PARIZ POVLAČI NEOČEKIVANI POTEZ! Oglasila se francuska vlada: Ništa od dijaloga
Ministar unutrašnjih poslova kaže da je vlada, suočena sa velikom krizom uoči predsedničkih izbora u aprilu, otvorena za razgovore.
Pariz bi mogao da ponudi "autonomiju" Korzici, saopštila je francuska vlada, sugerišući da bi država možda bila voljna da olabavi svoj istorijski, centralizovani stisak na mediteranskom ostrvu dok se bori da smiri nasilne proteste.
GORKA SUDBINA SINA MILIJARDERA: Skočio u vodu kako bi spasao verenicu, a onda je usledila TRAGIČNA SMRT! (FOTO)
UBIJEN JOŠ JEDAN NOVINAR: Ovo je osmi slučaj ubistva od početka godine
"NEIDENTIFIKOVANI PROJEKTIL" EKSPLODIRAO U VAZDUHU: Neuspešan pokušaj lansiranja rakete Severne Koreje
- Spremni smo da idemo do autonomije – izvolite! Ali ne može biti dijaloga dok traje nasilje. Povratak miru je suštinski uslov - Izjavio je ministar unutrašnjih poslova Gerald Darmanin za regionalni list Corse Matin pre dvodnevne posete, koja je usledila nakon dvonedeljnih nereda u kojima je povređeno 100 ljudi, a javne zgrade i policija napadnuti eksplozivnim napravama domaće izrade.
Svakako iznenađuje jedna ovakva ponuda uzevši u obzir istoriju ovog ostrva.
Rodno mesto Napoleona Bonaparte bila je Francuska od 18. veka i dok su njen status i pozivi na veću nezavisnost dugo uznemiravali Pariz, francuski predsednici su ih gurali pod tepih.
Protesti na ostrvu su stvorili veliku krizu vlade samo nekoliko nedelja pre predsedničkih izbora u aprilu.
Počevši od 2014 godine, korzikanski nacionalisti traže veću autonomiju od Francuske. Podstaknuti su izbornim uspesima na lokalnom i regionalnom nivou, ali se smatra da Emanuel Makron nije uspeo da reši problem tokom svog mandata, a autonomaši i nacionalisti Korzikanci su podjednako frustrirani što je pitanje statusa ostrva zamrznuto od 2018.
Protesti su izbili pre dve nedelje nakon divljačkog zatvorskog napada na ključnog zatvorenog nacionalistu, Ivana Kolona, koji je bio u zatvoru u kontinentalnoj Francuskoj. On je u komi nakon što je drugi zatvorenik, koji je služio devetogodišnju kaznu zbog planiranja terorističkih napada, pokušao da ga zadavi u prostoru za vežbanje.
Stotine demonstranata sa kapuljačama bacalo je projektile, molotovljeve koktele i eksplozivne naprave domaće proizvodnje na policijske i javne zgrade. Tužioci su saopštili da su 102 osobe povređene u nedelju tokom sukoba u drugom po veličini gradu na Korzici, Bastiji. Od povređenih, 77 su bili policajci. Glavni tužilac Bastije rekao je za AFP da je grad bio svedok "ekstremno nasilnih" scena, a sindikat policije SG rekao je da se policajci suočavaju sa "kvazi-pobuničkom" situacijom.
Vlada je već pokušala da smiri gnev nacionalista oduzimanjem posebnog statusa zatvorenika Kolona i dvojici iz njegove grupe – što ih je sprečilo da budu prebačeni u zatvor na Korzici. To bi moglo da omogući njihovo prebacivanje u zatvor na Korzici, a ne na francuskom kopnu – ključni, dugogodišnji nacionalistički zahtev za sve zatvorenike koje vide kao "političke". Ali to nije smirilo proteste.
Žil Simeoni predsednik regionalnog saveta Korzike i bivši advokat Kolone, rekao je da je važno da ministar unutrašnjih poslova u ime premijera, a verovatno i predsednika, danas javno kaže da vlada i država su spremni za istorijsku diskusiju.
Vlada nije iznela nikakve detalje, ali bi rasprava mogla da ispita autonomni status u kojem Korzika preuzima određena zakonodavna ovlašćenja, kao što su oporezivanje, lokalni ekonomski razvoj i stambena pitanja na ostrvu poznatom po velikom broju kuća za odmor u vlasništvu ne-Korzikanaca.
Anketa objavljena u nedelju u Corse Matin pokazala je da je 53% ispitanih za određeni stepen autonomije Korzike, a 35% za potpunu nezavisnost ostrva od Francuske.
Makronovi protivnici u francuskoj predsedničkoj trci – u kojoj ankete pokazuju da će on pobediti – rekli su da su nemiri i kriza javnog reda naveli Makrona da krene po pitanju Korzike. Valeri Pekres je rekla da je to pokazalo da Makron "popušta nasilju". Ona je rekla da se mora uspostaviti javni red na Korzici pre nego što se počnu pregovori.
