UPOZNAJTE PRVE TURISTE U SVEMIRU: Spremni su da plate milione za skupu atrakciju, a svi ih osuđuju zbog toga
Ako se dogodi kako je predviđeno, let će označiti prekretnicu u ljudskom letu u svemir
Dvojica imaju unuke, a treći ima troje male dece. Sva trojica su izuzetno bogati, sa mogućnostima da plate cenu karte od 55 miliona dolara za osmodnevni boravak na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
POGODIO PRAVO U METU: Amerika bi sama sebi trebalo da uvede sankcije
PROCURIO FILM KOJI JE KRALJICA ELIZABETA ZABRANILA: Otkriva najveće tajne kraljevske porodice (VIDEO)
IRAN POGUBIO POZNATOG BOKSERSKOG ŠAMPIONA: Optužen je za izdaju države i velike zločine
Oni su prva potencijalna posada spremna da leti u svemir, a koja se u potpunosti sastoji od građana koji idu u privatnu u misiju na stanicu, praktično turisti u svemiru.
Početkom sledeće godine, ako sve bude išlo po planu, trio - Leri Konor, upravni partner "Konor Grupe", kompanije za investiranje u nekretnine sa sedištem u Ohaju, Mark Pati, izvršni direktor kanadske investicione kompanije "Mavrik Korp." i Ejtan Stib, biznismen i bivši pilot lovačkog ratnog vazduhoplovstva - uzleteće iz svemirskog centra Kenedi na brodu "SpejsEks Dragon" za planirani osmodnevni boravak na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
U njihovoj pratnji trebalo bi da bude Majkl Lopez-Alegrija, bivši NASA astronaut koji je četiri puta leteo u svemir, a sada je potpredsednik "Akiom Spejs", kompanije sa sedištem u Hjustonu koja koordiniše njihov put u svemir. Lopez-Alegrija nadgleda njihovu obuku i služiće kao komandant misije.
Ako se dogodi kako je predviđeno, let će označiti prekretnicu u ljudskom letu u svemir, onaj na kraju učiniti prostor pristupačnijim i dodatno nagrizati monopol koji vlade već dugo drže svemirska putovanja.
Kompanija, koja još uvek završava posao sa NASA-om, planira dva leta godišnje, a takođe razvija sopstvenu svemirsku stanicu za koju se NASA nada da će jednog dana moći da zameni Međunarodnu svemirsku stanicu, laboratoriju u orbiti koja je u svemiru već 22 godine.
- Ovo je samo prva od nekoliko svemirskih posada Akiom čije će privatne misije na Međunarodnoj svemirskoj stanici zaista otvoriti ekspanzivnu budućnost za ljude u svemiru - i napraviti značajnu razliku u svetu kada se vrate kući - rekao je Majkl Safredini, predsednik "Akiom Spejs" i izvršni direktor, navodi se u saopštenju.
Ko su novi putnici?
Pati, 51, koja ima troje male dece, ceo život je imao je strast prema svemiru, ali nije mislio da će ikada moći da ode dok mu prijatelj nije rekao za misije "Akiom Spejs". Njegova prva reakcija bila je skeptična.
- Nisam bio siguran da je to potpuno stvarno i nikada nisam čuo za ovu kompaniju. Očigledno ne bih eksplodirao u raketi ako je ovo bila neka vrsta putničke odeće Miki Mausa. Ali što sam se više raspitivao i što sam više direktno razgovarao s njima, sve sam više shvatao da su oni stvarna stvar. Bilo je zaista moguće. I taj trenutak kada pomislite - Bože moj, ovo je nešto što bih zapravo mogao da učinim - to je pomalo nadrealan trenutak.
Let privatnih građana u svemir cilj je koji NASA ima godinama. Na početku programa svemirskog šatla, predvideli su da se nude mesta za privatne građane i pokrenuli program "Učesnik svemirskog leta". Program se, međutim, završio nakon što je svemirski šatl "Čelendžer" eksplodirao ubrzo nakon poletanja, a agencija je zaključila da je let u svemir previše rizičan za obične građane.
U intervjuu za "Post", nova posada leta Akiom rekla je da je dobro svesna rizika i da let shvata ozbiljno. U redovima profesionalnih astronautskih korpusa može biti skepticizma, ako ne i direktnog prigovora, pa im je cilj da dokažu svoju zaslugu ubeđenjem i skromnom predanošću koju poduhvat zaslužuje.
