DESET NAJOPASNIJIH MAFIJA I NARKO-KARTELA U SVETU: Da li su jači od Balkanskog kartela, čiji su zločini krvaviji?

Mnoge su zbog neuspeha u borbi protiv kriminala bile prinuđene da posegnu za drakonskim merama, aktiviranjem čak i vojnih trupa ili da pokrenu militarizaciju policijskih snaga.

Meksiko i Kolumbija su sigurno države gde su predsednici dve zemlje, kao i predsednici vlada davno odustali od borbe protiv kriminalnih grupa.

Kriminalne grupe, razni gangovi ili mafije obavljaju velike poslove kada je u pitanju trgovina ljudima, oružjem, narkoticima, tako opstaju i postaju moćnije od država u kojima deluju. Naoružani su do zuba i spremni da pariraju čak i policiji i vojsci.

Često u svom arsenalu imaju podmornice za prebacivanje droge, vojne helikoptere, oklopne transportere, borbene čamce, avione... 

Strogo se pridržavaju kodeksa od kojih nema odstupanja. Možete odstupiti, ali to plaćate previsokom cenom - gubitkom sopstvenog ili još gore života najmilijih. Zakletva mafiji nosi trenutne benefite, postajete najopasniji lik u kraju, često vam ni organi reda ništa ne mogu, ali i tome dođe kraj...

U svetu kriminala postoji jedno pravilo koje svako ko se upušta u tu avanturu treba da zna: "Ili si lovac ili ćeš biti ulovljen". 

Predstavljamo vam deset najopasnijih mafija i kriminalnih grupa u svetu, ali ne smemo smetnuti sa uma da su kriminalne grupe na Balkanu podjednako opasne kao i one u Latinskoj Americi, Africi ili na Zapadu generalno.

Jakuza je poznata i kao gokudo "krajnji put", članovi su transnacionalnih sindikata organizovanog kriminala poreklom iz Japana. Japanska policija i mediji na zahtev policije nazivaju ih "boriokudan", dok Jakuze sebe nazivaju "ninkio dantai" ili "viteške organizacije".

Engleski ekvivalent izrazu jakuza je gangster, što znači osoba uključena u mafijašku zločinačku organizaciju. Jakuze su poznati po svojim strogim kodeksima ponašanja, organizovanoj mafijaškoj prirodi i nekoliko nekonvencionalnih ritualnih praksi kao što su "jubitsume" ili amputacija levog malog prsta.

Članovi se često opisuju kao muškarci, koji nose "oštra odela" sa potpuno istetoviranim telima i zalizane kose.  Ova grupa se i dalje smatra jednom među "najsofisticiranijim i najbogatijim kriminalnim organizacijama". 

Na svom vrhuncu, Jakuza je zadržala veliko prisustvo u japanskim medijima i delovala je na međunarodnom nivou. Na vrhuncu ranih 1960-ih, policija je procenila da je Jakuza imala više od 200.000 članova.

Međutim, ovaj broj je drastično opao, a pad je pripisan promenljivim tržišnim prilikama i nekoliko pravnih i socijalnih kretanja u Japanu koja obeshrabruju rast članstva u Jakuzi.

Organizacija se i dalje redovno upušta u niz kriminalnih radnji, a mnogi japanski građani i dalje se plaše pretnje koju te osobe predstavljaju njihovoj bezbednosti.

Međutim, danas ne postoji stroga zabrana članstva u Jakuzama u Japanu, iako je japanska vlada usvojila mnogo zakona čiji je cilj sprečavanje prihoda i povećanje odgovornosti za kriminalne aktivnosti. 

Organizacija je nastala u 17. veku, pretpostavlja se da potiče iz Kabukimona. Trenutno ima 28.200 članova. Aktivnosti su raznovrsne, uključujući nelegitimne poslove, niz kriminalnih i ne-kriminalnih aktivnosti. Istaknuti glavni klanovi Jakuza su: Jamaguči-gumi, Sumijoši-kai i Inagava-kai.

Los Zetas je meksički kriminalni kartel, koji se smatra jednim od najopasnijih meksičkih narkokartela. Poznati su po tome što su učestvovali u brutalno nasilnim taktikama "šoka i strahopoštovanja" poput odsecanja glava, mučenja i neselektivnih ubistava.

