NA PRAGU NAJRAZORNIJE KATAKLIZME: Ljudi masovno gube živote, najveća opasnost preti DECI, stanovništvo se ubrzano ISELJAVA!
Suočavaju se sa vanrednim stanjem
Ovo je priča o tome kako je stanovnike Gvatemale priroda stavila pred svršen čin: Napustiti državu i otisnuti se u nepoznato ili umreti od gladi, ali među svojima.
Već u ranu zoru maglovita polja u blizini sela Guior opsedaju muškarci, žene i deca ne bi li posejali kukuruz posle oluje koja je protutnjala prethodne noći.
Posle nekoliko godina suše, pljusak je doneo novu nadu i olakšanje za zemljoradnike u istočnom delu zemlje.
Ipak, to nije presudno uticala na odluku jednog od njih da napusti Gvatemalu. Esteban Gutjerez spreman je da rizikuje život ne bi li se domogao obećane Amerike.
AMERIČKI AVION KOD KRIMA: Rusija prinuđena da digne svoje lovce!
POŽAR U CENTRU MOSKVE: Vatra preti da zahvati i okolne zgrade, ali TO NIJE ONO NAJSTRAŠNIJE! (VIDEO)
ISTORIJSKI DAN ZA SUDAN! Postignut sporazum o podeli vlasti!
- Moja deca odlaze na spavanje gladna već tri godine. Usevi su propali, a vlasnici plantaža kafe smanjili su dnevnice na 4 dolara, priča ovaj čovek.
Nadam se da će žetva biti dobra, ali do tada imamo samo 46 kilograma kukuruza, što je dovoljno za mesec dana. Moram pronaći način da odem odavde, inače će moja deca patiti još više, jada se Esteban.
Gvatemala je deo regiona koji je u svetskim razmerama poznat kao opasan, a sve to zbog smrtonosne kombinacije kriminalnih obračuna, siromaštva i korupcije, usled čega su ljudi prinuđeni da napuste svoje domove i krenu na sever u potrazi za sigurnošću.
Na listu prethodno navedenih problema treba svakako dodati i klimatske promene. Suša, glad, redukovanje prirodnih resursa takođe su značajni uzroci talasa migracija.
U teoriji, kišna sezona u ovom delu svetu traje od aprila do oktobra, dok su sušni periodi rezervisani za jul i avgust. Taj period se naziva "kanikula", i to je istovremeno znak da je došlo vreme za dve kratke žetve.
Međutim, u poslednjih deset godina dešavaju se česte, intenzivne suše a da pritom ne padne dovoljno kiše. Sve je to posledica povećanja površinske temperature Pacifika, što ranije nije bio slučaj.
- Tokom prethodnih šest godina, nedostatak padavina je bio naš najveći problem, budući da su usled toga propali usevi a pojavila se i glad, kaže Edvin Kastelanos, čelnik Istraživačkog instituta u okviru univerziteta Del Valje u Gvatemali.
ČOVEČANSTVO SE SPREMA ZA PAKLENU BUDUĆNOST Toplotni talas će se vratiti - GORI NEGO IKAD (FOTO/VIDEO)
IZLILA SE REKA PUNA KROKODILA: Opasni reptili plivaju gradskim ulicama, evakuisano HILJADE LJUDI! (VIDEO)
NAUČNICI SA ANTARKTIKA DONELI DOKAZ U NEMAČKU: Vanzemaljski materijal pronađen u otopljenom snegu!
Rezultati na terenu su krajnje poražavajući. Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), suše koje se javljaju prethodnih godina ostavile su 840.000 Gvatemalaca bez hrane.
Situacija je više nego alarmantna, a mnoge porodice se odlučuju da napuste zemlju i odu u SAD. Od oktobra 2018. godine, više od 167.000 Gvatemalaca je uhapšeno na američkoj granici, u poređenju sa 23.000 uhapšenih 2016. godine.
U zemlji ostaju, između ostalog, oni koji žive od privatnih doznaka iz inostranstva, pogotovo u ruralnim područjima. Tokom 2018. godine, vrednost ovih transakcija iznosila je više od devet milijardi američkih dolara.
Ni prognoze za ovu godinu ne obećavaju naročito: Uprkos padavinama, 2 miliona ljudi će u sušom pogođenim delovima zahtevati pomoć u hrani, poručuju iz FAO.
- Bez sumnje, suše i ekološke promene utiču na raspoloživost hrane. U posebno teškoj poziciji su oni koji žive od poljoprivrede, tvrdi Rikardo Rapalo iz organizacije za hranu i poljoprivredu.
Lokalni politički faktori igraju podjednako značajnu ulogu. Nestašica vode i siromaštvo uzročno su povezani sa neravnomernom raspodelom resursa. Naime, oko 2 % stanovništva kontroliše 70 % ukupnog poljoprivrednog zemljišta. Čak 71 % stanovništva živi u siromaštvu, a 40 % njih je ekstremno siromašno.
Šume ublažavaju klimatske promene, ali Gvatemali ni to nije od pomoći, s obzirom da je izgubila polovinu šumskih površina u poslednjih 40 godina. Zbog povećanog krčenja šuma, javljaju se klizišta, poplave i erozija poljoprivrednog zemljišta.
