NOVA STUDIJA POKAZALA KAD SU NAJVEĆE ŠANSE DA VAM NEKO PRENESE KOVID: Evo koliko dugo korona OSTAJE U VAZDUHU
Korona virus gubi 90 odsto svoje sposobnosti da zarazi nakon 20 minuta u vazduhu, a većinu tog procenta za prvih pet minuta, pokazuju prve simulacije u svetu o tome kako virus preživljava u izdahnutom vazduhu.
Otkrića su ponovo ukazala na važnost prenosa kovida kratkog dometa, a fizička distanca i nošenje maske verovatno su najefikasniji način sprečavanja zaraze. Ventilacija, iako i dalje vredna, verovatno ima manji uticaj.
TERORISTE U KAZAHSTANU ČEKALO UNAPRED PRIPREMLJENO ORUŽJE: Generalni sekretar ODKB otkrio zastrašujuće detalje
PUTIN IMA JEDAN ZAHTEV! Evo do kada Vlada mora da izađe sa predlogom
IMA NADE ZA LIBAN: Šiitske stranke Hezbolah i Amal donele važnu političku odluku za budućnost zemlje
- Ljudi su se fokusirali na prostore sa lošim ventilacijama i razmišljaju o prenosu (virusa) vazduhom na nekoliko metara ili prekoputa sobe. Ne kažem da se to ne dešava, ali i dalje mislim da je najveći rizik izlaganja kad ste blizu nekog – rekao je “Gardijanu” profesor Džonatan Rejd, direktor Istraživačkog centra Aerosol Univerziteta Bristol i autor studije.
- Kad se udaljite, ne samo što se aerosol tamo razredi, tu je i manje zarazni virus jer je izgubio (vremenom) svoju infektivnost - kaže on.
Aerosoli su čvrste čestice ili tečne kapljice koje se mogu naći u vazduhu. Do sada su naše pretpostavke o tome koliko dugo virus može da preživi u kapljicama nošenim vazduhom bile bazirane na studijama koje su uključivale raspršivanje virusa u zapečaćene sudove nazvane “Goldbergovi bubnjevi”, koji rotiraju da održe kapljice u vazduhu. Američki istraživači su uz pomoć ovog metoda otkrili da se virus i dalje može detektovati nakon tri sata. Ipak, takvi eksperimenti ne repliciraju tačno ono što se dešava kad kašljemo ili dišemo.
Umesto toga, istraživači Univerziteta Bristol razvili su aparaturu koja im je omogućila da generišu bilo koji broj sićušnih čestica sa virusom i nežno levitiraju njima između dva električna prstena bilo gde u periodu od pet sekundi do 20 minuta, sa strogo kontrolisanom temperaturom, vlažnošću i intenzitet UV zračenja u okolini.
- Ovo je prvi put da je neko uspeo da zaista simulira šta se dešava sa aerosolom tokom procesa izdisanja – rekao je Rejd.
Studija, koja još nije recenzirana, ukazuje da kako virusne čestice napuštaju relativno vlažne i ugljen-dioksidom bogate uslove u plućima, one brzo gube vodu i suše se, dok se prenos na donje nivoe ugljen-dioksida povezuje sa rapidnim povećanjem pH. Oba ta faktora narušavaju sposobnost virusa da zarazi ljudske ćelije, ali brzina kojom se čestice suše varira u zavisnosti od relativne vlažnosti okolnog vazduha.
Kad je to bilo niže od 50 odsto – slično relativno suvom vazduhu kakav je u mnogim kancelarijama – virus je izgubio oko polovine svoje zaraznosti za pet sekundi, nakon čega je pad bio sporiji i stabilniji, sa dodatnih 19 odsto gubitka u sledećih pet minuta. Pri vlažnosti od 90 odsto – što je otprilike ekvivalentno parnoj ili tuš kabini – pad infektivnosti je bio postepeniji, sa 52 odsto čestica koje su ostale zarazne nakon pet minuta, a 10 odsto nakon 20 minuta. Nakon toga nije bilo razlike između dva uslova.
Suprotno naširokom uverenju da se virus manje prenosi kad je toplo, temperature vazduha nije činila razliku po infektivnost virusa, preneo je “Dejli mejl”.
- To znači da ako se sastajem sa prijateljima za ručak danas u pabu, primarni rizik će verovatno biti da ću ja preneti virus mojim prijateljima ili oni meni, a ne da će ga preneti neko sa druge strane prostorije – rekao je Rejd, dodajući da ovo ukazuje na važnost nošenja maski kad je fizička distanca nemoguća.
Dr Stiven Grifin, profesor virusologije Univerziteta Lids, ukazao je na važnost dobre ventilacije.
- Aerosoli će brzo da ispune unutrašnji prostor u nedostatku odgovarajuće ventilacije, tako da pod pretpostavkom da zaražena osoba ostane u prostoriji, nivoi virusa će biti dopunjeni – istakao je.
Isti efekat primećen je kod sve tri varijante virusa SARS-CoV-2 koje je tim dosad testirao, uključujući alfu, a naučnici se nadaju da će u predstojećim nedeljama započeti eksperiment sa omikronom.
