Nenadmašiva sonda Vojadžer 1! Putuje svemirom od 1976. godine, a znate li šta je ODNELA VANZEMALJCIMA NA POKLON?
Sonda još uvek komunicira sa Zemljom, a sa sobom nosi i zapis o tome ko smo, gde smo, onom ko je možda nekada i pronađe
Vojadžer 1 je svemirska sonda programa Vojadžer lansirana 5. septembra 1977. godine, i do danas još uvek aktivna. Od onda je posetila Jupiter i Saturn te je snimila ove planete i njihove satelite.
Na dan 12. novembra 1980. najbliže se približila Saturnu te su tada nastale pojedine fascinantne fotografije koje i dalje cirkulišu.
UBIJENA POZNATA TV VODITELJKA: Njenu borbu niko u zemlji nije razumeo
SRPKINJA MEĐU 30 NAJMOĆNIJIH ŽENA SVETA: Bila je agent CIA-e, sad je ispred britanske kraljice!
KOJI JE NAJBRŽI NAČIN DA IZBACITE ALKOHOL? Ovo su NOVE METODE naučnika iz SAD-a
Neverovatno zvuči podatak da sonda Vojadžer 1 već više od 43 godine funkcioniše bez prestanka! Uprkos toj već popriličnoj starosti sonda i dalje uredno i redovno komunicira s mrežom na Zemlji, prima zapovesti i šalje natrag podatke.
Naravno, otkako je lansirana prošla je već popriličan put... Trenutno se nalazi na udaljenosti od oko 22 milijarde kilometara od Zemlje te je time najudaljeniji objekat od Zemlje koji su ljudi ikada napravili.
Često je teško predočiti tolike udaljenosti. Koliko je uopšte "22 milijarde kilometara"? Možemo se poslužiti posebnom jedinicom, astronomskom jedinicom (AU). Jedna AU predstavlja prosečnu udaljenost između Zemlje i Sunca, a to je oko 150 miliona km. Naš Vojadžer 1 je po toj logici od Zemlje danas udaljen nekih 147 AU, što bi značilo 147 puta udaljenost između Sunca i Zemlje.
Vojadžer 1 jedna je od retkih sondi koja je uspela da postigne dovoljno ubrzanje da bi izašla iz našeg Sunčevog sistema. To ni u kom slučaju nije mali podvig. Naime, manje je poznata činjenica da se svi mi unutar Sunčevog sistema takođe nalazimo u zoni koja se naziva heliosfera - odnosno atmosfera Sunca.
Heliosfera je prostor, "balon" vruće magnetne plazme, koji nastaje delovanjem Sunčevog vetra u Sunčevom sistemu i štiti nas od štetnog svemirskog kosmičkog zračenja. Sunčev vetar u toj heliosferi putuje prosečnom brzinom od oko 400 km/s, da bi na kraju potpuno usporio, što se naziva krajnji udarni talas. Na tom mestu nalazi se tzv. prostor heliopauze gde postoji ravnoteža pritisaka između Sunčevog vetra i međuzvezdane materije. Nakon heliopauze dolazi (navodno, pošto se radi o teoriji) "izlazni šok" ili "pramčani udar" (engl. bow shock), a predstavlja delovanje međuzvezdane materije prema Suncu.
Tek nakon te heliopauze i njenih zona može se reći da počinje "pravi svemir", odnosno onaj koji više nije pod uticajem našeg Sunca.
Spomenuli smo mernu jedinicu AU te kako je Vojadžer 1 do sada otputovao čak 147 AU daleko od Zemlje. A koliko je daleka spomenuta heliopauza, odnosno "granica" između naše Sunčeve atmosfere i "ostatka svemira"? Na otprilike 123 AU.
Znači li to da će Vojadžer 1 uskoro stići do Alfa Kentauri? Da bi Vojadžer stigao do Alfa Kentauri trebalo bi mu još puno, puno putovanja kroz svemirska bespuća jer se Alfa Kentauri nalazi na udaljenosti od 268.770 AU (!). Koliko je to u kilometrima? Otprilike ovoliko: 40.208.000.000.000 km (iliti 40,2 biliona km).
Ipak, možemo biti ponosni i na tih 147 AU koliko je Vojadžer 1 prevalio do danas, a činjenica da sa njim i dalje možemo da komuniciramo je jednostavno fascinantna.
Nažalost, to neće još dugo potrajati... Očekuje se kako će misija Vojadžer 1 završiti negde 2025. godine kada će termoelektrični radioizotopski generatori na sondi prestati da proizvode električnu energiju koja je potrebna za pokretanje naučnih instrumenata na njoj.
No, iako je to kraj misije nije i kraj same sonde Vojadžer 1! Ona će nastaviti da putuje sve dalje i dalje. Za otprilike 300 godina od danas stići će do teoretskog Ortovog oblaka. Šta god bude "pronašla" tamo moraće da se navikne na to jer će kroz taj Ortov oblak (ukoliko on zaista postoji!) putovati dugo vremena, stvarno dugo vremena... oko 30.000 godina.
Iako sonda ne ide prema ijednoj konkretnoj zvezdi, može se izračunati da će, pod uslovom da je nešto ne omete, za oko 40.000 godina prići poprilično blizu (na udaljenost od 1,6 svetlosnih godina) zvezdi Gliese 445. Sa druge strane, za 300.000 godina proći će pored zvezde TYC 3135-52-1.
U konačnom ishodu sudbina Vojadžera 1 je, možda, večno putovanje našom galaksijom, Mlečnim putem.
Beskorisno putovanje? Nipošto - naime, ako "neko" u dalekom svemiru pronađe sondu Vojadžer 1 biće to jedno vrlo ugodno iznenađenje. Naime, na sondi se nalazi jedan pozlaćeni audio-video disk. Isti sadrži fotografije sa Zemlje, niz naučnih informacija, audio pozdrave na 55 svetska jezika, "zvukove" Zemlje koji uključuju oglašavanje kitova, beba kako plaču, talasa koji se lome o obalu... Tu je i probrana muzička kolekcija, od remekdela Mocarta pa sve do Čaka Berija. Brojni istočnjački i zapadnjački klasici su snimljeni na ovaj poseban disk, kao i muzika autohtonih naroda širom sveta.
Slavni Karl Sagan je jednom prilikom rekao: - Ovaj disk biće pokrenut samo ako ga jednom pronađe napredna civilizacija koja je savladala svemirsko putovanje, no lansiranje ove "boce u kosmički okean" govori nam nešto o nadi života na ovoj planeti.
Na zaštitnom poklopcu samog diska nalaze se razna zanimljiva uputstva, na primer kako se "pušta" isti, ali i gde se nalazi planeta Zemlja.