- Definitivno će biti otpora - rekao je Lopez-Alegrija (62) koji je proveo 20 godina kao NASA-in astronaut i drži rekord u najviše šetnji svemirom.
- Mislim da je naš posao da ih osvojimo. To sigurno možemo učiniti maksimalno pripremljeni i stručni. I tako, moj cilj je dovesti te momke do tačke u kojoj nijedan kamen nije prevrnut. A kad uđu na stanicu, posade su zadovoljne, možda i prijatno - kaže Lopez-Alegrija.
Stib (63), koji je leteo u borbenim misijama za izraelsko ratno vazduhoplovstvo i osnivač je investicione kompanije, dobro je svestan rizika, posebno zato što je bio blizak prijatelj sa Ilanom Ramonom, prvim izraelskim astronautom, koji je umro 2003. godine kada je svemirski šatl Kolumbija eksplodirao iznad Teksasa. Sada je član odbora fondacije stvorene u Ramonovu čast.
- Očigledno postoji neki strah, a ovo je definitivno ekstremno. A onda postoje rizici i svestan sam rizika - rekao je Stib, u vezi njegovog leta.
Konor (71) bi postao druga najstarija osoba koja je otišla u svemir nakon što je Džon Glen leteo na šatlu u 77. godini. Rekao je da želi da ostavi dobar utisak kako bi i drugi mogli da krenu njegovim stopama.
- Mi imamo vitalnu odgovornost kao prva grupa privatnih astronauta da to ispravno uradimo kako ne bismo na kraju postali poslednja grupa - rekao je.
Koliko košta karta za svemir?
Ta putovanja, iako još uvek skupa, koštaju daleko manje od putovanja u svemirsku stanicu. Virgin je naplatio 250.000 dolara, iako će ta cena verovatno porasti u kratkom roku. Blu Oridžin još nije objavio cene.
Pati i Konor otputovali su prošle godine na rt Kanaveral kako bi bili svedoci prvog lansiranja astronauta kompanije "SpejsEks". Bilo je to prvi put da su obojica bili na lansiranju rakete i obojica su rekli da su bili u strahu.
- Osećate taj zvuk u grudima - rekao je Pati.
Tokom godina, nekoliko bogatih građana ranije je privatno letelo do svemirske stanice - ali na ruskom brodu Sojuz jer je NASA zabranila praksu na letovima sa američkog tla. NASA je 2019. godine preokrenula svoj stav, rekavši da će misije pomoći jačanju rastuće komercijalne svemirske industrije, kao i NASA-inom rezultatu. Svemirska agencija naplaćuje 35.000 dolara dnevno po putniku za hranu, skladištenje i komunikaciju tokom boravka u laboratoriji u orbiti - ukupno više od milion dolara za četiri osobe tokom osam dana.
Mnogo osuda društva
Oni su takođe svesni da na Zemlji postoje problemi koje treba rešiti i da veliki deo javnosti svemirske letove doživljava kao suvišno uživanje, posebno tokom pandemije i ekonomske krize. Članovi posade kažu da let vide kao poboljšanje svojih drugih filantropskih napora.
- Mnogo je problema - nedaća i, u nekom pogledu, kriza, ovde, ne samo u SAD-u, već i širom sveta. A to apsolutno mora biti prioritet. Ali ne možemo zaboraviti na budućnost. Ne možemo zaboraviti da imamo dugoročne vizije ... I nadamo se da će ova misija i istraživanje koje ćemo obaviti biti jedan mali korak na tom putu - rekao je Konor.
Konor inače sarađuje sa klinikom Maio i klinikom Klivlend na istraživačkim projektima. Takođe namerava da drži lekcije studentima na Dejton Erli Koledž Akademi, K-12 školi čartera sa 1.300 učenika, od kojih je 75 odsto iz porodica sa niskim prihodima.
Pati sarađuje sa Kanadskom svemirskom agencijom i Dečjom bolnicom u Montrealu na istraživačkim projektima u vezi sa zdravljem. A Stib planira da sprovede naučna istraživanja koja koordinišu Ramon fondacija i Izraelska svemirska agencija.
