DOK SU JEDNI BEŽALI, DRUGI SU OSTALI NA BRODU KOJI TONE: Ko je vera, a ko nevera u avganistanskoj KRVAVOJ sagi

Odluka američkog predsednika Džoa Bajdena da povuče američke trupe iz Avganistana bila je na prvi mah olako shvaćena, niko nije verovao da će se u ovoj zemlji stvari tako dramatično odvijati i preokrenuti kroz nekoliko nedelja ili bolje reći dana. Obaveštajci su dali procenu da Avganistan može pasti pod kontrolu Talibana, ali ne do Nove godine i prevarili su se. Pao je mnogo pre očekivanog roka. Zapadni saveznici nisu uspeli čak ni evakuaciju da izvrše do kraja, već je bilo gotovo.

Američka misija ustoličenja demokratije i konačnog obračuna sa teroristima završena je velikim krahom posle tačno 20 godina od kada je misija borbe protiv Al-Kaide i međunarodnog terorizma započeta. Amerikanci su svoje dojučerašnje saveznike iz avganistanske vlade ostavili na cedilu, vojska koja je trebala da brani civile i gradove od nadolazećih Talibana, brzo je gubila tlo pod nogama. Ulaganje ogromnog američkog novca u obuku i naoružavanje avganistanskih snaga bezbednosti ispostavilo se kontraproduktivnom misijom, jer je ogromna količina ozbiljne ratne opreme pala u ruke talibana. Mnogi avganistanski vojnici i  oficiri koje su Amerikanci sve vreme obučavali, samo su promenili stranu i prišli talibanima. Veruje se da je tako i formirana čuvena pretorijanska garda talibanskog pokreta brigada "Badri 313" koja po svemu više podseća na ozbiljnu specijalnu jedinicu neke zapadne NATO vojske, nego na tradicionalnu talibansku militantnu gerilu naoružanu zastarelim sovjetskim puškama i zoljama.

Militanti su se sjurili sa brda i planina u sela i gradove i oni su počeli da padaju poput domina. Negde je pružen snažan otpor, ali u većini slučajeva gotovo da ga nije ni bilo. Najpre su Talibani zauzeli granicu prema Tadžikistanu, Uzbekistanu i Iranu, čime je mnogim civilima uskraćena mogućnost da napuste zemlju pred nadolazećom silom militantne grupe.

Međutim, neki su ipak uspeli da pobegnu, civilima i bespomoćnim vojnicima niko to nije zamerio, ali kada to radi osoba koja bi trebalo da bude i najodgovornija ličnost u zemlji, onda je to veoma problematično i kriminalno. U slučaju Avganistana to je bio Ašraf Gani, Paštun postavljen od strane Amerike kako bi sprovodio volju te države u Avganistanu. Dobro je znao šta se sprema narodu i njegovim slobodama ukoliko posle 20 godina gerilskog rata talibani ponovo uspostave svoju šerijatsku vladavinu nad Avganistanom, ali je ipak pobegao, umesto da kao kapetan ostane na brodu koji tone.

Ašraf Gani je danas verovatno postao najomraženija ličnost i najgori predsednik u očima mnogih Avganistanaca koji su ostali u svojim domovima, ali i kod onih u dijaspori koji su protestovali širom sveta zbog onoga što se pred njihovim očima dešavalo. Čovek je naprosto nestao, Talibani su ga tražili svuda po Kabulu, njega nigde nije bilo. Verovali su da će ga uhvatiti živog u predsedničkoj palati, ali su se prevarili, on je već dobro sve unapred isplanirao. Napustio je zemlju uz američku pomoć nekoliko sati nakon što su talibani ušli u Kabul.

- Bio sam pred teškom odlukom. Ili da se suočim sa naoružanim talibanima koji su hteli da uđu u predsedničku palatu ili da napustim dragu zemlju kojoj sam posvetio život braneći je poslednjih 20 godina - poručio je Gani na društvenim mrežama.