Iako se primarno bavi trgovinom narkoticima, ova organizacija takođe ima profitabilnu organizaciju prostitucije i nametanja reketa.

Los Zetas takođe deluje putem reketa, atentata, iznude, otmica i drugih aktivnosti.

Sedište organizacije je u Nuevo Laredo, Tamaulipas, direktno preko granice sa Laredom u američkom Teksasu. 

Poreklo Los Zetasa datira iz kasnih 1990-ih, kada su komandosi meksičke vojske napustili svoje redove i počeli da rade kao izvršna ruka zalivskog kartela. U februaru 2010. godine, Los Zetas se otcepio i osnovao sopstvenu zločinačku organizaciju, postavši rival Zalivskom kartelu.

Bili su u jednom trenutku najveći meksički kartel u pogledu geografskog prisustva, pretekavši svoje rivale, Sinaloa kartel.

Međutim, u novije vreme Los Zetas je postao podeljen u više frakcija i njegov uticaj se smanjio. Od marta 2016. godine, Grupo Bravo (Grupa Bravo) i Zetas Vieja Escuela (Old School Zetas) sklopili su savez sa Zalivskim kartelom protiv kartela Del Noreste (Kartel severoistoka).

U martu 2019. godine, bivši republički kongresmen iz Teksasa Čip Roj predstavio je zakon kojim bi se frakcija Kartel Del Noreste iz Los Zetasa, Haliskov kartel nove generacije i Zalivski kartel uvrstili u listu stranih terorističkih organizacija.

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Trump takođe je izrazio interesovanje za proglašenje kartela terorističkim organizacijama. Međutim, takvi planovi su odloženi na zahtev meksičkog predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora. 

Krips je banda sa sedištem u priobalnim regionima južne Kalifornije. Osnovali su ga u Los Anđelesu, u Kaliforniji, 1969. godine, Rejmond Vašington i Stenli Vilijams.

Nekada jedinstveni savez između dve autonomne bande, sada je labavo povezana mreža pojedinačnih "gangova", često angažovanih u otvorenom međusobnom ratovanju.

Njeni članovi tradicionalno nose plavu odeću, što je praksa koja je donekle oslabila zbog policijskih akcija protiv pripadnika bandi. Istorijski gledano, članovi su uglavnom bili afroameričkog porekla.

Kripsi su jedno od najvećih i najnasilnijih grupa uličnih bandi u Sjedinjenim Državama. Sa procenjenih 30.000 do 35.000 članova u 2008. godini, oni su, između ostalih zločina, umešani u ubistva, pljačke i trgovinu drogom.

Kripsi imaju dugo i gorko rivalstvo sa Bladima.

Neke prakse života bande Krips uključuju grafite i brisanja određenih slova abecede. Slovo "b" u reči "krv" među nekim skupovima je "nepoštovanje" i napisano krstom u njemu zbog povezanosti sa neprijateljem.

Slova "CK", koja označavaju "Crip killer", izbegavaju se i zamenjuju sa "cc". Na primer, reči "uzvratiti" su napisane "kicc bacc".

Mnoga druga slova su takođe izmenjena zbog simboličkih asocijacija. Krips se međusobno tradicionalno nazivaju "Cuzz", koji se sam ponekad koristi kao nadimak za Krips.

"Crab" je najnepoštovaniji epitet kojim nazivaju Krips i može opravdati fatalnu odmazdu. Članovi Kripsa su tokom 1970-ih i 1980-ih ponekad  govorili svahili jezik da bi sačuvali privatnost stražara i suparničkih bandi. 

"The Bloods", takođe poznata i kao "Original Blood Family" (OBF), primarno su afroamerička ulična banda osnovana u Los Angelesu, u Kaliforniji.

Banda je nadaleko poznata po svom rivalstvu sa Kripsima. Prepoznaje se po crvenoj boji koju nose njeni članovi i po određenim simbolima bandi, uključujući prepoznatljive ručne znakove.

