OVO JE OBJAVA RATA? Bajden se okreće Briselu, na pomolu novi dil Evrope i Amerike koji se Kini neće dopasti
Kina se u dokumentu spominje kao "privredni konkurent" i "suparnik" kad su u pitanju državni sistemi
Iako je novoizabrani američki predsednik Džo Bajden jasno stavio do znanja da neće odstupiti ni milimetar od zahteva za povećanje finansiranja NATO iz Evrope, ipak svesno šalje prijateljske signale prema Evropi, između ostalog, kad su u pitanju klimatske promene i suzbijanje pandemije korona virusa.
Budite kreativni u izboru poklona! Novac za to je na jedan klik od vas
POSLUŠAJTE SAVET MEDICINSKE SESTRE: Ljudi lako umiru, poštujte mere kako ne biste završili na respiratoru!
POVREĐENE RUSKE DIPLOMATE Eksplozija odjeknula prestonicom!
Neposredno pre poslednjeg redovnog samita šefova država i vlada 27 članica EU ove godine predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Saveta Evrope Šarl Mišel rade na razvoju nove strategije o transatlantskom partnerstvu. Nemački "Bild" je došao do nacrta dokumenta, koji u sredu treba da bude usvojen kao strategija u narednom periodu, pri čemu ključni element predviđa samit SAD i Evropske unije već "u prvom polugodištu 2021".
Dokument pod naslovom "Nova agenda EU-SAD za globalne promene" ukazuje na zajednički potencijal:
- Naša zajednička globalna moć i naš zajednički globalni uticaj do danas su neprevaziđeni. Pokrivamo skoro milijardu ljudi i najveća smo dva bloka naprednih demokratija. Generišemo oko dve trećine svetskog BDP i trgovine, kao i 60 odsto direktnih investicija iz inostranstva – navodi se u dokumentu.
Unija i SAD su „najvažniji pokretači inovacija i najjači naučni centri na svetu“, a „naše zajedničko angažovanje neophodno je u svetu u kome autoritarne sile nastoje da podriju demokratije, agresivni akteri pokušavaju da destabilizuju regione i institucije, a zatvorene ekonomije iskorišćavaju otvorenost od koje zavise naša društva“.
Autori dokumenta nisu propustili priliku da indirektno kritikuju Donalda Trampa:
-Poslednjih godina naši odnosi su stavljeni na proveru zbog promene geopolitičkog odnosa snaga, bilateralnih kriza i povratka unilateralnoj politici- navodi se u tekstu.
Unija je svesna da nije rešila unutrašnje probleme, kao što su sukob oko budžeta i pomoći u pandemiji, te Bregzit: "Ujedinjena, sposobna i nezavisna EU je dobra za Evropu i dobra za transatlantsko partnerstvo – oni se međusobno jačaju i ne isključuju jedno drugo".
Osnovni elementi plana
1. Zajednička borba protiv pandemije
- Na duži rok, EU i SAD zajedno treba da izvuku pouke iz pandemije i sarađuju u oblastima sprečavanja zaraze, zaštite i reagovanja. Ovo uključuje razmenu podataka i znanja, sisteme za rano upozoravanje i stvaranje zaliha najvažnije medicinske tehnike - navodi se u dokumentu, koji predviđa konkretizaciju saradnje na samitu Svetske zdravstvene organizacije 2021.
2. Očuvanje planete i blagostanja
Evropska unija pozdravlja "potvrdu izabranog predsednika Bajdena da će ponovo pristupiti Pariskom sporazumu i aktualizovati doprinos", ali očekuje i više od toga: da se partneri obavežu na "ostvarivanje cilja od nula emisije štetnih gasova do 2050".
-Unija je dala primer Evropskim zeleni planom (Green deal)-navodi se u dokumentu. Naročito u oblasti trgovine emisijom gasova, definisanja cena i oporezivanja emisije ugljen-dioksida EU I SAD ubuduće treba tešnje da sarađuju - predviđeno je strategijom.