Ruski izvori su tvrdili da je pobegao sa četiri automobila krcata novcem.

- Deo novca su pokušali da uguraju u helikopter, ali nisu uspeli sve da potrpaju, tako da je deo novca ostavljen - izjavio je portparol ruske diplomatske misije u Avganistanu Nikita Išenko.

Predsedavajući Visokog saveta za nacionalno pomirenje Abdulah Abdulah, koji je najpre bio Ganijev politički protivnik, onda saveznik, prvi je potvrdio da je napustio zemlju.

- Alah će mu suditi za njegova dela. Ljudi moraju biti strpljivi, neka nam Alah pomogne u ovim vremenima i pokaže nam put napred ka mirnoj budućnosti - naveo je Abdulah.

Kasnije se ispostavilo da je pobegao za Tadžikistan, da bi na kraju dobio azil u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Tamo je otišao sa svojom suprugom, a na put je poneo i velike količine novca, koji nije mogao da prenese iz Avganistana. On je to odmah u svom prvom pojavljivanju javno oštro demantovao, rekavši da je morao da napusti zemlju kako bi se "izbeglo krvoproliće", što se, kako se ispostavilo na kraju nije moglo sprečiti.

Podsetimo, pre nekoliko dana završene su krvave borbe u dolini Pandžšir koja se nalazi u planinama Hindukuš, na oko 145 km severoistočno od Kabula. Talibani u startu borbi nisu uspevali da postignu zapažene rezultate, a onda je usledio veliki preokret nakon što su za nekoliko nedelja razbili provladine snage. Rat u Pandžširu uprkos proklamovanoj pobedi Talibana, daleko je od završenog, jer će verovatno uslediti gerilski otpor talibanima sa planina i okolnih brda.

Mohamed Ašraf Gani je od 2014. do 15. avgusta 2021. godine obavljao funkciju predsednika Avganistana. Rođen je u paštunskoj porodici u pokrajini Logar. Sedamdesetih godina studirao je antropologiju na Američkom univerzitetu u Bejrutu, gde je magistrirao, i upoznao suprugu Rulu Gani sa kojom ima dvoje dece.

Godine 1977. je kratko predavao antropologiju na Univerzitetu u Kabulu pre nego što je dobio stipendiju od tadašnje avganistanske vlade za nastavak školovanja na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Sledećih godina trenirao je i radio u Sjedinjenim Državama, pre nego što se pridružio Svetskoj banci 1991. godine.

U domovinu se vratio nakon američke invazije i pada talibanskog režima. Krajem 2001. godine učestvovao je u izradi Bonskog sporazuma, kojim su se razne antitalibanske frakcije dogovorile o privremenoj vladi, odnosno imenovale Hamida Karzaija za novog predsednika. Gani je kasnije služio kao Karzaijev savetnik, a od 2002. godine do 2004. godine kao ministar finansija.

Godine 2009. godine borio se protiv Karzaija na predsedničkim izborima, gde je završio četvrti sa tri odsto dobijenih glasova. Pet godina kasnije, 14. juna 2014. godine, na novim predsedničkim izborima, gde su njegovi kandidati za potpredsednika na listi bili kontroverzni vojskovođa Abdul Rašid Dostum i lider Hazara Sarvar Daniš pobedili su Abdulaha Abdulaha u drugom krugu. Njegova inauguracija odložena je sporom oko validnosti izbornog procesa, odnosno prebrojavanja glasova, koji je dogovoren uz posredovanje američkog šefa diplomatije Džona Kerija. Nakon što je Abdulah priznao poraz, Gani je preuzeo mesto predsednika.

Posle Ganijevog munjevitog i pravovremenog bega, a posle pada Kabula iz doline Pandžšir zaštićene visokim planinama, poznatije i kao "Dolina lavova" oglasio se doskorašnji prvi potpredsednik Avganistana Amrulah Saleh koji je odlučio da ne beži iz zemlje, već da nastavi sa pružanjem otpora Talibanima iz pomenute oblasti. Odmah se proglasio vršiocem dužnosti predsednika Avganistana u, za talibane, "odmetnutoj" oblasti, što mu je Ustav zemlje i omogućavao.

