VELIKO OTKRIĆE ASTRONOMA! Teleskop "Habl" pronašao izuzetno važan RESURS na egzoplaneti sličnoj Zemlji (VIDEO)
Od Zemlje je udaljena 97 svetlosnih godina
Astronomi su pomoću svemirskog teleskopa "Habl" prvi put uspeli da direktno detektuju vodenu paru u atmosferi male egzoplanete GJ 9827d, koja je stenovita poput Zemlje i tek je dvaput veća od nje. Planeta se nalazi u sazvežđu Ribe, u sistemu zvezde GJ 9827, a od Zemlje je udaljena 97 svetlosnih godina. Ona bi mogla da bude primer planete s atmosferom bogatom vodom kakve bi mogle da se nalaze na drugim mestima u našoj galaksiji.
KINESKA OBALSKA STRAŽA U AKCIJI: Japanski brod ušao u teritorijalne vode Pekinga! Drama kod STRATEŠKOG ostrva
TURSKI VOJNI AVION NESTAO U SEKUNDI! Pogledajte snimak pada letelice koja se našla "tik" iznad automobila (VIDEO)
HAOS U ARAPSKOM MORU: Došlo do TEŠKE razmene vatre, bili na 300 metara jedni od drugih!
- Ovo je bio prvi put da smo pomoću atmosferske detekcije uspeli direktno da pokažemo da planete s atmosferom bogatom vodom mogu da postoje u sistemima drugih zvezda - rekao je član tima Bjorn Beneke sa Univerziteta u Montrealu.
- Ovo je važan korak ka određivanju prevalencije i raznolikosti atmosfera na stenovitim planetama - dodao je.
Još se ne zna da li dominiraju voda ili vodonik
Naučnici ipak ističu da je zasad još prerano reći da li je Habl spektroskopski izmerio malu količinu vodene pare u atmosferi bogatoj vodonikom ili je atmosfera planete uglavnom sastavljena od vode koja je zaostala nakon što je prvobitna atmosfera od vodonika i helijuma isparila pod uticajem zvezdanog zračenja.
- Naš program posmatranja osmišljen je s ciljem otkrivanja molekula u atmosferi planete, ali i radi traženja vodene pare. Oba rezultata bila bi uzbudljiva, bez obzira da li je vodena para dominantna ili je samo mali deo atmosfere kojom dominira vodonik - rekao je glavni autor naučnog rada Pjer-Aleksis Roj sa Univerziteta u Montrealu.
Počinje nova era otkrivanja vode na egzoplanetama
Autori ističu da dosad nije bilo moguće direktno pronaći atmosferu tako male planete, ali da era takvih otkrića sada počinje.
- U jednom trenutku, dok proučavamo manje planete, mora doći do prelazne tačke u kojoj više nema vodonika na takvim malim svetovima, a oni imaju atmosferu sličniju Veneri kojom dominira ugljendioksid - dodao je Beneke.
Planeta je vruća poput Venere
Budući da je planeta vruća poput Venere i da ima atmosferu punu vodene pare na temperaturi od oko 425 ℃, definitivno nije naročito gostoljubiva za život. Autori istraživanja trenutno razmatraju dve mogućnosti tumačenja otkrića.
Prema jednom, planeta još uvek ima atmosferu bogatu vodonikom koja je prošarana vodom, što je čini sličnom malom Neptunu. Prema drugom, on bi mogao da bude toplija verzija Jupiterovog meseca Evrope, koja ispod ledene kore ima dvostruko više vode od Zemlje.
- Planeta GJ 9827d mogla bi da bude sačinjena pola od vode, a pola od stena. U tom slučaju na njoj bi bilo puno vodene pare iznad nekog manjeg stenovitog tela - rekao je Beneke.
Planeta je verovatno migrirala
Ako planeta ima zaostalu atmosferu bogatu vodom, onda je morala da bude formirana dalje od matične zvezde, gde je temperatura bila niska, a voda je bila dostupna u obliku leda. Po tom scenariju ona je postupno migrirala sve bliže zvezdi i primala sve više zračenja. Vodonik, koji je vrlo lagan, zagrejavao se pa je pobegao s planete ili je možda još uvek u procesu bega iz slabe gravitacije planeta.
Alternativna teorija je da se planeta formirala blizu vruće zvezde s tragovima vode u atmosferi.
Atmosfera je posmatrana tokom tranzita
Habl je tri godine posmatrao planetu tokom 11 tranzita, odnosno prelazaka planete ispred matične zvezde. Tokom takvih prelazaka svetlost zvezda filtrira se kroz atmosferu planete tako da nosi spektralni otisak njenog sastava, u ovom slučaju molekula vode. Ako na planeti postoje oblaci, oni su dovoljno nisko u atmosferi da Habl može da detektuje vodenu paru iznad njih.
Hablovo otkriće otvara vrata detaljnijem proučavanju planete. Njih bi trebao da omogući teleskop Džejms Veb, koji bi infracrvenom spektroskopijom mogao da traga za drugim molekulama u atmosferi. Planetu GJ 9827d otkrio je NASA-in svemirski teleskop Kepler još 2017. godine. On svakih 6.2 dana pređe orbitu oko zvezde crvenog patuljka.
(Srbija Danas/Index.hr)
