Moguća hapšenja za gušenje protesta: Gruzijski predsednik priprema opasne zakone
Dok Gruzijci nastavljaju sa protestima protiv sve jačeg skretanja zemlje prema Rusiji i udaljavanja od evropskih vrednosti, novi predsednik Miheil Kavelašvili, pokušava da zadrži kontrolu u rukama vladajuće stranke.
Bivši fudbaler funkciju je preuzeo putem parlamentarnog izbornog kolegijuma, što je izazvalo kritike zbog nedostatka demokratskog legitimiteta, a opozicija, uključujući odlazeću predsednicu Salome Zurabišvili, nazvala je njegovu inauguraciju "parodijom", pozivajući na nove izbore.
Prvog radnog dana na novoj poziciji, Kavelašvili je potpisao niz zakonskih izmena koje je predložila vladajuća stranka Gruzijski san, čime su one odmah stupile na snagu, uključujući neke od najstrožih zakona u zemlji.
Jedan od njih odnosi se na izmene Zakona o okupljanjima i protestima, prema kojima se ubuduće zabranjuje nošenje maski i korišćenje laserskih uređaja i pirotehničkih sredstava tokom protesta. Za one koji prekrše ove odredbe, predviđene su visoke kazne.
Na primer, kazna za nošenje maske na protestu iznosi 2.000 gruzijskih larija (oko 680 evra), a posedovanje laserskih uređaja ili drugih izvora svetla visokog intenziteta biće kažnjeno istom novčanom kaznom. Za posedovanje pirotehnike kazne su još veće - 5.000 larija (oko 1700 evra) ili kaznu zatvora do 15 dana. Organizatori protesta mogu biti kažnjeni s čak 5.000 evra.
Novim zakonima obuhvaćeni su i vozači koji se pridruže protestima. Ako policija proceni da ometaju saobraćaj, kazniće ih s 1.000 larija (oko 340 evra) i oduzimanjem vozačke dozvole na godinu dana. Takođe, novčana kazna od 1.000 larija predviđena je za osobe koje lepe plakate.
Jedan od najopasnijih novih zakona odnosi se na tzv. preventivno hapšenje. Prema njemu, policija može da pretpostavi da će osoba koja je već počinila krivično delo ponovo učiniti prekršaj, što omogućava njeno zapšenje na osnovu pretpostavke.
Ove izmene ne preciziraju jesu li ponovljeni prekršaji isti ili različiti, što znači da meta hapšenja može biti bilo ko s kriminalnom prošlošću, uključujući sitne prekršitelje, poput vožnje bez karte ili nepoštovanja saobraćajnih pravila. Takva osoba može biti zadržana najviše 48 sati.
Izjave premijera Iraklija Kobahidzea u kojima tvrdi da vlast neće ometati svakodnevne proteste u Tbilisiju kontradiktorne su uvedenim zakonima, čiji je nedvosmislen cilj ograničavanje protesta. Premijer je tvrdio da demostranti u Tbilisiju, iako pripadaju opozicionim strankama i nevladinim organizacijama, nemaju podršku građana. Međutim, snimke pokazuju da je tokom jednog dana u protestima učestvovalo oko 200.000 ljudi, što pokazuje da ih građani uveliko podržavaju.
Osim toga, izmene zakona imaju duboke političke implikacije jer omogućavaju jaču kontrolu stranke Gruzijski san, a istovremeno otežavaju opoziciji da se suprotstavi vlastima. Na primer, cilj je izmena izbornog zakonodavstva omogućiti većim strankama dominaciju na političkoj sceni. Ukida se izborni prag od 40 odsto za izbor članova opštinskih veća, što znači da će kandidat koji osvoji najveći broj glasova u svojoj izbornoj jedinici biti izabran bez potrebe za drugim krugom.
Ova izmena odgovara strankama koje već kontrolišu većinu u lokalnim zajednicama, što može smanjiti izglede opozicionih stranaka za osvajanje mesta u većima. Takođe, izmenama je povećan izborni prag u Tbilisiju s 2,5 na četiri odsto, što ima za cilj da smanji broj manjih opozicionih stranaka koje mogu da ostvare zastupljenost u većima jer će stranke koje osvoje manji procenat glasova od sada biti isključene iz proporcionalne raspodele mandata.
Ovo povećanje praga dodatno favorizuje veće stranke, koje imaju veću šansu da pređu prag i osvoje poslanička mesta, dok manje stranke i kandidati koji nemaju široku podršku birača gube mogućnost zastupljenosti.
Situacija u Gruziji sve više podseća na Belorusiju 2020. odine, kada je Aleksandar Lukašenko proglasio pobedu na predsedničkim izborima koje su mnogi smatrali nameštenima. To je izazvalo masovne proteste, koje je vlast brutalno ugušila. Gruzijska policija primenila je slične represivne taktike tokom protesta u novembru i decembru, kada je premijer Kobahidze najavio povlačenje iz procesa pristupanja Evropskoj uniji.
Prema izveštajima gruzijskih medija, oko 300 od 460 uhapšenih demonstranata je zlostavljano u policiji, a najmanje je njih 80 je završilo u bolnici. Oko 85 odsto svih uhapšenih bilo je fizički zlostavljano.