"JEDNIM TANKEROM MOGU IZAZVATI KATASTROFU" Napetosti na Baltiku: Bajden upozorava na Putinove ambicije

Napetosti na Baltiku rastu već godinama, a šef Glavnog štaba švedske vojske Mikael Bajden sada upozorava na želju Kremlja za preuzimanjem prevlasti u regionu. Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi, kako navodi, baciti oko na jedno strateški važno ostrvo.

- Ako Rusija preuzme kontrolu i okruži Baltičko more, to bi imalo ogroman uticaj na naše živote - u Švedskoj i svim drugim državama Baltičkog mora. To ne možemo dozvoliti - izjavio je Mikael Bajden i dodao: "Baltičko more ne sme postati Putinovo igralište na kojem širi strah među članicama NATO-a."

Strateški značaj ostrva Gotland

S ostrva Gotlanda, kako je naveo Bajden, Švedska može pomoći drugim državama NATO-a na Baltičkom moru da žive u sigurnosti. "Ali ako Putin napadne Gotland, može sa mora ugroziti zemlje NATO-a. To bi bio kraj mira i stabilnosti u nordijskoj i baltičkoj regiji", upozorio je Bajden.

Ulazak Švedske u NATO bez vojnih posledica

U vezi sa ulaskom Švedske u NATO, Putin je pretio posledicama. Međutim, Bajden nije mogao potvrditi da su te pretnje bile praćene konkretnim delima. "U osnovi, nismo videli povećanje aktivnosti Rusije nakon našeg pridruživanja NATO-u", rekao je Bajden za novine RND. Dodao je da su u scenarijima predviđali da će Rusija demonstrativno pokazivati svoje mišiće, ali ne i invaziju kopnenim trupama.

- Ruske vežbe su bile na očekivanom nivou - naglasio je.

Nevojne provokacije i kibernetički napadi

Bajden je takođe istakao očekivane nevojne provokacije poput dezinformacija, klevetničkih kampanja i kibernetičkih napada. 

- Bilo je ozbiljnih kibernetičkih napada, ali je teško reći ko zapravo stoji iza njih - rekao je Bajden i dodao: "U nekim slučajevima to je bio državni akter, ali ne nužno Rusija."

Ruski naftni tankeri kao ekološka pretnja

Švedski načelnik Generalštaba takođe je upozorio na ozbiljnu ekološku katastrofu koju mogu izazvati stari ruski naftni tankeri u Baltičkom moru. "Rusija bi mogla izazvati ekološku katastrofu direktno ispred naših vrata i učiniti da to izgleda kao nesreća. Ekološke posledice bile bi razorne", rekao je Bajden.

Prema njegovim rečima, ruski naftni tankeri su stvarna opasnost za okoliš u Evropi, ali bi mogli biti korišćeni i za druge svrhe u ratovanju protiv NATO-a. "Rusija može koristiti ove brodove za prisluškivanje naših komunikacija, tajni transport ili podvodne sabotaže", upozorio je Bajden.

Priprema za mogući rat

U januaru je švedski ministar civilne zaštite Carl-Oskar Bohlin izazvao pomutnju kada je na konferenciji o obrani izjavio da bi Švedska mogla doći u ratnu situaciju. Ubrzo nakon toga, Bajden je takođe izjavio da se ljudi u zemlji moraju mentalno pripremiti za rat.

Nakon završetka Hladnog rata, Švedska je 1990-ih naglo smanjila svoje izdatke za odbranu. Međutim, nakon ruske aneksije Krima 2014. godine, došlo je do povećanja ulaganja u sigurnost zemlje.

Povećanje troškova za odbranu

Prošle godine, vlada je objavila da će premašiti cilj od dva procenta troškova za odbranu do 2024. godine. Prema švedskoj novinskoj agenciji TT, za ovu godinu planirana je potrošnja od oko 6,5 milijardi švedskih kruna. Ipak, Švedska agencija za civilne hitne slučajeve navodi da je potrebno skoro tri puta više da bi se zadovoljile potrebe.

Konačno, u aprilu 2024., mesec dana nakon što je Švedska ušla u NATO, vlada je objavila plan o ulaganju 385 miliona švedskih kruna (33 miliona evra) u civilnu odbranu i obnovu skloništa od zračnih napada, zbog pogoršane bezbednosne situacije. Novac će takođe biti uložen u jačanje hitnih službi, izgradnju zaliha lekova i kibernetičku sigurnost zemlje.