Problem u Gvatemali je i voda. Iz pomenutog istraživačkog instituta kažu da ova zemlja, zbog lošeg upravljanja rezervama, gubi i zagađuje ono što je ostalo od pijaće vode. Većina porodica nema toalete, a zbog niskih rezervi mnogi od njih koriste zagađenu vodu za piće i spremanje hrane.
Glavni izvor zarade u regionu je kafa. Ili je tako bilo do nedavno. Klimatski poremećaji pogoduju stvaranju gljivica poznatih kao "la rola" koje napadaju plantaže i smanjuju godišnji rod. Smanjenju nadnica doprinela je takođe i kriza na globalnom nivou, usled čega je došlo do pada cene kafe. Tako se smanjio obim posla, plate su niže a glad postaje gorući problem.
Gutjerez živi u delimično sređenoj kući sa palminim krovom zajedno sa suprugom Miriam Avalos i njihovo petoro dece uzrasta od sedam meseci do devet godina. Deca su evidentno neuhranjena. Za doručak imaju pola tortilje od kukuruza. U školi ponekad dobijaju testeninu i visoko kalorično piće, zahvaljujući vladinom programu. Za večeru mogu da pojedu jedno do dve tortilje, ali bez pasulja, budući da je suša uništila sav prošlogodišnji zasad.
Porodica je u svom domaćinstvu imala kokoške, ali su i one uginule usled misteriozne bolesti, tako da nema jaja. Meso i mlečni proizvodi više nisu dostupni. Odrasli jedu jednom ili dva puta godišnje.
Avalos priča kako nije retka situacija da se deca probude noću i da plaču zbog toga što su gladni.
VAŽNE VESTI IZ SVEMIRA: Uočena naseljiva SUPER ZEMLJA u sazvežđu Vodena zmija!
POSTOJI OZBILJNA PRETNJA PO ŽIVOTE LJUDI Policija naredila hitnu EVAKUACIJU zbog brane
Vojska masovno UBIJA SVINJE na granici sa Srbijom! Opasna groznica se i dalje širi Bugarskom
- Očajni smo. Nema hrane a nema ni para, kaže ova žena.
Njena nećaka, stara svega tri meseca umrla je 2016. godine zbog gladi. Majka devojčice nije imala dovoljno mleka, a nisu imali novca za mlečnu formulu.
Gvatemala je šesta zemlja na svetu po broju neuhranjenih, sa najmanje 47% dece koja se suočavaju sa ovim problemom. Stope neuhranjenosti variraju u zavisnosti od dela zemlje koji se posmatra.
- Vladina strategija za borbu protiv neuhranjenosti sadrži dobre ideje, ali u praksi se previše fokusira na hitne slučajeve, umesto da sprovede strukturnu reformu javne uprave i zaustavi korupciju, kaže Paola Kano, politička analitičarka i dodaje da bi bez strane pomoći još više ljudi umrlo.
Stanovnicima sušom pogođenih područja su dve opcije na raspolaganju: Ostati i umreti od gladi ili se upustiti u rizičnu avanturu do Amerike.
Jednom meštaninu je to, makar na prvi pogled, pošlo za rukom. Šesnaestogodišnji Huan de Leon Gutjerez uspeo je da se domogne američke granice, ali je umro nekoliko dana kasnije u dečjoj bolnici. On je jedan od najmanje osmoro dece iz Gvatemale koja nisu uspela da prežive rizično putovanje.
Njegova sudbina je opomena svima onima koji se odluče da sreću potraže severnije. Tako Esteban, sagovornik s početka priče, u suzama napušta porodičnu kuću kako bi se konačno susreo sa krijumčarima koji će ga odvesti na sever. On nije mogao da plati ovu uslugu, pa je njegov kum bio prinuđen da u zalog da 3.5 hektara zemlje.
Ako Esteban stigne do Amerike, krijumčarima će platiti 5000 dolara. U suprotnom će njegovom kumu biti oduzeta zemlja.
VANZEMALJCI NAPADAJU: Flota letećih tanjira iznad Vajominga! (VIDEO)
CEO SVET U OPASNOSTI! Samo u julu NESTALO 150 MILIJARDI TONA LEDA na Grenlandu (VIDEO)
VREBA OPASNOST SA DRUŠTVENIH MREŽA! Deca u bolnici sa strašnim OPEKOTINAMA, jedna devojčica PREMINULA! (UZNEMIRUJUĆI FOTO)
- Banke ne pomažu ljudima kao što smo mi, kroz suze govori Esteban.
Rečeno mu je da porodice bolje prolaze na granici, pa razmišlja da povede svog devetogodišnjeg sina Vilsona. Svestan je da postoji ogroman rizik da Vilson ne preživi put budući da pati od hronične neuhranjenosti, ali isto tako zna da se rezerve hrane brzo troše.
- Odrastali smo gladni, ali poslednje četiri godine su bile najgore, kaže Estabanova majka i dodaje da ne želi da njen sin ode u Ameriku jer zna da Vilson to ne bi preživeo.
- Čula sam da ljudi umiru na putovanju. Ali možda ne postoji drugi način, zaključuje ova žena.
BONUS VIDEO: IZVOR ŽIVOTA ZA 100 MILIONA LJUDI: Ovo je najvažnija reka na svetu, a zbog nje bi moglo da zarati 11 država
