EPIDEMIJA ODNELA JOŠ ŽIVOTA: Ova infekcija hara Evropom, evo kako DA SE ZAŠTITITE!
Prenos sa čoveka na čoveka je moguć, ali nije učestao.
Smrtonosna epidemija psitakoze, bakterijske infekcije poznate i kao papagajska groznica, pogodila je ljude koji žive u nekoliko evropskih zemalja, saopštila je u utorak Svetska zdravstvena organizacija.
CELA ZEMLJA PRED KOLAPSOM! Haos na ulicama, raste broj MRTVIH, a uskoro bi mogli da ostanu i bez HRANE!
TOTALNI HAOS NA POLETANJU AVIONA! Otpala mu guma i napravila KARAMBOL na pisti (VIDEO)
Epidemija je prvobitno zabeležena 2023. godine i nastavila se do početka ove godine. Prijavljena je smrt petoro ljudi.
Groznicu papagaja izazivaju bakterije iz porodice hlamidije koje se nalaze u raznim divljim pticama i kućnim ljubimcima i živini. Zaražene ptice ne izgledaju uvek bolesne, ali izbacuju bakterije kada udišu.
Ljudi obično dobijaju papagajsku groznicu udišući prašinu iz izlučevina zaraženih ptica, prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti . Ljudi se takođe mogu razboleti ako ih ptica ugrize ili kontaktom kljun-usta. Bolest se ne širi jedenjem zaraženih životinja.
Prenos sa čoveka na čoveka je moguć , ali retko, pokazuju studije. U većini nedavnih slučajeva, ljudi su bili izloženi pripitomljenim ili divljim pticama koje su bile zaražene, saopštila je SZO.
Većina ljudi koji dobiju papagajsku groznicu imaju blagu bolest koja počinje pet do 14 dana nakon izlaganja bolesnoj ptici i može uključivati glavobolju, bol u mišićima, suv kašalj, groznicu i zimicu. Antibiotici mogu da leče infekciju i retko su fatalni za ljude.
Austrija, koja obično ima dva slučaja ove bolesti svake godine, prijavila je 14 potvrđenih slučajeva u 2023. i još četiri ove godine, zaključno sa 4. martom. Slučajevi nisu povezani, a niko od pojedinaca nije prijavio da putuje u inostranstvo ili da dolazi u kontakt sa divljim pticama. .
Danska obično vidi 15 do 30 slučajeva ljudi svake godine, uglavnom zbog izloženosti pticama kućnim ljubimcima ili hobi pticama poput golubova trkaćih.
Od 27. februara ima 23 potvrđena slučaja ove epidemije, ali zvaničnici javnog zdravlja sumnjaju da je broj slučajeva zapravo mnogo veći, saopštila je SZO.
Od tih slučajeva u Danskoj, 17 ljudi je hospitalizovano; 15 je imalo upalu pluća, a četvoro je umrlo.
Najmanje jedna osoba u Danskoj dobila je papagajsku groznicu od kućnog ljubimca. Od 15 drugih slučajeva sa dostupnim informacijama o izloženosti, 12 je reklo da su imali kontakt sa divljim pticama prvenstveno putem hranilica za ptice. U tri slučaja, pacijenti nisu imali istoriju kontakta sa pticama bilo koje vrste.
Nemačka je 2023. imala 14 potvrđenih slučajeva papagajske groznice. Ove godine ih je bilo još pet. Skoro svi ljudi su imali upalu pluća, a 16 je hospitalizovano.
Od 19 slučajeva u Nemačkoj, pet je prijavilo izloženost bolesnim pticama ili pilićima.
Švedska beleži porast broja slučajeva papagajske groznice od 2017.
Krajem novembra i početkom decembra prijavio je neuobičajeno visok broj slučajeva, sa 26. Ove godine je bilo 13 slučajeva, što je manje od broja prijavljenih za isti vremenski period u proteklih pet godina.
Holandija je takođe zabeležila porast slučajeva, sa 21 od kraja decembra do 29. februara, što je dvostruko više slučajeva nego u istom periodu prethodnih godina, saopštila je SZO. Tipično, ta zemlja ima oko devet slučajeva godišnje.
Svi u nedavnim holandskim slučajevima su hospitalizovani, a jedna osoba je preminula. Osam je prijavilo da nema kontakta sa pticama, sedam je imalo kontakt sa izmetom domaćih ptica, a šest je imalo kontakt sa izmetom divljih ptica.
SZO je saopštila da će nastaviti da prati epidemiju, zajedno sa pogođenim zemljama.
Organizacija ohrabruje lekare da budu u potrazi za infekcijom i upozorava vlasnike ptica kućnih ljubimaca i radnike koji imaju česte kontakte sa pticama da koriste dobru higijenu ruku.
SZO kaže da ljudi koji imaju ptice za kućne ljubimce treba da budu sigurni da kavezi budu čisti i da izbegavaju prenatrpanost.
(Srbija Danas/Kurir)
