Merkelova im je kriva za sve: Ukrajinski poslanik optužio nemačku kancelarku za gubitak Krima
Poslanik ukrajinske Vrhovne rade Jurij Čižmar okrivio je nemačku kancelarku Angelu Merkel za to što je Ukrajina izgubila Krim i situaciju u Donbasu.
Da se nemačka kancelarka nije protivila obezbeđivanju Ukrajine akcionim planom za uključivanje u NATO, Ukrajina bi izbegla konflikt u Donbasu i gubitak Krima, istakao je Čižmar za televiziju "ZIK".
Britanski biznismeni pozivaju na novo glasanje o Bregzitu: Neka narod odluči ŠTA DALJE
- Drugo je pitanje da prema Angeli Merkel imamo veoma čvrst stav zbog činjenice da ona mora danas da garantuje bezbednost Ukrajine, a upravo ona je 2008. godine u Bukureštu zbog Putinove Rusije postavila pitanje da se Ukrajini ne da (akcioni plan o članstvu u NATO-u). Da smo ga tada imali, danas možda ne bi bilo Donbasa i Krima, zato imamo mnogo pitanja za nju - rekao je Čižmar.
Krim je postao deo Rusije u martu 2014. nakon referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.
Rusko rukovodstvo više puta je izjavljivalo da su stanovnici Krima demokratski, u potpunom skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN, glasali za ponovno ujedinjenje sa Rusijom. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je "konačno zatvoreno".
Kijev je u aprilu 2014. godine pokrenuo vojnu operaciju protiv samoproglašene Donjecke i Luganske narodne republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014.
Francuska GUBI deo teritorije? Birališta otvorena, počeo referendum o nezavisnosti Nove Kaledonije
Kijev je više puta optuživao Moskvu za mešanje u poslove Ukrajine. Rusija to negira i takve optužbe naziva neprihvatljivim. Moskva je više puta izjavljivala da nije strana unutrašnjeg ukrajinskog sukoba i da je zainteresovana da Ukrajina prevaziđe političku i ekonomsku krizu.
Akcioni plan za članstvo u NATO-u je program za prijem novih članova u Severnoatlanski pakt. Započeo je u aprilu 1999. i predviđen je za pomoć zemljama koje planiraju da postanu članice NATO-a. Program pruža zemljama-kandidatima povratne informacije o njihovim aktivnostima vezanim za pripremu za članstvo u NATO-u i pridržavanje standarda NATO-a u svim glavnim oblastima.
Neofašizam buja u Trstu! Hiljade ULTRADESNIČARA izašlo ulice - BAKLjE i POLICIJA! (VIDEO)
Kijevske vlasti očekivale su od NATO-a pozitivan odgovor na Akcioni plan za članstvo na samitu u Bukureštu 2008. godine, ali tada nisu donete nikakve konkretne odluke o ovom pitanju. Protiv toga bile su Francuska, Nemačka i neke druge evropske zemlje. Rukovodstvo alijanse samo je konstatovalo da su za Ukrajinu vrata NATO-a i dalje otvorena i da ona može da postane član organizacije.
Pri tome je nakon što je Viktor Janukovič izabran za novog predsednika 2010. godine Ukrajina proglasila nesvrstan status i odustala od članstva u savezu.
Pratite nas i na našem instagramu SrbijaDanas.
