NEOBIČNA SUDBINA Imala je jedva 15 godina kada je dala svoju tek rođenu devojčicu na usvajanje: Pet decenija kasnije otkrila je nešto NEVEROVATNO
Život piše najbolje romane
Polin Peda (65) sa roditeljstvom se susrela veoma mlada. Zatrudnela je kada je imala samo 14 godina, a kako nije bila u mogućnosti da svoju novorođenu devojčicu sama odgaja, morala je da je da na usvajanje. Decenijama se pitala šta se dogodilo sa njom i nedavno odlučila da se javi televizijskoj emisiji koja se bavi spajanjem članova porodica koji su izgubili kontakt i došla do zapanjujućeg saznanja.
Doktorka otkriva: Neke žene su sklone URINARNIM INFEKCIJAMA, evo od čega to zavisi i kako možete da ih SPREČITE
OLGA (26) TRAGIČNO STRADALA U KOVID BOLNICI! Dan pre smrti se SMEJALA - Prijatelji i dalje ne veruju šta se desilo
NE POSTOJI NA KARTI: Očaravajuća evropska zemlja za koju malo ljudi zna (VIDEO)
Voditeljka emisije Divina MekKol ubrzo je došla do saznanja da je njena ćerka Kerol Vajthed (51) već nekoliko godina prati na društvenoj mreži Fejsbuk, piše "Miror".
Kerol je ispričala da je nakon smrti majke koja ju je usvojila odlučila da potraži svoju pravu majku. Uz pomoć prijatelja, pronašla je Polin na Fejsbuku, ali u strahu da bi ona mogla da odbije kontakt, odlučila je samo da prati njene statuse i fotografije koje je objavljivala. Potisnula je razmišljanja o tome da joj se predstavi i predloži susret, nastavila je da prati majčine objave.
- Odlazila bih na njen profil svakih nekoliko nedelja. Ponekad je objavljivala slike onoga što je radila sa ćerkama, pa sam se osećala pomalo čudno. Nisam znala da li im je rekla nešto o meni i nisam htela da joj napravim problem i pojavim se kao "grom iz vedra neba" - objasnila je Kerol.
Osećala je da treba da bude deo toga, ali nije želela da Polininoj porodici priredi neprijatno iznenađenje. Međutim, kada bi se na televiziji emitovala epizoda emisije "Long lost femili", sve češće bi kliktala na Polinin profil i gledala njene fotografije.
- Iznenađena sam. Pridružila sam se Fejsbuku 2015. godine, baš da bih mogla da kontaktiram sa članovima porodice i bila sam tužna kada sam saznala da mi se Kerol nije javila kad me je pronašla, jer smo mogle da se družimo tri godine duže, ali kad smo se napokon našle, sve smo nadoknadile - kaže Polin.
Kerol je pronašla Polin nakon što je jedne večeri izašla sa prijateljicom. Razgovarale su o njenom usvojenju i iznenadila ju je pitanjem da li želi da joj pomogne da pronađe svoju biološku majku. Otišla je kući, a na Fejsbuku ju je čekao link do Polininog Fejsbuk profila.
- Nisam mogla da verujem, bile smo tako zapanjujuće slične. Sledeći dan sam proučila ceo njen profil i odlučila da je pratim - kaže Kerol.
Polin je odrasla sa osmoro braće i sestara u Hadersfildu, u Zapadnom Jorku, i zatrudnela kada je imala samo 14 godina. Budući da nije mogla da prizna roditeljima da je trudna, poverila se dvema bliskim prijateljicama, ali je vest ubrzo stigla do direktorice škole, koja ju je podstakla da napiše pismo roditeljima. Zapisala je priznanje, ali ga nikada nije dala majci i ocu. Umesto toga, skrivala se u kući svog dečka i pretvarala da svaki dan ide u školu, sve dok otac nije saznao istinu.
- Ako rodiš, nećeš ga dovesti kući - rekao je i zabranio izlaske. Polin je izgubila kontakt sa momkom, a jedina pomoć koja joj je ponuđena došla je od starije sestre Kerol koja bi primila nju i dete, međutim otac je rekao da ukoliko se to dogodi, više neće razgovarati ni sa jednom od njih. Tako je otišla u prihvatilište i rodila devojčicu koju je nazvala Luiz. Provela je mesec dana s njom u kući, hraneći je i presvlačeći.
- Odmah sam se povezala sa njom. Kada su roditelji došli u posetu, moj otac nije hteo ni da je pogleda. Mama ju je uzela u ruke i priznala da otac neće popustiti. Rekli su mi da se pozdravim sa detetom. Onda sam morala da napustim dom, kako bi njeni usvojitelji mogli da dođu po nju. Sećam se da sam joj rekla: "Kad odrasteš mogle bismo da naletimo jedna na drugu, ti ćeš se sećati mene, kao i ja tebe" - priča Polin.
Sve što je ostalo da je podseća na ćerku bila je fotografija iz vremena trudnoće.
- Volela sam tu fotografiju, ona je bila dokaz da moja ćerka postoji, da sve to nisam samo sanjala. Uvek sam je držala uz sebe i svako malo bih je pogledala i pomislila na svoje dete - kaže Polin.
Kada se udala imala je 16 godina i u tom braku rodila još četvoro dece, Trejsi (49), Stivena (48), Samantu (46) i Stefani (39).
- Bila sam srećna, ali uvek sam osećala da neko nedostaje. Kerol je uvek bila deo porodice i uvek smo govorili o njoj kao da je sa nama, iako nije bila - kaže majka.
Kerol koja živi u Hadersfildu sa svojim partnerom Roanom, bila je srećna kod roditelja koji su je usvojili, Majklom i Norom. Prvi put je pokušala da pronađe majku kada je imala 18 godina, ali nije uspela. U domu su joj rekli da su papiri o njenom usvojenju izgoreli u požaru.
- Sve što sam znala, bilo je njeno ime. Ali, moja majka se jako uznemirila zbog toga što je tražim, pa sam ostavila to po strani - kaže ona.
Sa druge strane, Polin, penzionisana asistentkinja u nastavi, koja sada živi sa svojim drugim suprugom u Barnsliju, uvek je pretpostavljala kako je nova Kerolina porodica bila iz drugog dela zemlje. Neverovatno, ali bile su mnogo bliže nego što su mislile.
- Živela sam 10 minuta hoda od mesta na kojem Kerol živi. Išla sam kod lekara njenom ulicom i prolazila pored njene kuće - priča Polin.
Osim toga, njen brat je vlasnik firme koja prodaje boje za jednu automobilsku kompaniju, čiji vlasnik je Kerolin sin.
- Shvatila sam da se čovek preziva kao Polin i rekla sinu da porazgovara sa njim i da ga pita da li ima izgubljenu ćerku, ali on to nikada nije uradio - objašnjava Kerol.
Dodaje kako je bilo situacija u kojima je sretala sestru Trejsi, dok je radila u marketu, ali tek kada se Polin prijavila za televizijsku emisiju, zapravo su uspostavile kontakt.
- Kliknule smo čim smo se upoznale i stalno razgovaramo. Nema neprijatne tišine među nama, kad jedna zaćuti, druga progovori. Kao da smo oduvek živele jedna sa drugom. Ranije me je mučilo to što nismo zajedno, a sada je moj život opet potpun - zaključuje Polin.