Stao je uz Nacionalni front otpora Avganistana, tadžičkog vođe Ahmada Masuda, sina Ahmada Šaha Masuda, čuvenog borca protiv Sovjeta i talibana i skrasio se u dolini Pandžšira koja im je do pre nekoliko dana pružala utočište. Talibani su ubrzo zauzeli glavni grad provincije Pandžšir - Bazarak i uspostavili kontrolu nad oblašću, pa se pretpostavlja da je Saleh zajedno sa Masudom pobegao sa borcima u planine, kako ne bi pao u ruke Talibana.

On je preuzeo funkciju vršioca dužnosti predsednika Avganistana 17. avgusta 2021. Prethodno je obavljao funkciju prvog potpredsednika Avganistana od februara 2020. do avgusta 2021. godine, kao ministar unutrašnjih poslova od 2018. do 2019. godine i kao načelnik Nacionalne direkcije za bezbednost (NDS) od 2004. do ostavke 2010. godine.

Pre nego što je bio na čelu avganistanske obaveštajne službe, bio je član Severne alijanse Ahmada Šaha Masuda. Godine 1997. Masud je Saleha imenovao u službi za vezu Severne alijanse u ambasadi Avganistana u Dušanbeu u Tadžikistanu, koja je kontaktirala međunarodne nevladine (humanitarne) organizacije i obaveštajne agencije.

Nakon što je 2010. dao ostavku na mesto u NDS, Saleh je stvorio prodemokratski i anti-talibanski pokret pod nazivom Basedž-e Mili (Nacionalna mobilizacija) i Green Trend. U martu 2017. godine, predsednik Ašraf Gani imenovao ga je za državnog ministra za reforme bezbednosti. U decembru 2018. Gani ga je postavio za ministra unutrašnjih poslova, ali je kasnije dao ostavku kako bi se pridružio izbornom timu Ganija, pa je uspešna kampanja učinila je Saleha prvim potpredsednikom Avganistana.

Nakon pada Kabula pod kontrolu Talibana i begom Ganija iz zemlje, Saleh se preselio u dolinu Pandžšir, gde se proglasio privremenim predsednikom Avganistana po Ustavu i najavio formiranje anti-talibanskog fronta, zajedno sa sa Ahmadom Masudom i ministrom odbrane Bismilahom Kan Mohamadijem.

Saleh je bio moćna politička ličnost u Avganistanu i bio je meta brojnih pokušaja atentata. Bio je poznat po svojoj borbenosti, marljivosti i otvorenom kritikovanju Talibana i Pakistana. Neki izveštaji su saopštili da se Amrulah Saleh prebacio na sigurno mesto nakon što je helikopter napao njegovu kuću u Pandžširu, izvestila je Samaa News.

Ovaj čovek je bio posebno interesantna ličnost u avganistanskom političkom životu sve dok Talibani nisu osvojili teritorije kojima je upravljao. Radi se o političaru sovjetskog kova i nekadašnjem maršalu Avganistanske nacionalne armije, osnivaču i vođi političke partije Džunbiš-e Mili. Dostum je bio vrhovni komandant vojske tokom komunističke vlade za vreme Sovjetsko-avganistanskog rata, a 2001. je bio ključni domaći saveznik američkih specijalnih snaga i CIA tokom kampanje za rušenje Talibana. Smatra se jednim od najmoćnijih i od zapada najozloglašenijih "gospodara rata" od početka avganistanskih ratova, ostao je upamćen po tome što je uvek bio na strani pobednika tokom različitih sukoba u Avganistanu.