Blads čine različite podgrupe poznate kao "gangovi", između kojih postoje značajne razlike, poput boje, odeće, operacija i političkih ideja koje mogu biti u otvorenom međusobnom sukobu. Od stvaranja bande, ona se granala širom Sjedinjenih Država.

Osnovana je sredinom 1972. godine u Los Anđelesu u Kaliforniji, a aktivna je do danas. Prisutna je poredu SAD i u Kanadi. Članovi bande su mahom Afroamerikanci, Latinoamerikanci, Azijati, a ima čak i belaca. Članstvo im se procenjuje na 20-25.000 ljudi.

Od kriminalnih aktivnosti najpoznatiji su po trgovini drogom, pljačkama, ubistvima, provalama, prostituciji, krađi, iznudama.

Od savezničkih kriminalnih grupa, na njihovoj strani su: Nacija ljudi, Nortenjos (određeni skupovi), Pirus, Latino kraljevi, Ujedinjena nacija krvi,
Juggalo grupe.

Najveći neprijatelji su im iz rivalskih grupa: Kripsa i Folk Nešena.

Mungiki je zabranjena etnička organizacija  u Keniji. Ime mungiki znači "ujedinjeni narod" ili "mnoštvo" na jeziku Kikuiu.

Religija, koja je očigledno nastala krajem 1980-ih, tajna je i ima određenu sličnost sa misterioznim religijama. Specifičnosti njihovog porekla i doktrine nisu jasne. Jasno je da se zalažu za povratak autohtonim afričkim tradicijama. 

Oni odbacuju zapadnjaštvo i sve stvari za koje veruju da su zamke kolonijalizma, uključujući i hrišćanstvo.

Ideologiju grupe karakterišu revolucionarna retorika, tradicija Kikuiu i prezir prema kenijskoj modernizaciji, što se vidi kao nemoralna korupcija.

Mungiki se zbog svoje organizacije često naziva kenijska Koza Nostra, Jakuza ili kenijska mafija. Dovode ih u vezu sa sprovođenjem etničkog nasilja i antivladinim otporom. 

Smatra se da su mnogi bivši članovi Mungikija pobegli iz zemlje tražeći azil, jer sekta ne dozvoljava bežanje; svi inicirani moraju da polože standardnu zakletvu koja se završava rečima "Moram umreti ukoliko napustim ili otkrijem naše tajne". 

Prema rečima jednog od osnivača Mungikija, grupa je započela sa radom krajem 1980-ih kao lokalna milicija u brdima kako bi zaštitila poljoprivrednike Kikuiua u sporovima oko zemlje sa Masai narodom i snagama lojalnim vladi, kojom je u to vreme dominiralo pleme Kalenjin.

Mungiki svoje korene nesumnjivo vuku iz nezadovoljstva koje proizilazi iz ozbiljne nezaposlenosti i bezemlja koji proističu iz brzog rasta stanovništva Kenije, pri čemu je mnoštvo nezadovoljnih nezaposlenih mladih ljudi prišlo organizaciji koja im daje osećaj svrhe i kulturnog i političkog identiteta, kao i prihoda.

Ruski organizovani kriminal ili ruska mafija je kolektiv različitih elemenata organizovanog kriminala poreklom iz bivšeg Sovjetskog Saveza.

Skraćenica OPG je Organized Criminal (Prestupnaya) Group, koja se koristila za označavanje bilo koje ruske mafijaške grupe, ponekad modifikovana određenim imenom, npr. Orekhovskaya OPG. Ponekad se inicijalnost prevodi i koristi se OCG.

Organizovani kriminal u Rusiji započeo je u periodu Imperije, ali tek u sovjetsko doba "Vori v zakone" ("Lopovi u zakonu") pojavili su se kao vođe zatvorskih grupa u logorima za prinudni rad i njihov kodeks časti postao je definisaniji.

Sa završetkom Drugog svetskog rata, smrću Josifa Staljina i padom Sovjetskog Saveza, po procvatu crnog tržišta pojavilo se više bandi, eksploatišući nestabilne vlade bivših republika, a na svom najvišem nivou, čak kontrolišući toliko kao dve trećine ruske ekonomije.

