NAUČNICI KONAČNO OTKRILI: Pronađen razlog zbog kog neki ljudi razvijaju TEŽAK OBLIK KORONE
U jednoj studiji, međunarodni tim naučnika, okupljen oko Žan-Lorana Kazanove sa Univerziteta "Rokfeler" u Njujorku, analizirao je uzorke krvi 987 životno ugroženih ljudi obolelih od kovida-19.
Naučnici već izvesno vreme pretpostavljaju da kod dela pacijenata teško obolelih od kovida-19 slab imunitet sprečava efikasnu odbranu od virusa SARS-Cov-2, a sada su utvrdili na čemu se zasniva ta slabost.
Dve studije, objavljene prošle nedelje u stručnom magazinu "Sajens", objašnjavaju gotovo 14 odsto teških slučajeva kovida-19, ali i zašto kod muškaraca bolest češće ima težak tok. Naučnici veruju da nova saznanja mogu bitno da unaprede lečenje obolelih.
KORONA DIVLJA PO OMILJENOJ SRPSKOJ DESTINACIJI: Pandemija odnela još tri života
NOVE DRASTIČNE KORONA MERE U ŠPANIJI: Da li če doći do totalnog kolapsa glavnog grada?
ZAVRŠENA KLINIČKA ISPITIVANJA ZA VAKCINU VEKTOR: Neće biti ograničenja u količinama koje mogu da se proizvedu
Autori studija, koje su privukle veliku pažnju među kolegama, kažu da je kod pojedinih teško obolelih pacijenata "istureni položaj" imunološkog sistema ne funkcioniše kako treba.
Konkretno, reč je o određenoj vrsti neurotransmitera, intereronima tip 1, prvoj liniji odbrane nakon što virus napadne zdravu ćeliju u organizmu. Interferoni utiču na to da napadnuta ćelija nastavi da proizvodi efikasne proteine protiv virusa, te aktiviraju imunološke ćelije koje uništavaju virus.
Najzad, interferoni doprinose da se ćelije koje još nisu napadnute bolje naoružaju za zaštitu od napada. Nove studije navode na zaključak da kod teških slučajeva kovida-19 ovi mehanizmi neretko ne funkcionišu baš najbolje.
Zavedena antitela i genske mutacije
U jednoj studiji, međunarodni tim naučnika, okupljen oko Žan-Lorana Kazanove sa Univerziteta "Rokfeler" u Njujorku, analizirao je uzorke krvi 987 životno ugroženih ljudi obolelih od kovida-19. Kod svake desete osobe našli su antitela koja su napadala interferon koji luči njihov organizam, dakle, pogrešno prepoznavala neurotransmiter kao uljeza i neutralisale ga.
Moguće uspešnije lečenje
Moguća važna uloga interferona kod kovida-19 nudi šansu da se obolelima pomogne već proverenim metodama, smatraju naučnici. Primera radi, moguće su analize u kojima bi se ispitivalo prisustvo štetnih antitela kako bi se identifikovale osobe izložene posebno visokom riziku, efikasnije zaštitile i možda bile među prvima koja će biti vakcinisane. Pored toga, moguć je razvoj terapija koje onesposobljavaju antitela.
U krvi kontrolne grupe od 663 osobe sa blagim ili asimptomatičnim oblikom bolesti nije nađeno nijedno takvo antitelo, prenosi "Cajt", pozivajući se na studiju.
- To znači da najmanje deset odsto kritičnih slučajeva infekcije izaziva autoimuna reakcija na sopstveni imunološki sistem - navodi Kazanova u časopisu "Sajens".
Pritom upada u oči da je ta greška u imunitetu bila prisutna gotovo isključivo kod muškaraca. Od 101 osobe, kod kojih su nađena ova antitela, 95 su bili muškarci.
Kazanova pretpostavlja da se ova greška prenosi preko X hromozoma. Žene, koje imaju tu karakteristiku u genima možda su zaštićene zahvaljujući drugom X hromozomu, koji nema tu grešku, što kod muškaraca ne bi bilo moguće, jer imaju samo jedan X hromozom.
Mutacije na osam osečaka gena
Autori druge studije su takođe proučavali vezu između greški u imunološkom odgovoru i teškog oblika kovida-19, posebno obraćajući pažnju na genetske promene. Oni su analizirali 13 segmenata gena, koji su u ranijim studijama (na primer, izazivača gripa) dovedeni u vezu sa greškom u mehanizmu interferona.
I zaista: u naslednom materijalu 23 od 659 učesnika studije obolelih od teškog oblika kovida-19 identifikovali su retke mutacije u osam takvih segmenata gena. Kada su izmerili nivo interferona u krvi nekih od ovih pacijenata, vrednosti su bile ekstremno niske.
Ovo je naučnike navelo na zaključak da je kod tih 3,5 odsto teško obolelih infekciju otežao genetski uslovljen nedostatak interferona.
- Ovo je prva studija koja nepobitno potvđuje povezanost mutacija gena sa teškim oblikom kovida-19 - kaže Ćijang Pan-Hamerstrem, jedan od autora studije.
- Dve studije zajedno objašnjavaju 14 odsto teških slučajeva kovida-19. To je zaista impresivno.