Brisel takođe apeluje na SAD da se založi za zajedničku inicijativu za zaštitu mora (na primer, smanjenjem količine plastičnog otpada) i šuma.
3. Tehnologija, trgovina, standardi
Evropska strategija može da se protumači i kao objava rata Kini.
- Naše zajedničke vrednosti – ljudsko dostojanstvo, individualna prava i demokratski principi – čine nas prirodnim partnerima koji će iskoristiti ubrzane tehnološke promene i odgovoriti na izazove protivničkih sistema digitalnog upravljanja. Ovo nam pruža neviđenu šansu da definišemo zajednički tehnološki program EU i SAD – navodi se u nacrtu dokumenta.
Kina se u dokumentu spominje kao "partner u pregovorima za saradnju“ sa EU, ali i kao "privredni konkurent" i "suparnik" kad su u pitanju državni sistemi.
Da bi dokument mogao da izazove zabrinutost u Pekingu nagoveštava i ova rečenica:
-Unija će predložiti Americi da se osloni na vodeću ulogu Evrope u domenu tehnologija kako bi na globalnom planu insistirala na bezbednoj 5G infrastrukturi i otvorila dijalog o mreži 6G.
U isto vreme, neophodno je rešiti bilateralne trgovinske sporove.
–Tu spadaju napori za rešavanje spora između Boinga i Erbasa - navode briselski stratezi.
"Prvi korak” moglo bi da bude “razmatranje transatlantske strategije za onlajn-platforme i tehnološke gigante, na primer, u potrazi za globalnim rešenjima za pravedno oporezivanje.
Mnoge evropske zemlje strahuju od špijunskih napada kineskog ponuđača 5G i mobilne telefonije "Huavej", pa zbog toga u na nastojanjima da se uspešnije reaguje na "strateški izazov", koji predstavlja Kina, težište treba da bude na tešnjoj saradnji EU i SAD. Brisel kao buduće oblasti saradnje vidi odbranu od sajber-napada i detaljnu proveru kineskih investicija. Na taj način treba da se spreči da kineske kompanije, često lojalne vlasti, "usisavaju" evropska saznanja u domenu tehnologije.
Dokument Evropske komisije ukazuje na činjenicu da SAD i EU često nemaju jedinstven stav o tome kako da se postave prema Kini, koja nastupa sve samouverenije. Dok Vašington vidi Peking kao najvećeg globalnog konkurenta, ne samo kada je u pitanju ekonomski i politički uticaj, već i vojna premoć u regionu Pacifika, Brisel osciluje između saradnje, konkurencije i suparništva. Mnoge članice EU već izvesno vreme traže da Kina otvori tržište za evropske investitore, koje je i dalje prilično zatvoreno. Kinesko tržište pruža ogromne mogućnosti za evropski rast i već sada je od životnog značaja za brojne koncerne iz EU. To je i jedan od razloga što se članice često ne slažu u tome koliko oštar treba da bude pristup prema Kini, na primer u međunarodnim organizacijama kao što je SZO, u kojima uticaj Pekinga sve više raste.
4. Bezbednost, blagostanje, demokratija
Predlog Džoa Bajdena da se uskoro organizuje "Samit demokratija" u Briselu izazvao neskriveno oduševljenje u EU, pri čemu je reč o novoj "kičmi" međunarodne zajednice. S tim u vezi, Unija izražava spremnost da „u punom obimu preuzme svoju ulogu na samitu demokratija“ i "prihvati nove zadatke u borbi protiv korupcije, autoritarizma i kršenja ljudskih prava".
Relativno neodređene formulacije vezane za žarišta sukoba, na primer za Rusiju i Ukrajinu, ili komplikovan odnos sa Turskom, ukazuju na to da odavno postoji potreba za razgovorima i usaglašavanjem.
Dva bloka se umnogome razilaze po pitanju nuklearnog sporazuma sa Iranom, koji Brisel i dalje smatra "važnim stubom" globalne bezbednosne strategije.