Prema Luisu Frihu, bivšem direktoru FBI-ja, ruska mafija je predstavljala najveću pretnju nacionalnoj bezbednosti SAD sredinom 1990-ih. 

U 2012. godini bilo je čak 6.000 grupa, od kojih je više od 200 imalo globalni domet.

Kriminalci ovih različitih grupa su ili bivši robijaši, korumpirani zvaničnici i poslovni lideri, ljudi sa etničkim vezama ili ljudi iz istog regiona sa podeljenim krivičnim iskustvima i vezama sa vođama.

U decembru 2009. Timur Lakhonin, šef ruskog Nacionalnog centralnog biroa Interpola, izjavio je_

- Svakako da postoje zločini koji uključuju naše bivše sunarodnike u inostranstvu, ali nema podataka koji ukazuju na to da organizovana struktura kriminalnih grupa koju čine Rusi postoji u inostranstvu.

U avgustu 2010. Alen Bauer, francuski kriminolog, je rekao da je "to jedna od najbolje strukturiranih kriminalnih organizacija u Evropi, sa kvazi-vojnom operativnošću".

Arijevsko bratstvo, takođe poznato kao "Brand" ili "AB", neonacistička je zatvorska banda i sindikat organizovanog kriminala u Sjedinjenim Državama sa oko 15.000–20.000 članova u zatvoru i van njega.

"Liga protiv klevete" (ADL) naziva je "najstarijom i najzloglasnijom rasističkom zatvorskom bandom u Sjedinjenim Državama".

Prema Federalnom istražnom birou (FBI), Arijevsko bratstvo čini izuzetno nizak procenat celokupne američke zatvorske populacije, ali je odgovoran za nesrazmerno veliki broj ubistava u zatvorima. 

Banda se fokusirala na ekonomske aktivnosti tipične za subjekte organizovanog kriminala, posebno trgovinu drogom, iznudu, prostituciju zatvorenika i naručena ubistva.

Organizacija u članstvo prima samo belce i ona je uglavnom hijerarhijska, na čijem je čelu dvanaestočlano veće na čelu sa tročlanom komisijom.

Arijevsko bratstvo koristi se različitim terminima, simbolima i slikama da bi se identifikovalo, uključujući list deteline, svastike i druge simbole.

Da bi se pridružili, članovi moraju da polože krvnu zakletvu i prihvate činjenicu da će da bi ušli u Arijevsko bratstvo morati da ubiju drugog zatvorenika.

Početna motivacija za formiranje grupe nastala je u u San Kventinu 1964. godine i bila je samozaštita od postojeće crnačke zatvorske bande.

"Južni centar za siromaštvo" (SPLC) saopštio je da, iako očigledno imaju belu supremacionističku ideologiju, glavna motivacija je novac, a povremeno su odvajali rasističke stavove, na primer udruživanjem sa latino bandama, kako bi stvorili profit. 

Drugi načini identifikacije članstva u grupi bili su geslo "krv unutra, krv napolju", koje simbolizuje doživotno članstvo bez izlaza osim smrti, i kao "zalog", zakletva od osam redova koju je svaki novi član morao da iskaže i položi. 

Kartel Sinaloa poznat i kao CDS, Organizacija Guzman-Loera, Tihookeanski kartel, Federacija i Savez krvi, je veliki međunarodni sindikat trgovine drogom, pranja novca i organizovanog kriminala osnovan tokom kasnih 1980-ih.

Kartel je prvenstveno bio smešten u gradu Kuliakanu u državi Sinaloa, sa operacijama u meksičkim državama Donja Kalifornija, Durango, Sonora i Čihuahua.

"Federacija" je delimično podeljena kada su se braća Beltran-Leiva odvojili od kartela Sinaloa. Meksička i američka vlada obe smatraju da je kartel Sinaloa "najveći, najmoćniji narko-kartel svih vremena", čineći ga možda čak i uticajnijim i sposobnijim od čuvenog Medelinskog kartela iz Kolumbije na vrhuncu 1980-ih i ranih 1990-ih.

Obaveštajna služba Sjedinjenih Država smatra kartel Sinaloa "najmoćnijim narko-kartelom na svetu" i "najmoćnijom kriminalnom organizacijom u Meksiku".

