"NE IGRAJTE SE SA VATROM" Kineski ministar odbrane zapretio SAD i to iz Moskve, uključio se i Putin
Lijeve izjave su samo nastavak prethodnih sličnih komentara kineskih zvaničnika, ali mesto njegovog govora bilo je značajno i simbolično s obzirom na rat Rusije sa Ukrajinom.
Kineski ministar odbrane Li Šangfu upozorio je na bezbedonosnoj konferenciji u Rusiji na "igranje vatrom" kada je u pitanju Tajvan, u prikrivenom napadu na Sjedinjene Američke Države. Govoreći na Moskovskoj konferenciji o međunarodnoj bezbednosti, Li je rekao da bi pokušaji da se "Tajvan iskoristi za kontrolisanje Kine zasigurno završili neuspehom", piše CNN.
Lijeve izjave su samo nastavak prethodnih sličnih komentara kineskih zvaničnika, ali mesto njegovog govora bilo je značajno i simbolično s obzirom na rat Rusije sa Ukrajinom.
LAVROV POMENUO SUKOB NUKLEARNIH SILA Upozorenja iz Rusije se ignorišu ili iskrivljuju u propagandne svrhe
OVAKO ZAPAD "DOLIVA ULJE NA VATRU" Putin upozorio - sve vodi ka još većem ratu?!
VOJNI RESURSI UKRAJINE SKORO ISCRPLJENI Šojgu izneo rezultate borbenih dejstava pa raskrinkao "pakleni plan" SAD
Kineska vladajuća Komunistička partija tvrdi da je Tajvan samoupravna demokratija i najavila je da će preuzeti kontrolu nad ostrvom, ako bude potrebno i silom. Kina je više puta kritikovala američke interakcije s Tajvanom, s kojim Vašington nema zvanične diplomatske veze, uključujući prodaju američkog oružja.
Li, protiv kojeg je SAD 2018. uveo sankcije zbog kupovine ruskog oružja, pridružio se moskovskoj bezbedonosnoj konferenciji na početku šestodnevnog putovanja u Rusiju i njenog bliskog saveznika Belorusiju.
Visoki odbrambeni zvaničnici iz više od 20 "prijateljskih država", uključujući Belorusiju, Iran i Mjanmar, takođe će prisustvovati forumu, izvestili su ruski državni mediji, pozivajući se na moskovsko ministarstvo odbrane koje svake godine organizuje ovaj događaj. Nijedna zapadna zemlja nije bila pozvana, javili su državni mediji.
Putin snimio poruku
Ovo je Lijeva druga poseta Rusiji otkako je početkom ove godine preuzeo dužnost šefa odbrane. Dolazi u trenutku kad Peking nastavlja da jača svoje bezbedonosne veze s Moskvom, uprkos napadu na Ukrajinu, koji je izazvao humanitarnu katastrofu s globalnim posledicama.
U unapred snimljenoj poruci za moskovsku konferenciju, ruski predsednik Vladimir Putin optužio je SAD za dolivanje "ulja na vatru" globalnih sukoba, uključujući i podršku Ukrajini. Kina je koristila sličnu retoriku u svojim zvaničnim komentarima o sukobu, uprkos tome što tvrdi da je i dalje neutralna strana i zagovornik mira. Li je u utorak takođe rekao prisutnima da je kineska vojska "čvrsta sila u održavanju svetskog mira" i da kineski lider Si Đinping ima za cilj da stabilizuje globalnu bezbednost u "svetu haosa".
- Spremni smo da sarađujemo s drugim vojskama kako bismo ojačali međusobno poverenje u vojne bezbedonosne strategije i praktičnu saradnju u raznim specijaliziranim područjima - dodao je Li.
Ruski državni medij Sputnik takođe je citirao Lija koji je rekao da vojni odnosi između Kine i Rusije nisu usmereni ni na jednu treću stranu - što su kineski zvaničnici govorili i u prošlosti.
Sastanak sa Šojguom
Li se sastao sa svojim ruskim kolegom Sergejem Šojguom kako bi razgovarali o saradnji između dve vojske, javlja kineska agencija Xinhua. Kina i Rusija redovno izvode zajedničke vežbe, uključujući zajedničku pomorsku patrolu u blizini obale Aljaske poslednjih nedelja.
Kineski šef odbrane takođe je održao bilateralne sastanke s Iranom, Saudijskom Arabijom, Kazahstanom, Vijetnamom i vojnim čelnicima drugih zemalja na marginama konferencije.
Lijevi komentari o Tajvanu na tragu su negativne reakcije iz Pekinga dok tajvanski potpredsednik Vilijam Laj, favorit na predstojećim predsedničkim izborima na ostrvu, planira zaustavljanja u SAD-u tokom putovanja u službenu posetu Paragvaju.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je ovo zaustavljanje u nedelju, nazivajući Laija "izazivačem problema". SAD održava nezvanične odnose s Taipeijem nakon zvanične uspostave diplomatskih odnosa s Pekingom 1979. godine, ali je zakonom obvezan da osigura demokratskom ostrvu sredstva za samoodbranu.
Tokom govora u Njujorku, Lai je izjavio da Tajvan "nikada neće popustiti" pred pretnjama iz Kine:
- Bez obzira na to koliko je velika autoritarna pretnja Tajvanu, apsolutno se nećemo uplašiti niti pokleknuti, podržavaćemo vrednosti demokratije i slobode.
Kina je poslednjih godina pojačala vojno zastrašivanje ostrva, koje se često događa nakon sastanaka između tajvanskih čelnika i američkih zakonodavaca. Putinov rat sa Ukrajinom takođe je usmerio povećanu pažnju na Tajvan kao potencijalno žarište u Aziji.
Uprkos velikim razlikama s geopolitičkim okolnostima Rusije i Ukrajine, perspektiva naizgled moćnijeg agresora koji pokreće napad vođen vizijom ujedinjenja pojačala je fokus na namere Kine prema Tajvanu. Neki analitičari su sugerisali da je Kina posmatrala reakciju Zapada na rusku agresiju u Ukrajini s ciljem razumevanja mogućih odgovora na bilo kakve potencijalne buduće poteze protiv Tajvana.