OD KOKUSA DO BELE KUĆE: Evo kako teče proces izbora američkog predsednika, sve što treba da znate o izborima u SAD (VIDEO)

Trka za Belu kuću krenula je punom parom, a ishod američkih izbora osetiće se u čitavom svetu. Dokle se stiglo i kako uopšte osvojiti predsednički mandat?

Mnoštvo demokrata koji se takmiče za nominaciju vlastite stranke u kampanji su od prošle godine i održavaju redovne debate.

Narednih meseci otkrićemo ko je pridobio dovoljno glasača da u novembru izađe na megdan predsedniku Donaldu Trampu.

Od kokusa do konvencija, evo šta sve treba da znate o američkim predsedničkim izborima.

Koje su glavne partije?

Za razliku od mnogih drugih zemalja, u SAD postoje samo dve stranke između kojih bira većina glasača – Demokratska (liberalna stranka levo od centra) i Republikanska (konzervativna stranka desno od centra).

Nekad učestvuju i drugi kandidati "treće strane", kad Libertarijanska, Zelena i Nezavisna stranka istaknu kandidate.

Šta se trenutno dešava?

U ovom trenutku, pretendenti se bore za nominaciju unutar partija na kokusima i primarnim izborima širom zemlje.

Primarni izbori se ne pominju u američkom Ustavu, tako da pravila igre određuju stranka i zakoni saveznih država.

Uopšte uzev, primarni izbori su otvoreni za više glasača – oni se održavaju širom neke savezne države, dok se kokusi održavaju na jednom mestu u jednom trenutku i otvoreni su samo za članove stranke.

Kokusi su nekad bili najpopularniji način da se izaberu kandidati, ali su mnogo ređi danas.

U ovom trenutku veoma je teško reći ko će pobediti u novembru – demokratski protivnik Donalda Trampa neće biti izabran sve do jula.

Prema najnovijim anketama, Berni Sanders i Džo Bajden neznatno vode ispred Trampa u čitavoj zemlji, s oprečnim podacima oko toga kako bi Elizabet Voren prošla protiv njega. U trci za kandidata demokrata je još i Tulsi Gabar, članica Kongresa sa Havaja.

Pit Butidžidž, Ejmi Klobučar i Majkl Blumberg su se povukli iz trke demokrata.

Tramp je i dalje izuzetno popularan među republikancima, sa stopom odobravanja od 94 odsto među članovima njegove vlastite partije.

Vlade saveznih država organizuju primarne izbore – ne stranke – na praktično isti način na koji vode opšte izbore.

Državni zakoni određuju da li su ovi primarni izbori zatvoreni, što znači da samo oni koji su registrovani u datoj stranci mogu da glasaju, ili su otvoreni, kada mogu da učestvuju i glasači koji nemaju veze sa strankom.

Ukoliko kandidat pobedi na primarnim izborima, on osvaja sve ili deo delegata te države, u zavisnosti od pravila stranke. Ti delegati će potom glasati za njega na stranačkoj konvenciji, na kojoj se zvanično proglašava predsednički kandidat.

To je sistem koji je postao široko rasprostranjen tokom predsedničkih izbora sedamdesetih godina prošlog veka. Pre toga, kandidata su članovi stranke birali na konvencijama.

Godine 2016. na primarnim izborima obe stranke učestvovalo je nešto više od 57 miliona Amerikanaca – 28,5 odsto onih s pravom glasa – prema Istraživačkom centru "Pju".

Proces primarnih izbora prilično je jedinstveno američka stvar, ali postoje neke sličnosti sa Australijom i Izraelom kada je u pitanju "preliminarni izbor" kandidata.

Šta je sa kokusima?

Šačica država, poput Ajove, ima kokuse umesto primarnih izbora. Kokuse drže stranke u izbornim okruzima širom savezne države.

Budući da ih ne vode vlade saveznih država, kokusi dopuštaju partijama više fleksibilnosti prilikom utvrđivanja pravila, kao što su ko može da glasa. Za demokratske kokuse se ne štampaju glasački listići, već se glasovi prebrojavaju stajanjem po grupama u prostoriji.

Da li obe stranke održavaju primarne izbore?

Dok demokrate rade na tome da smene Trampa, koji će gotovo sigurno biti republikanski kandidat, sve oči uprte su u njihove primarni izbore.

Glasači biraju između umerenih liberala kao što je bivši potpredsednik Džo Bajden i naprednih kandidata kao što su senatori Berni Sanders i Elizabet Voren.

A što se tiče republikanaca?

Većina država takođe će održati primarne izbore, sa Trampovim imenom na glasačkim listićima, ali on nema ozbiljnog protivkandidata.

Šta se desilo u državama koje su rano glasale?

Četiri države su glasale u februaru. Posle Ajove i Novog Hempšira, Pit Butidžidž i Berni Sanders osvojili su najviše delegata.

Potom je došao kokus u Nevadi kojim je dominirao Sanders, ali u četvrtoj državi koja je glasala, Južnoj Karolini, ubedljivu pobedu odneo je bivši potpredsednik Džo Bajden.

To se desilo delom zahvaljujući podršci koju ima od afro-američke zajednice i zato što ga je zvanično podržao uticajni crni kongresmen u državi Džejms Klajbern.

