"ZA SEDAM DANA PREŽIVELI SMO 18.000 ZEMLJOTRESA" Matijevići sa Islanda se plaše samo jedne stvari - sada čekaju da proradi VULKAN!
Porodica Matijević iz Zagreba pre tri godine je odlučila da se preseli na Island u potrazi za boljim životom.
Od tada stanuju u Rejkjaviku i s obzirom da je na ovom području uobičajena česta seizmološka aktivnost, ipak su imali veoma stresnu nedelju.
Kada uzimate ANTIBIOTIK obavezan je i neki probiotski proizvod: Prof. Đorđević savetuje kako da izaberete NAJEFIKASNIJI I NAJBEZBEDNIJI!
OGLASILA SE BAKINGEMSKA PALATA POSLE BOMBASTIČNOG INTERVJUA: Za Harija i Megan imaju posebnu poruku
NAUČNICI UZBUĐENI: Pao meteorit nasred puta u Velikoj Britaniji, sa sobom doneo neverovatno otkriće (VIDEO)
- Za sedam dana preživeli smo, ni manje ni više, nego 18.000 zemljotresa. Budimo se i ležemo sa zemljotresima. PodrhtavaNja na Islandu nisu toliko neuobičajena, ali ovaj put tutnjavi pod zemljom nema kraja! Srećom, nismo ih izbrojali baš toliko. Većinu nismo osetili, ali desetak zemljotresa na dan te izbaci iz takta. Srce se zatrese svaki put kad drmne. Ove manje od 3 stepena po Rihteru više ne doživljavamo, ali ovaj prvi od 5,6 bio je dosta zastrašujuć - priča za "Jutarnji.hr" Stjepan Matijević (46) turistički radnik koji već treću godinu sa porodicom živi u islandskom Rejkjaviku.
Prethodna nedelja je bila stresna, čak i za Island, vulkansko ostrvo naviknuto na povremena podrhtavanja. Najveći zemljotres, jačine 5,6 po Rihteru, dogodio se 24. februara. Bio je najglasniji u roju koji i dalje zvecka nad glavama stanovnika Rejkjavika i manjih opština oko njega, gde živi čak dve trećine islandskog stanovništva.
- Prvih nekoliko zemljotresa su nas zaista uznemirili, ali s vremenom smo se navikli. Ali nije baš prijatno na Islandu ovih dana. Zemlja se trese 24 sata na dan. Osećaš se malim i nemoćnim protiv prirode - dodaje Matijević.
Dva veća zemljotresa - jačine 5,0 pogodila su Island nekoliko dana kasnije. Srećom, bez velike štete. Islandska uprava za puteve i obale izvestila je o malim pukotinama na putevima u tom području i odronima na strmim padinama u blizini epicentra.
- Uveravaju nas da su zgrade ovde stabilne i da mogu da izdrže zemljotrese od 7.5 stepeni to Rihteru. To nas je umirilo. Ovde se gradilo sa saznanjima o mogućim pomeranjima tla, ovo je trusno područje. A i nije to kao u Hrvatskoj, ovde funkcioniše nadzor gradnje, pa smo u tom smislu mirniji nego što bi bili kod kuće - priča Stjepan.
Island se nalazi na granici tektonske ploče koja se neprestano razdvaja, odbijajući Severnu Ameriku i Evroaziju jednu od druge duž linije Srednjoatlantskog grebena. Većinu seizmičkih aktivnosti ovde inače zabeleži samo osetljiva naučna oprema. Ljudi su se navikli s time da žive, a povremeni jači zemljotresi neizbežni su deo života u ovoj, aktivnoj seizmičkoj regiji. Svejedno, ovolika aktivnost uznemirila je tamošnje stanovnike.
