Oteta je pre 17 godina kao beba iz porodilišta - Selfi sa drugaricom promenio joj sudbinu iz korena, istinu saznala potpuno slučajno: "To me je slomilo..."

Priča Miše Solomon, rođene u aprilu 1997. godine u Kejptaunu zvuči poput scenarija za film. Njena sudbina je prosto neverovatna, a ceo svet je njenu ispovest sa nevericom ispratio.

Bio je april 1997. kada je žena obučena kao bolničarka izašla iz bolnice u Kejptaunu s bebom starom tri dana. Ukrala ju je iz porodilišta dok je majka spavala. Sedamnaest godina kasnije ta beba je sasvim slučajno saznala svoj pravi identitet. Bio je početak semestra srednje škole Zvanzvik u Kejptaunu i završna godine Miše Solomon. Tog januara 2015. drugarice su joj se rugale da izgleda isto kao tri godine mlađa nova učenica Kesidi Ners. Miše nije mnogo razmišljala o tome, ali kada su se srela u hodniku, odmah je osetila da između njih postoji posebna veza, koju nije mogla da objasni.

"Bezmalo mi se činilo da je poznajem. Bilo je jezivo. Nisam mogla da shvatim svoja osećanja", kaže Miše.

Uprkos razlici u godinama, Miše i Kesidi su počele da provode mnogo vremena zajedno.

"Ponekad bismo zajedno otišle u toalet, a ja bih joj rekla: 'Daj da te očešljam, čekaj da ti stavim malo sjaja'".

Kad bi ih neko pitao da li su sestre, odgovorile bi u šali: "Ne znamo, možda u prošlom životu!"

Jednog dana snimile su selfi fotografiju, koje su pokazale porodicama kod kuće. Lavona, Mišeina majka, komentarisala je koliko liče. Otac Majkl je prepoznao novu ćerkinu drugaricu, jer je Kesidin otac imao električarsku radnju, u kojoj je ponekad kupovao. Kesidini roditelji, Selest i Morni Ners zurili su u fotografiju. Rekli su da nešto moraju da pitaju Miše, a kad su se srele sledeći put Kesidi ju je pitala: "Da li si rođena 30. aprila 1997?"

"Zašto? Da li me špijuniraš na Fejsbuku?", upitala je Miše.

Pošto ju je Kesidi uverlia da samo želi da zna kad je rođena, odgovorila je potvrdno. Nekoliko nedelja kasnije Miše je pozvana kod direktora škole, gde su je čekale dve socijalne radnice. Ispričale su joj o bebi Zafani Ners, staroj tri dana, koja je pre 17 godina oteta iz bolnice Grote Šur u Kejptaunu i nikad nije nađena. Takođe su joj rekli da postoje dokazi da je ona to dete.

Miše im je objasnila da nije rođena u Grote Šur bolnici, nego u obližnjoj Ritirit bolnici. Tako joj piše u krštenici, rekla je, ali socijalne radnice su joj odgovorile da tamo nije upisana. I dalje uverena da je reč o užasnoj grešci, Miše je pristala na DNK test.

"Toliko sam verovala majci koja me je podigla... Nikad me ne bi lagala, a naročito o tome ko sam i odakle sam. Bila sam sigurna da će test biti negativan", kaže ona.

DNK rezultati i hapšenje

Međutim, nije ispalo onako kako se nadala. Sledećeg dana stigli su rezultati i pokazali da je Miše Solomon zapravo Zefani Ners, beba ukradena iz Grote Šur bolnice 1997.

"Bila sam šokirana. Moj život je izmakao kontroli", kaže Miše.

Miše je smeštena u dom, jer do punoletstva nije mogla sama da odlučuje. Kasnije je primila poražavajuću vest da je Lavona Solomon, žena, za koju je verovala da joj je majka, uhapšena.

"To me je slomilo. Bila mi je potrebna. Htela sam da je pitam zašto je to uradila".

Policija nikad nije našla dokaze da je Majkl, Lavonin muž, bio umešan u otmicu, tako da je oslobođen. On tvrdi da je Lavona bila trudna. Policija veruje da je ona sakrila pobačaj, a zatim lažirala trudnoću, pre nego što je otela Zefani Ners, dovela je kući, pretvarajući se da je to njena beba. Iako su Selest i Morni Ners dobili još troje dece, nikada nisu prestali da traže svoje provorođeno dete Zefani i svake godine su slavili njen rođendan, čak i nakon razvoda.

Sve to vreme, njihovo oteto dete odrastala je u blizini. Kuća Solomonovih je udaljena samo šet kilometara od Nersovih.

Sada, posle neobičnog obrta, molitve Nersovih najzad su uslišene. Miše se srela s biološkim roditeljima u policijskoj stanici, u pratnji socijalnih radnica.

Emotivan susret i bolno suđenje

"Grilili su me, stiskali i počeli su da plaču", kaže Miše, ali priznaje da joj nije bilo prijatno.

Na suđenju, koje je počelo u avgustu 2015. godine, Lavona Solomon je poricala da je počinila krivično delo. Ispričala je da je bezbroj puta pokušavala da zatrudni, da je nekoliko puta pobacila i da je rešila da usvoji dete. Ispričala je da joj je žena koja ju je lečila od neplodnosti i koja se zvala Silvija ponudila bebu. Rekla joj je da je reč o detetu mlade devojke, koja ne želi da je zadrži i želi da je da na usvajanje. Ipak, nije bilo dokaza da je Silvija postojala.

Više od 20 godina nakon incidenta, očevidac koji je zapamtio da je video ženu u bolničkoj uniformi kako odnosi bebu Zefani dok je Selest spavala, prepoznao je je tu ženu u Lavoni Solomon na identifikaciji među grupom drugih žena. Sudija je ocenio da su dokazi protiv nje neoborivi.

Godine 2016. Lavona Solomon je osuđena na deset godina zatvora zbog otmice, prevare i kršenja Zakona o detetu.

"Osećala se kao da umirem. Kako ću da izdržim? Kako ću da koračam kroz život bez majke, koja je ceo život bila pored mene?", pitala se Miše.

Kasnije te godine Miše je posetila Lavonu u zatvoru i razgovarala s njom prvi put.

"Boli me što znam da nisam tvoja krv i da zapravo pripadam nekom drugom, da si njih lišila mogućnosti i promenila moju sudbinu. Kako da ti verujem kad si me lagala, kad si rekla da sam tvoje dete? Izgubila si moje poverenje. Moraćemo da raščistimo stvari ako želiš da sačuvamo odnos", rekla je Miše Lavoni, a ona joj je odgovorila: "Jednog dana ću ti ispričati".

Lavona i dalje poriče da ju je ukrala, ali Miše je uverena da jeste. Ipak ne ljuti se na nju. U međuvremenu je prošlo više od četiri godine od kada je Miše saznala istinu o sebi. Kada je krajem aprila 2015. napunila 18 godina, pomišljala je da pređe kod bioloških roditelja, ali je ipak odustala od toga.

"Bili su razvedeni, porodica se raspala. Zbog toga sam se odlučila za najstabilnije rešenje", da se vratim kod Majkla, tamo je moj dom. Teško joj je da uspostavi odnos s biološkim roditeljima, a priznaje da ih je ponekad "mrzela" jer su joj oduzeli "majku". I dalje posećuje Lavonu u zatvoru u Vusteru, oko 120 kilometara od mesta gde živi.

Izvor: Srbija Danas/Kurir