Hteli su da je ubiju, bori se za devojčice, a iznenadiće vas kada vidite ko je njen otac

Malala Jusufzai je pakistanska aktivistkinja i borac za obrazovanje devojčica. Godine 2014, sa 17 godina, dobila je Nobelovu nagradu za mir, čime je postala najmlađa osoba u istoriji koja je dobila ovu nagradu za bilo koju oblast. Ona je inspiracija velikom broju ljudi, a njena životna priča uticala je na mnoge.

Zašto žene ne dobijaju Nobelovu nagradu: Poražavajući podaci iz prošlosti otkrivaju gorku istinu

Ujedinjene nacije ZADOVOLJNE zbog dodele Nobelove nagrade za mir ICAN-u

Pravo na obrazovanje

Rođena je 12. jula 1997. godine. Poreklom je iz grada Mingaore koji se nalazi u provinciji Hajber-Pahtunva na severozapadu Pakistana. Poznata je kao borac za pravo na obrazovanje i prava žena, posebno u dolini Svat, gde su Talibani zabranili devojčicama da pohađaju školu.

Tokom 2009. godine, kada joj je bilo 11–12 godina, pisala je blog pod pseudonimom za Bi-Bi-Si. U tom blogu je opisivala svoj život pod talibanskom vlašću, njihovu borbu za prevlast nad dolinom Svat i iznosila je svoje stavove o obrazovanju za devojčice.

Iste godine Njujork tajms je snimio dokumentarac o njoj. Svoju borbu je nastavila davanjem brojnih intervju za novine i televiziju. Već tada ju je Dezmond Tutu nominovao za Međunarodnu dečiju nagradu za mir koju je i dobila 2013. godine.

Atentat

Na nju je 9. oktobra 2012. godine pokušan atentat. Atentator je ušao u školski autobus prilikom njenog povratka iz škole i ispalio joj dva hica u glavu i vrat. Odgovornost za ovaj napad su preuzeli talibani.

Nakon atentata je bila u kritičnom stanju, ali joj se zdravstveno stanje poboljšalo pa je prebačena u Birmingem na dalje lečenje.

Već 12. oktobra pedeset islamskih verskih lidera u Pakistanu je izreklo fatvu protiv onih koji su bili umešani u atentat. I pored toga talibani su i dalje nameravali da ubiju nju i njenog oca.

Atentat na nju je privukao veliku pažnju u svetu, a čak su bili organizovani i protesti u nekoliko gradova u Pakistanu. I sam predsednik te zemlje Asif Ali Zardari je osudio ovaj događaj, nazvavši ga napadom na civilizovane ljude.

Brojni političari i poznate ličnosti su javno stali u Malalinu odbranu i osudili ovaj zločin.

U svojoj autobiografiji, objavljenoj 2013. godine, Malala je pisala o pretnjama smrću, koje je dobijala mesecima pre napada.

Kazna za atentatore

Sud u Pakistanu osudio je deset talibana na doživotne kazne zatvora zbog oružanog napada na aktivistkinju Malalu Jusufzai.

U Pakistanu je doživotna kazna zatvora 25 godina, a osuđenici imaju pravo na žalbu višem sudu.

Pakistanska vojska objavila je u septembru 2014. godine da su talibani uhapšeni u operaciji u kojoj su, pored vojske, učestvovale policija i obaveštajne službe.

Portparol vojske Asim Bajva rekao je da je grupa talibana planirala napad na još 22 osobe pored Malale, po nalogu talibanskog vođe Fazlulaha.

Popularnost širom sveta

Ovaj pokušaj atentata je pokrenuo podršku Malali Jusufzai širom sveta. Dojče vele je Malalu u januaru 2013. godine predstavio kao najpoznatiju tinejdžerku na svetu.

Malala je čak 2013. godine dobila priliku da upozna tadašnjeg američkog predsednika Baraka Obamu i njegovu suprugu Mišel, koji su je ugostili u Ovalnom kabinetu.

Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za globalno obrazovanje Gordon Braun je pokrenuo peticiju pod sloganom „Ja sam Malala“ sa ciljem da sva deca širom sveta do kraja 2015. godine budu u školama.

Peticija je dovela do toga da je Pakistan ratifikovao prvu povelju o pravu na obrazovanje.

Časopis Tajm je 29. aprila 2013. godine na svojoj naslovnoj strani objavio Malalinu fotografiju kao jedne od 100 najuticajnih osoba na svetu.

Nagrade

U 2013. godini bila je nominovana za Nobelovu nagradu za mir.

I pored toga što je bila među favoritima za dobijanje ovog priznanja, nagrada je dodeljena Organizaciji za zabranu hemijskog oružja.

Tako je postala najmlađa osoba nominovana za ovu nagradu (16 godina) i prva devojčica koja je za nju ikada nominovana.

U sedištu Ujedinjenih nacija je 12. jula 2013. godine održala govor o pravu na obrazovanje, a u septembru iste godine je svečano otvorila gradsku biblioteku u Birmingemu.

Malala Jusufzai je dobitnica nagrade Saharov za 2013. godinu. Vlada Kanade joj je dodelila počasno državljanstvo zbog njene borbe za zaštitu ljudskih prava.

Godine 2014. ona je bila ko-primalac Nobelove nagrade za mir, zajedno sa Kailashom Satiarthijem, za borbu protiv suzbijanja prava dece i mladima za obrazovanje.

Tada je postala najmlađa osoba koja je ikada dobila Nobelovu nagradu.

Obrazovanje

Mala je od 2013. do 2017. godine pohađala srednju školu Edgbaston u Birmingemu. Godine 2017. primljena je u Lejdi Margaret Hol na Oksfordu. Malala studira filozifiju, politiku i eknomiju.

Poslednjih dana ponovo je dospela u centar pažnje zbog svog oblačenja na fakultetu. Na društvenim mrežama se pojavila njena fotografija na kojoj se vidi da nosi pantalone i čizme sa štiklom.

Neki su je kritikovali jer je odbacila tradicionalnu muslimansku odeću, a drugi su bili oduševljeni njenim novim izglednom, uz komentar da „konačni liči na normalnu mladu ženu“.

Otac diplomata

Međutim, ono što je manje poznato jeste da je Malalin otac, Ziaudin Jusufzai - pakistanski diplomata. Radi pri UN kao Specijalni savetnik za globalno obrazovanje i kao pakistanski ataše za obrazovanje pri njihovom konzulatu u Velikoj Britaniji.

Godine 2015. primio je počasni doktorat iz oblasti prava na Univerzitetu Vilfrid Laurier u Voterlou u Kanadi, za veliki doprinos miru, kao i za svoje aktivnosti iz oblasti obrazovanja devojčica u Pakistanu. Pored Malale, Ziaudin ima i dvojicu sinova.

On se najviše bavio obrazovanjem svoje ćerke. U jednom intervjuu Malala je rekla da je isprva htela da postane doktorka, ali da ju je otac inspirasao da se bavi politikom.

Ziaudin često o svojoj ćerki govori kao o nečemu posebnom, a njoj je bilo dopušteno da uveče ostane budne posle svoje braće i da razgovara o politici.

O ovoj strani priče o Malali kao simbolu nečeg što je trebalo da bude, malo se piše i zna. mnogi je nazivaju marketinškim proizvodom i sredstvom u borbi za savim nešto drugo nego za šta se predstavlja.