-Tešili smo se supruga Ivana i ja kako smo u protekloj godini pored svih nesreća koje su nas zadesile propustili barem zagrebački zemljotres, jer da smo kući u Zagrebu, sigurno bismo već izludeli od svega, kao i naši prijatelji i porodica. Ali, evo, sad možemo sa svojima podeliti i to iskustvo. Posttraumatski stresni poremećaj od zemljotresa. Osećaj je kao da smo kod kuće - sa smehom komentariše Matijević, koji kaže kako lokalni geofizičari i vulkanolozi kažu da su nedavni zemljotresi vrhunac jednogodišnjeg intenzivnog pomeranja pa kao posledicu očekuju erupciju vulkana.
Vulkani na jugozapadu Islanda inače, tihi su već 800 godina, ali razdoblje odmora moglo bi uskoro da se završi. U sredu je islandski meteorološki zavod izmerio više od 2500 podrhtavanja, a sledilo ih je još 800 u prvim satima četvrtka. Geofizičari i vulkanolozi kažu kako su se seizmološke aktivnosti na ostrvu pojačale od decembra 2019. U oktobru 2020., premijerka Katrin Jakobsdotir morala je na kratko da prekine intervju uživo jer se u zemlji osetio zemljotres. "Pa, ovo je Island", rekla je gospođa Jakobsdotir, pre nego što je nastavila.
Ali, čak i Islanđani kažu kako ovo nisu tipične seizmološke aktivnosti.
- Nikad u životu nisam doživeo toliko zemljotresa. Događali su se, da, ali uglavnom u nenaseljenim delovima zemlje. Sada ih svaki dan osetimo po nekoliko. Čini se da ima hrane za neku erupciju - rekao je za Njujork Tajms, dr. Pol Einarson emeritus profesor geofizike sa Univerziteta Island.
Island ima oko 30 aktivnih vulkana, ali vulkanolozi kažu da erupcija u Rejkjanesu neće ugroziti naseljena područja na poluostrvu. Islandski meteorološki zavod potvrdio je ovih dana kako bi vulkanske aktivnosti mogle da se dogode u blizini Fagradalsfjala, 20 milja južno od Rejkjavika, ili u blizini planine Keilir u blizini.
Stotine entuzijasta vulkana prikovano je za kamere uživo na tom području. "Je li već došlo do erupcije?", komentari su uživo na lajv strim uključenjima. Merenja su pokazala da je magma bila u pokretu tokom noći s petka na subotu, ali se onda juče znatno smirila. Vulkani su totalno nepredvidivi, pa takve promene ne čude.
- Vulkan koji bi trebalo da eruptira vidim sa svog balkona. I zapravo, voleo bih to da doživim. Ovde se ljudi oko erupcije previše ne zabrinjavaju, kažu da je to turistička erupcija. Neka vrsta atrakcije. Slično je bilo pre 10 godina kada je na jugu zemlje eruptirala Ejafjadlajekidl. Bogati Rusi su dolazili ovde s privatnim kuvarima koji su im pripremali ručkove na lavi. Ovaj put je problem jedino u tome što sada turista nema ni u tragovima - ironično komentariše Matijević epidemiološke mere zbog svetske pandemije koje su unazad dve nedelje popustile u Rejkjaviku.
Uprkos tome, i dalje vrede stroga pravila dolaska na ostrvo, pa tako, čak i ako neko poželi turistički da poseti Island zbog erupcije vulkana, treba da uradi čak dva PCR testa i najprije provede 5 dana u izolaciji. Izgleda da će vulkan ovaj put da eruptira bez velike pompe.
- Mogućnost erupcije je realna, ali moramo da vidimo kako će se aktivnost razvijati. U slučaju erupcije, očekujemo da će biti manja. Ne očekujemo veliku eksplozivnu erupciju, mislimo da će imati minimalni uticaj na atmosferu, vazdušni saobraćaj i život ljudi - rekao je Frejštajn Sigmundson, geofizičar s islandskog univerziteta na konferenciji za novinare.
Island je najveća i najaktivnija vulkanska regija u Evropi, s erupcijama prosečno svakih pet godina. Do poslednje je došlo 2014. u nenaseljenoj zoni na istoku zemlje.