Rođen je u etničkoj uzbekistanskoj seljačkoj porodici u provinciji Džavzdžan. Dostum se kao tinejdžer pridružio Narodno-demokratskoj partiji Avganistana (PDPA) pre nego što se prijavio u Avganistansku nacionalnu armiju i bio obučen za padobranca, služeći u svom rodnom regionu oko Šebergana.

Ubrzo sa početkom sovjetsko-avganistanskog rata, Dostum je komandovao milicijom KHAD-a i na kraju stekao snažnu reputaciju, u brojnim bitkama je uspevao da porazi komandante mudžahedina u severnom Avganistanu, pa je čak neke uspeo da ubedi da pređu na komunističku stranu. Zbog toga je veliki deo severa zemlje bio pod jakom vladinom kontrolom.

Postigao je nekoliko unapređenja u vojsci i predsednik Mohamed Nadžibulah ga je 1988. godine odlikovao medaljom "heroja Avganistana". Do tada je komandovao sa 45.000 vojnika u regionu pod svojom odgovornošću. Dostum je veoma kontroverzna ličnost u Avganistanu. Smatraju ga sposobnim i žestokim vojskovođom i ostaje izuzetno popularan među uzbekistanskom zajednicom u zemlji.

Pristalice ga zovu "paša", što je uzbečko-turski izraz za odavanje posebne časti određenoj visoko cenjenoj osobi. Međutim, on je takođe bio široko optuživan za počinjene ratne zločine, od kojih je najpoznatiji davljenje i ostali vidovi likvidacije oko 1.000 talibanskih boraca u masakru u Dašt-i-Lejli, gde se stanovništvo još uvek seća ovog stravičnog zločina. Međunarodni krivični sud (ICC) je 2018. godine izvestio da razmatra pokretanje istrage o tome da li je Dostum bio umešan u ratne zločine u Avganistanu. 

Dostum je opisan kao osoba krupne građe i visine od 180 cm. Uvek je voleo da nosi maskirne vojne uniforme sovjetskog stila i kao znak prepoznatljivosti čupave brkove.

Bio je oženjen ženom po imenu Hatidža. Prema rečima Brajana Glina Vilijamsa, Hatidžu je devedesetih godina prošlog veka zatekla iznenadna smrt koja je slomila Dostuma jer je "zaista voleo svoju ženu". Dostum se na kraju ponovo oženio nakon Hatidžine smrti. 

Jednom od svojih sinova dao je ime Mustafa Kemal, po osnivaču moderne turske republike, Mustafi Kemalu Ataturku. Proveo je dosta vremena u Turskoj, gde sada živi i njegova porodica. Poznato je da je Dostum pio alkohol, što je retkost u Avganistanu kao i da je bio veliki konzument ruske votke. Navodno boluje od dijabetesa. Kada je 2014. postao potpredsednik, Dostum je navodno prestao da pije i uključio je u svoj život zdrave obroke i jutarnje trčanje. 

Ostaće upamćeno da su talibani tokom munjevitog blickriga brzo zauzeli sveti grad šiita i mesto sa velikom uzbečkom populacijom Mazari Šarif u kojem je bila smeštena i velelepna hacijenda ratnog gospodara Dostuma. Kad su ušli u napušteno zdanje, talibani su uživali u izobilju, bilo je tu svega, zlata, hrane, nakita, čaja, svega, samo nije bilo Dostuma. Moćni maršal je ovog puta morao da pobegne u Uzbekistan kao i najveći broj vojnika i civila u ovom gradu. Da li namerava u budućnosti da pokreće prevrat ili rat protiv talibana na severu Avganistana, ostaje nam da vidimo, za sada je to još uvek nemoguće.

Jedna od svakako najuticajnijih figura otpora i prkosa talibanima u Avganistanu jeste mladi Ahmad Masud. Reč je o političaru koji je sa 32 godine osnovao Nacionalni front otpora Avganistana s namerom da pruži odlučan otpor talibanskoj vojnoj mašineriji. Slavu je nasledio najviše zahvaljujući svome ocu, čuvenom anti-sovjetskom vojskovođi i velikom neprijatelju talibana Ahmadu Šahu Masudu. Imenovan je za izvršnog direktora Fondacije Masud u novembru 2016. godine, a 5. septembra 2019. proglašen je za naslednika svog oca na ceremoniji ispred mauzoleja u dolini Pandžšir.