Koliko dugo, dakle, sve to traje?

Gledaćemo primarne izbore i kokuse širom zemlje od februara do juna.

Uprkos tome, verovatno ćemo znati ko je demokratski kandidat i ranije – kako kandidati budu gomilali delegate posle svakog primarnog izbora ili kokusa.

Za razliku od nekih država sa zakonski definisanim periodima za kampanju – kao što su Velika Britanija i Francuska – američki kandidati mogu da vode kampanju koliko god to žele, tako da predsedničke kampanje od početka do kraja obično traju oko 18 meseci.

Kad će se tačno Tramp suočiti sa izazivačem?

Demokratska nacionalna konvencija, na kojoj će partija imenovati kandidate za predsednika i potpredsednika, održaće se od 13. do 16. jula.

Republikanska nacionalna konvencija održava se kasnije, između 24. i 27. avgusta. Tehnički gledano, predsednik Tramp nije zvanični republikanski kandidat sve dok to ne bude objavljeno na toj konvenciji.

Posle toga, možemo da očekujemo četiri debate, kad će predsednik Tramp i potpredsednik Majk Pens izaći na binu zajedno sa svojim demokratskim izazivačima.

Ove debate sponzoriše i vodi nestranačka Komisija za predsedničke debate, ustanovljena 1987. godine. Prva od tri predsedničke debate održaće se u Indijani 29. septembra, a još dve uslediće u oktobru.

Potpredsednička debata održaće se 7. oktobra u Juti.

Kako kandidat pobeđuje na opštim izborima?

Popularni glasovi – ukupan broj glasova koje dobije svaki kandidat – neće imati ništa s određivanjem pobednika na opštim izborima 3. novembra.

To će zavisiti od glasova "elektorskog koledža". Prosta većina 270 od 538 dostupnih glasova osvaja Belu kuću. To neke države čini veoma važnim za kandidate, budući da naseljenije države imaju veći broj elektorskih glasova.

Moguće je osvojiti popularne glasove, a izgubiti elektorske, kao što se to desilo demokratama Alu Goru 2000. i Hilari Klinton 2016. godine.

Šta je "elektorski koledž"?

To je izraz za delegate, "elektore", koji glasaju za predsednika u ime saveznih država.

Svaka država nosi broj elektora proporcionalan zastupljenosti u Kongresu: ukupan zbir senatora (svaka država ima dva) i predstavnika u Domu (koje bira narod).

Šest najvećih država su Kalifornija (55), Teksas (38), Njujork (29), Florida (29), Ilinois (20) i Pensilvanija (20).

Ovaj sistem daje veću važnost manjim državama i znači da predsednički kandidat mora da osvoji pravilno raspoređene glasove iz čitave zemlje.

Šta su kolebljive, crvene i plave države?

Republikanski bastioni kao što su Ajdaho, Aljaska i mnoge južnjačke države smatraju se "crvenim" državama, dok se države kojima dominiraju demokrate kao što su Kalifornija i Ilinois i veći deo regiona Nove Engleske na severoistočnoj obali nazivaju "plavim državama".

Kolebljive ("sving") države su države koje mogu da promene mišljenje u zavisnosti od kandidata.

Budući da kampanje često odlučuju da ne šalju kandidate ili ulažu resurse u države koje smatraju neosvojivim, predsednička trka uglavnom se vodi u tih nekoliko kolebljivih država, kao što su Ohajo i Florida.

Arizona, Pensilvanija i Viskonsin mogle bi da se smatraju kolebljivim državama 2020. godine.

Koliko vremena imaju glasači za glasanje?

Kao i sa mnogim drugim stvarima u Americi, sve zavisi od države do države.

Većina nudi mogućnost ranog glasanja, što registrovanim glasačima omogućuje da glasaju pre Dana izbora (3. novembar).

Tu je i glasanje odsutnih putem pošte, za glasače koji ne mogu da izađu na glasačka mesta zbog bolesti, putovanja ili školovanja van države.

Oni koji glasaju na Dan izbora moraju lično da izađu na zvanično glasačko mesto. Ne postoji mogućnost glasanja preko interneta.

Svaka država prebrojava glasove za sebe i pobednik se obično utvrđuje još iste noći.

Šta se dešava ako niko ne dobije "elektorski koledž"?

Ako nijedan kandidat ne osvoji većinu elektorskih glasova, onda će Predstavnički dom izabrati predsednika između prva tri kandidata. Senat će izabrati potpredsednika između preostala dva kandidata.

To je retka situacija, ali se jednom već desila: Džon Kvinsi Adams ušao je u Belu kuću na ovaj način 1824. godine.

Šta se dešava posle proglašenja pobednika?

Posle izbora sledi kratak period tranzicije, kako bi se novom predsedniku omogućilo da izabere članove kabineta i skroji planove.

U januaru, novi predsednik (ili aktuelni povratnik) polaže zakletvu na događaju koji se zove inauguracija. Dvadeseti amandman Ustava – ratifikovan 1933. godine – propisuje da se inauguracija održi 20. januara.

Posle ceremonije u Kongresu, predsednik se paradno vraća u Belu kuću kako bi zvanično započeo četvorogodišnji mandat.