U više navrata se govori da je bila najjača kriminalna organizacija u Meksiku, bar početkom 2010. iz različitih izvora, uključujući "Los Angeles Times". Kartel Sinaloa deluje u "Zlatnom trouglu", državama Sinaloa, Durango i Čivava. Regija je glavni proizvođač meksičkog opijuma i marihuane. 

Prema američkom državnom tužiocu, kartel Sinaloa bio je odgovoran za uvoz u Sjedinjene Države i distribuciju skoro 200 tona kokaina i velike količine heroina između 1990. i 2008.

Prema Nacionalnom centru za obaveštavanje o drogama, u SAD je kartel Sinaloa prevashodno uključen u distribuciju kokaina, heroina, metamfetamina, kanabisa i MDMA.

Takođe je većinski dobavljač ilegalnog fentanila u Severnoj Americi. Od 2017. godine Sinaloa kartel najaktivniji je narkokartel koji je uključen u krijumčarenje nedozvoljenih droga u Sjedinjene Države i njihovu trgovinu širom zemlje.

Nakon hapšenja Joakina "El Čapa" Guzmana, kartelom su sada na čelu Ismael Zambada Garsija (zvani El Majo) i Guzmanovi sinovi, Alfredo Guzman Salazar, Ovidio Guzman i Ivan Arhivaldo Guzman Salazar. 

Od 2020. Kartel Sinaloa ostaje najdominantniji narkokartel u Meksiku. Međutim, različiti izvori tvrde da su trenutno izbili unutrašnji sukobi za rukovodstvo u kartelu između frakcija organizacije Guzman i Zambada.

Kaže se da je zavadu između ove dve strane kartela pokrenuo ili pogoršao incident u bici kod Kuliakana kada je El Majo navodno uskratio svojim ljudima intervenciju u sukobu između kartela i Meksičke nacionalne garde nakon hvatanja El Čapovog sina, Ovidio Guzmana.

Trenutno je glavni suparnik "Federacije" brzorastući kartel nove generacije Halisko, pri čemu se većina borbi između dve grupe odvija u regionima Donje Kalifornije i Zakatekasa oko teritorije za puteve trgovine drogom. 

Sicilijanska mafija, takođe poznata i kao mafija, a njeni članovi je često nazivaju Cosa Nostra ili "Naša stvar" je italijanska, mafijaško-teroristička organizacija, sindikat organizovanog kriminala i kriminalno društvo poreklom iz regije Sicilije, koje datira od 19. veka.

To je labavo udruženje kriminalnih grupa koje dele zajedničku organizacionu strukturu i kodeks ponašanja.

Osnovna grupa je poznata kao "porodica", "klan" ili cosca. Svaka porodica polaže pravo na suverenitet nad teritorijom, obično gradom ili selom ili susedstvom (borgata) većeg grada, u kome posluje svojim reketima.

Njeni članovi sebe nazivaju "ljudima časti", mada ih javnost često naziva mafijašima. Osnovne aktivnosti mafije su zaštita od reketa, arbitraža sporova između kriminalaca i organizovanje i nadzor ilegalnih sporazuma i transakcija.

Do 20. veka, nakon široke emigracije sa Sicilije, organizacija je stekla snažno prisustvo u drugim zemljama Severne i Južne Amerike.

Genezu Cosa Nostre je teško pronaći, jer su mafijaši vrlo tajni i ne vode sopstvene istorijske zapise. Poznato je da šire namerne laži o svojoj prošlosti, a ponekad veruju u svoje mitove. 

Pored istorijskog prisustva u Evropi (Italija), Severna Amerika (Sjedinjene Države, Kanada) i Južna Amerika (Venecuela), veruje se da je organizacija poslednjih godina uspostavila prisustvo u: Francuskoj, Španiji, Švajcarskoj, Malti, Nemačkoj, Belgiji. Južna Amerika: Brazil, Kolumbija, Bolivija. Afrika: Južna Afrika.

Organizaciju čine isključivo muškarci Italijani i po poreklu Sicilijanci. Članstvo čini prema zvaničnim podacima oko 2.500 muškaraca, dok je broj saradnika nepoznat.