Ahmad Masud je rođen 1989. godine. On je jedini sin i najstariji je od ukupno šestoro dece pokojnog Ahmada Šaha Masuda.

Nakon što je završio srednjoškolsko obrazovanje u Iranu, Masud je proveo godinu dana na vojnom kursu na Kraljevskoj vojnoj akademiji Sandharst. Godine 2012. započeo je osnovne studije vojnih nauka na Kraljevskom koledžu u Londonu, gde je i diplomirao 2015. godine. Magistrirao je međunarodnu politiku na Univerzitetu u Londonu 2016. godine. Njegove teme za diplomske i postdiplomske disertacije bili su talibani. Masud se vratio u Avganistan i imenovan je za izvršnog direktora Masud fondacije 2016. godine.

Od marta 2019. godine Masud zvanično ulazi u politiku, što je dugoočekivani potez za nekog koga u Pandžširu zovu "predodređenim". Čvrsto je podržavao očevu ideju o švajcarskom modelu raspodele političke moći u Avganistanu, rekavši da bi decentralizacija vlade i dekoncentracija moći iz Kabula dala efikasniju raspodelu resursa i ovlašćenja provincijama u zemlji, donoseći tako prosperitet i stabilnost zemlji u celini.

Masud se usprotivio toku avganistanskog mirovnog procesa 2019. godine za koji smatra da ne predstavlja interese svih Avganistanaca, a koji je otvorio put povratku talibana. U septembru iste godine najavio je stvaranje nove koalicije lidera mudžahedina po uzoru na Severnu alijansu koja se devedesetih godina opirala talibanima.

Koalicija, poznatija i kao Drugi otpor ili Nacionalni front otpora Avganistana, postala je jedna od nekoliko nezavisnih vojnih snaga izgrađenih pre povlačenja vojske Sjedinjenih Država.

Nakon što se veći deo zemlje predao talibanima tokom njihove ofanzive 2021. godine, Masud i prvi potpredsednik Amrulah Saleh sastali su se u Pandžširu i izjavili da odbacuju talibansku vlast. On je putem američke štampe apelovao na Zapad da vojno i logistički podrže njegove snage. Pored ostalih razloga, naveo je potrebu zaštite prava žena, sprečavanje javnih pogubljenja i izbegavanje povratka sigurnog utočišta u Avganistanu za međunarodne teroriste. 

Upozorio je na potencijalni građanski rat ako ne postoji sporazum o podeli vlasti i rekao je da je rat pod tim okolnostima "neizbežan".

- Pobedili smo Sovjetski Savez, možemo da pobedimo i talibane - rekao je Masud.

Osnovao je Nacionalni front otpora Avganistana (NRF) koji ima na hiljade boraca. Masud je zatražio od SAD, Francuske i drugih u Evropi i arapskom svetu da podrže NRF.  On je takođe izjavio da želi da pregovara sa talibanima, ali da je u slučaju neuspeha razgovora spreman i za vojni sukob.  Dana 6. septembra, kada su talibani preuzeli potpunu kontrolu nad dolinom Pandžšir, Masud se sa Salehom prebacio na nepoznatu lokaciju i rekao da će otpor biti nastavljen.

Jedna od definitivno herojskih ličnosti ovih dana u pružanju otpora talibanima bio je Mohamad Fahim Dašti koji je poginuo 4. ili 5. septembra 2021. godine. Bio je avganistanski novinar, političar i vojni zvaničnik. Sve do tragične smrti bio je portparol Nacionalnog fronta otpora Avganistana tokom sukoba u Pandžširu.

