SRAMNA IZJAVA MAKRONA UVREDILA CEO BALKAN: Ovo pokazatelj da kakvo mišljenje EU ima o našem regionu?
Burna reakcija je nastupila, nakon tvita francuskog predsednika.
Francuski predsednik Emanuel Makron je nakon posete Kongu poručio "Ne pljački, ne balkanizaciji, ne ratu u Demokratskoj Republici Kongo", a izjava ne bi bila sporna da se u njoj ne spominje izraz "balkanizacija" koji je u najmanju ruku uvredljiv za stanovnike Balkana.
Poseta Kongu je deo turneje francuskog predsednika po zapadnoj Africi u kojoj je nameravao da se promoviše navodno novi pristup Francuske prema njenim bivšim kolonijama.
VLASNIK GA NAGOVARAO NA NAPAD?! Pit bul izujedao osmogodišnje dete - otac van sebe
ZBOG DUGA OD 30.000 DINARA LAŽIRALA SOPSTVENU SMRT! Maja otkrila kako je prevarena - jedan detalj posebno BIZARAN (FOTO)
NASILJE NA ULICAMA ATINE: Haos u Grčkoj, lete molotovljevi kokteli, šok bombe i suzavac (VIDEO)
U govoru u Parizu pre puta Makron je pozvao na izgradnju novog balansiranog odnosa sa Afrikom i redukovanje francuskog vojnog prisustva u zapadnoj Africi.
- Cilj ove nove ere je rasporediti našu bezbednosnu prisutnost u pristupu temeljenom na partnerstvu - rekao je Makron u govoru.
U budućnosti će francuske vojne baze na kontinentu biti "upravljane" s lokalnim osobljem, rekao je francuski predsednik, dok će u sledećih nekoliko meseci doći do "vidljivog smanjenja" broja francuskih vojnika stacioniranih u Africi.
Tokom posete Demokratskoj Republici Kongo, Makron je osudio grupu M23 koja vodi pobunu protiv države u istočnom dijelu, i za koju se smatra da uživa podršku susedne Ruande.
- Ne pljački, ne balkanizaciji, ne ratu u Demokratskoj Republici Kongo. Francuska se nikada nije mirila sa fatalnošću istorije, niti sa užasom rata - napisao je Makron na Tviteru.
Dok su sa jedne strane pozitivne namere francuskog odmicanja od kolonijalnih tradicija u Africi, upotreba izraza balkanizacija govori da za Makrona svi delovi Evrope nisu baš jednaki.
Korišćenje izraza balkanizacija je jedan od negativnih stereotipa vezanih za Balkan, od kojeg se savremena Evropa trebala već davno odmaći i osuditi ga kao deo balkanizma kojeg je u svojoj knjizi "Imaginarni Balkan" opisala bugarska istoričarka Marija Todorova.
Naime, u knjizi "Imaginarni Balkan", Todorova je tezu o orijentalizmu kako ju je uspostavio Edvard Said prilagodila i primenila na evropski pogled i stereotipe prema Balkanu, kao "evropskom drugom", gde Evropa, njeni političari i intelektualci često sa prezirom gledaju na geografski deo Evrope, koji nije sasvim Evropa.
Dok se danas izrazi orijentalizma dočekuju "na nož" i oštro osuđuju, očito je da su i za najveće evropske demokratije izrazi balkanizma sasvim prihvatljivi da se koriste u svakodnevnom diskursu koji se onda u tom kontekstu može slobodno nazvati i neokolonijalnim.
Kako poverovati da je iskrena želja Francuske da u okrilje kako se to voli reći evropske porodice primi države Zapadnog Balkana kada je za njenog predsednika prigodno da "balkanizaciju" stavi između pljačke i rata.
Sam izraz balkanizacija je nastao u 19. veku za nastanak niza manjih država na ruševinama prije svega Osmanskog carstva. Dakle, u 19. veku balkanizacija je zapravo bila borba naroda Balkana za nacionalno oslobođenje. Izraz balkanizacija je ponovno dobio na popularnosti u vreme raspadanja Jugoslavije devedesetih godina.
Dakle, Makron je, pokušavajući se predstaviti kao prijatelj Konga u jednom izrazu pokazao da su za njega neki delovi Evrope još uvek vezani za negativne stereotipe, a ne navodno ujedinjenu Evropu.
Više vesti iz svetske geopolitike možete pročitati OVDE.