Ni jedan grad nije u opasnosti od protoka lave u slučaju erupcije vulkana, tvrde sa Univerziteta za vulkanologiju i prirodnu opasnost, koje je u sredu objavilo mape potencijalnih tokova.
- Na temelju sadašnjeg modela, erupcija ne može da naškodi ni jednom većem gradu - rekao je vulkanolog Arman Hoskuldson za "Si-En-En", dodajući da će i međunarodni aerodrom Keflavik - jedan od najneposrednijih veza između Islanda i ostatka sveta - biti pošteđen. Međutim, mogla bi da utiče na glavni put koja povezuje aerodrom s glavnim gradom Rejkjavikom, kao i na neke dalekovode - dodao je.
Naime, erupcija Ejafjadlajekidla pre 11 godina dovela je do najvećeg poremećaja vazdušnog saobraćaja u nedavnoj istoriji, paralizujući evropsko nebo gotovo mesec dana. Upravo se toga najviše boje Zagrepčani na ostrvu.
- Nas više od zemljotresa i erupcije brine dodatna vrsta izolacije. Ako se dogodi presecanje sa aerodromom, to neće biti baš sjajno. Upravo je taj aerodrom jedini internacionalni u državi i ne bi bilo zgodno da se ponovi slučaj Ejafjadlajekidla - dodaje Zagrepčanin s islandskom adresom.
S obzirom na to da Stjepan i supruga Ivana oboje rade u turističkom sektoru, za njih je ova godina bila izuzetno izazovna.
- Oboje smo ove godine ostali bez posla, ali srećom je ovde država bolje uređena, pa čekajući bolje dane, sasvim solidno živimo "na berzi". Nisu ni ovde neka najsjajnija vremena, ali kući još ne mislimo da se vraćamo. Verujemo da će leto doneti bolju situaciju. Osim toga, naš Den ovde ide u školu, uči tri jezika, engleski, islandski i hrvatski, a ove godine će dobiti i četvrti jezik. Svugde je borba, ali ovde nam je ipak malo lakše. A trese i ovde i u Zagrebu, više čovek ne zna gde bi otišao da bude siguran - priča Matijević.
Pogled iz vazduha snimljen 28. februara 2021. prikazuje svetionik i postrojenje za geotermalnu energiju u blizini grada Grindavik na poluostrvu Rejkjanes na Islandu.
Elisabet Palmadotir, specijalista za prirodne opasnosti iz Islandskog meteorološkog zavoda, rekla je da vlasti na tom području raspoređuju nadzornu opremu, od GPS-a i monitora za zemljotres do kamera i detektora plina. Ni ona, kaže, ne može da se seti da je ikad doživela toliko zemljotresa u tako dugom razdoblju. Ako dođe do veće aktivnosti, to područje bi moglo doživeti zemljotres magnitude 6 ili više.
- U ovom određenom području, gde smo videli aktivnosti protekle nedelje, mogli bismo doživeti zemljotres magnitude 6,0 po Rihteru. Ali mogli bismo imati 6,5 istočno od jezera Kleifarvatn - kazala je Elisabet.
U međuvremenu, vulkanolozi se pripremaju za nešto što bi moglo biti epilog decenijama povećane seizmološke aktivnosti. Poslednji dugi period vulkanske aktivnosti na tom području započeo je tokom 10 vekova i trajao je čak 300 godina, tokom kojih su eruptivne epizode trajale po nekoliko decenija. Vulkani su izbacivali "fontane lave", ali često bez velike količine pepela i eksplozivnih aktivnosti.
Poslednje velike eruptivne epizode zabeležene su između 1210 i 1240 godine, pri čemu se lava proširila na područje od oko 50 kvadratnih kilometara.
Zabeleženo je, prema dosadašnjim saznanjima naučnika, najmanje šest odvojenih erupcija koje su trajale od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, često u razmacima od 12 godina bez vulkanskih aktivnosti. Ali, ovoga puta, ako je verovati stručnjacima, takvih neprijatnih epizoda ipak neće biti, piše "Jutarnji.hr".