Dašti je bio nećak avganistanskog političara Abdulaha Abdulaha i blizak saradnik porodice vođe Severne alijanse Ahmada Šaha Masuda. Bio je blizu Masuda Starijeg kada je ovaj ubijen u samoubilačkom bombaškom napadu 9. septembra 2001.godine, koji su izveli Talibani.

Posle invazije Sjedinjenih Država na Avganistan, osnovao je novine sa sedištem u Kabulu i postao poznat po tome što podržava novinare i zalaže se za slobodu govora u ratom razorenoj zemlji. Nakon što su talibani po drugi put zauzeli Avganistan, Dašti se pridružio Nacionalnom frontu otpora Avganistana kao portparol pokreta.  

Bio je jedan od glavnih izvora informacija iz slobodne doline Pandžšir dok su se talibani probijali, objavljujući izjave na Tviteru. Dana 4. ili 5. septembra 2021. godine, Dašti je poginuo u borbi tokom talibanske ofanzive na Pandžšir, a njegovu smrt potvrdio je njegov prijatelj Nur Rahman Akhlaki na Fejsbuku, kao i drugi izvori.

Talibani su tvrdili da je poginuo dok su napredovali prema Bazaraku, glavnom gradu provincije Pandžšir. Prema neodređenim izvorima i odbrambenom analitičaru Babaku Taghvaiju, Dašti je ubijen u napadu pakistanskih bespilotnih letelica tokom borbi. Treba reći i da je Dašti bio stariji član stranke Džamijat-e-Islami i član Federacije avganistanskih novinara.

Nacionalni front otpora Avganistana objavio je u ponedeljak da je još jedan visoki član njihove grupe, general Abdul Vudod Zara, ubijen tokom sukoba između pobunjenika i talibana. General Vudod je bio nećak vođe otpora Pandžšira Ahmada Masuda.

- Nažalost, Nacionalni front otpora Avganistana danas je izgubio dva saborca u svetom otporu protiv ugnjetavanja i agresije. Portparol NRF-a, Fahim Dašti i general Abdul Vudod Zara postali su mučenici. Neka im je večna slava - saopštio je Nacionalni front otpora Avganistana, a prenela agencija Samaa News.

Dan ranije, Ahmad Masud, vođa snaga otpora u severoistočnoj avganistanskoj provinciji Pandžšir, rekao je da su snage otpora spremne da okončaju borbe i počnu pregovore ukoliko talibani napuste pokrajinu, ali borbe nisu okončane, Talibani su zauzeli Pandžšir, ali su borci NRF-a otišli u planine odakle najavljuju nastavak borbe za slobodni Avganistan.

Za to vreme Talibani uveliko učvršćuju vlast u zemlji, u toku su masovna hapšenja bivših pripadnika avganistanskih snaga, dogodile su se već brojne egzekucije i odmazde nad političkim protivnicima, iako je militantni pokret zvanično proklamovao opštu amnestiju. Situacija na terenu je ipak dista drugačija. Nedavno je ubijena jedna trudnica naočigled ukućana, muža i dece, samo zato što je radila kao policajka.

Talibani idu od vrata do vrata i traže "osumnjičene" po "spiskovima za odstrel". Još uvek je nejasno šta će biti sa pravima žena u zemlji, iako je pokret najavio velike promene i ublažavanje stavova po tom pitanju, mnoge žene se plaše za svoje živote i uskraćivanje sloboda koje može uslediti.

Neke grupe žena su već održale niz protesta u gradovima Avganistana i to pred talibanima, u većini slučajeva su rasterane uz batine. Prava LGBTQ populacije definitivno neće biti ni razmatrana u ovoj zemlji, njima preti gotovo sigurna smrt. Takođe, sudbina Amerikanaca i stranih državljana u Avganistanu, koji nisu uspeli da se evakuišu ostaje nepoznata, a većina njih se krije u strahu za svoje živote.

Vesti o dešavanjima u Avganistanu možete pročitati OVDE.