POSLEDICE ČERNOBILJSKE KATASTROFE SE OSETILE I U SRBIJI: Ozbiljan vojni sukob na tom području može izazvati NUKLEARNU OPASNOST čak i u Beogradu
Prvog dana sukoba u Ukrajini svet je obišla vest da je ruska vojska zauzela, dobro poznatu, elektranu Černobilj. U slučaju žešćih sukoba između ove dve zemlje, da li bi trebalo strahovati od ponovne eksplozije i širenja smrtonosne prašine, koja je već davne 1986. godine prestravila sve?
Tragedija koja se dogodila u černobiljskoj elektrani, 26. aprila 1986. godine u blizini grada Pripjata u Ukrajini, smatra se najvećom ekološkom katastrofom u istoriji nuklearne energije.
JEZIVI SNIMCI EKSPLOZIJE U DŽAMIJI: Ljudi trče pokušavajući da pomognu ranjenima - na sve strane oskaćena tela
"AMERIKA TREBA DA ZVANIČNO PRIZNA TAJVAN" Zapaljiv govor bivšeg američkog sekretara u Tajpeju
KRVOPROLIĆE U CRKVI: Otac ubio svoje tri ćerke, još jednu osobu, pa presudio sebi
Do nesreće u elektrani došlo je u toku pripreme 176 radnika da izvedu test na reaktoru. Trebalo je utvrditi da li električni reaktor, u slučaju da se turbogenerator ugasi, može u narednih 40-50 sekundi da obezbedi dovoljno električne energije za sistem hlađenja dok se ne uključe dizel-agregati.
U 01.23h test je počeo, međutim samo nekoliko trenutaka nakon toga sve je krenulo po zlu, te je došlo do ogromne eksplozije koja će u svetskoj istoriji ostati zabeležena kao najveća nuklearna katastrofa ikada.
Radioaktivni oblaci prekrili su skoro celu Evropu, a iz kontaminiranog područija evakuisano je preko 100.000 stanovnika. Količina radioaktivne prašine koju je izazvala ekspolzija bila je 400 puta veća nego ona koju je izazvala bomba koja je bačena na Hirošimu u Drugom svetskom ratu. Na licu mesta poginulo je 50 ljudi, a još 4.000 od posledica radijacije.
Sve zemlje kontinentalne Evrope kao posledicu katastrofe u Černobilju iskusile su radijaciju koja je bila poprilićno veća od uobičajne. Promena smera kretanja vetra iz epicentra u Kijevu stvorila je novu bojazan tih dana. Meteorolozi su se složili da je jugoistočni vetar, koji je tih nedelja bio najgori u delovima Poljske i Skandinavije, išao ka istoku, pogađajući Grčku, Jugoslaviju i jugozapadnu Nemačku.
Porast atmosferske radioaktivnosti beležile su i Francuska i Holandija, ali su i dalje najveći teret kontaminacije imale zemlje koje su bile najbliže zoni katastrofe- posebno Poljska, Istočna Nemačka i Švedska. Švedske vlasti naredile su farmerima da stoku drže u zatvorenom prostoru, a da ljudi ne bi trebalo da piju kišnicu i jedu divlje povrće ili pečurke. U Poljskoj, najteže pogođenoj zemlji, ljudi su panično kupovali jod i nekontaminiranu hranu, a vlasti su naredile da se mlađima od 16 godina da antidot natrijuma i joda kako bi sprečili prodiranje radijacije. Zapadna Nemačka ograničila je isporuke svežeg mleka iz najugroženijih delova zemlje.
Ovi smrtonosni oblaci nisu zaobišli ni prestonicu Srbije, pa je jedan od njih u Beograd stigao 1. maja 1986. godine. Oni koji se u Srbiji sećaju doba ove strašne tragedije pamte razna upozorenja o kontaminiranoj vodi i preporuke da se ni kom slučaju ne treba izlagati kiši, koja je zapravo bila uzrok povećane radioaktivnosti tih dana.
Jedna od preporuka tadašnje vlasti je takođe bila da se ne jede zelena salata, ali ni povrće sa pijace koje je bilo izloženo kiši. Dosta naših ljudi povezivali su izloženost kiši iz tih vremena sa raznim zdravstvenim posledicama koje su usledile.
U svetu danas ukupno postoji 450 nuklearnih elektrana, od toga je samo u Evropi 186. U našem komšiluku nuklearne elektrane imaju Mađarska, Bugarska i Slovenija, a stručnjaci tvrde da, što se tiče bezbednosti, gotovo je svejedno da li se nuklearno postrojanje nalazi u našoj zemlji ili okolini, ako bi se desila havarija slična ovoj iz Černobilja.