Kriminalne aktivnosti su: reket, trgovina drogom, ubistvo, iznuda, napadi, šverc, terorizam, ilegalno kockanje, prostitucija, krađa, pranje novca, trgovina oružjem, prevara, otmice, pljačke.

Saveznici "Cosa Nostre" su "Camorra", 'Ndrangheta, Američka mafija, Sacra Corona Unita, Korzikanska mafija, Los Zetas, a ranije su to bile ranije: Mafia Capitale, Banda della Magliana, Mala del Brenta, Banda Turatello-Epaminonda, Medelinski kartel.

Neprijatelj su im "Rivali Stidda", a povremeno i njihovi saveznici.

Izraelska mafija čini grupu organizovanih kriminalnih podgrupa koje deluju u Izraelu. U Izraelu deluje 16 kriminalnih porodica, pet glavnih grupa aktivnih na nacionalnom nivou i 11 manjih organizacija.

Aktivno je šest jevrejskih zločinačkih porodica Magrebi i tri arapske porodice zločinaca. Mnogo glava i članova kriminalnih grupa je ili ubijeno ili je u zatvoru. 

Glavne kriminalne grupe su Abergils, Abutbuli, Alperons, Dumranis, Širazis, Amir Molnar i Zev Rozenštajn. Ilegalne aktivnosti kojima se bave uključuju upravljanje kazinima i druge oblike kockanja unutar i izvan Izraela, krađu automobila, prostituciju, trgovinu ljudima, pranje novca, ubistva, zaštitu i iznudu, rekete, šverc i trgovinu drogom.

Prema izjavi bivšeg izraelskog komesara policije Davida Koena, izraelske kriminalne organizacije prodrle su u formalni ekonomski sektor i lokalne vlade i "opremile su se velikom količinom eksplozivnih sredstava i oružja za borbena dejstva".

U ratu mafije koji je počeo ranih 2000-ih između zločinačkih porodica, nekoliko šefova je ubijeno. To je takođe koštalo života nevinih prolaznika. "Jakhbal" je izraelska specijalna policijska jedinica koja se bori protiv organizovanog kriminala.

Meksiko je bio šokiran kada su pripadnici izraelske mafije usred bela dana ubili izraelske državljane u restoranu u tržnom centru u Meksiko Sitiju 24. jula 2019. godine.

Prema izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, brojne grupe sa zapadnog Balkana su uzele značajno učešće u trgovini narkoticima, ali i u ostalim oblastima krijumčarenja u Latinskoj Americi, zapadnoj Evropi i u Južnoj Africi.

Kada se govori o Balkanskom kartelu onda se misli na Albaniju, BiH, Crnu Goru, Srbiju, Severnu Makedoniju i rute kojima se iz ovih balkanskih država droga doprema prema zapadu.

U izveštaju je fokus na četiri destinacije: Holandija, Češka, Španija i Italija. Jedna od glavnih ruta je slanje robe brodovima iz albanske luke Drač prema Ankoni  i Bariju.

Albanci su tu razvili posebne veze sa svojim sunarodnicima na jugu Italije i ta konekcija im dosta olakšava posao. U izveštaju Inicijative se navodi da je za robu iz Srbije i Crne Gore ključna Valensija u Španiji, posebno kada govorimo o pošiljkama na relaciji Kotor-Valensija.

U Holandiji su Albanci uglavnom dominantni i tamo cveta posao sa prostitucijom, trgovina ljudima, drogom, ali je u zadnje vreme sve aktuelnije krijumčarenje migranata kod Albanaca.

Za kriminalce bivše Jugoslavije, primamljiv je posao u Južnoj Africi kada je u pitanju trgovina drogom, dok je šverc cigaretama i prevoz migranata procvetao u Turskoj, odakle ih preuzimaju i transportuju dalje ka zapadnim državama.

Prema izveštaju, fokus balkanskih kartela se prebacio na Kolumbiju i to zbog velike potražnje za kokainom na Zapadu. Posluju u Peruu, Brazilu, Urugvaju, Kolumbiji i Ekvadoru.