Prava misterija! Ovi leševi NIKADA neće istrunuti, a nisu balzamovani!

Čovek živi, umre, telo odlazi u zemlju, gde se raspadne - ali postoje i tela koja tvrdoglavo odbijaju da se raspadnu iako nisu balsamovana niti na bilo koji drugi način sačuvana. Da li je to čudo, naučna misterija ili vešta obmana?

STRAŠAN PRIZOR U TURSKOJ: Beba (2) VISI SA BALKONA, ljudi šire ruke da je UHVATE (VIDEO)

Naučnici otkrili nova saznanja o Anktarktiku. Preti li Zemlji UNIŠTENJE? (VIDEO)

1. Sveta Betina Zita

Svi su je cenili jer je bila veoma lepa dama i draga osoba koju su svi voleli. Umrla je 1272, a od njene smrti napravljen je pravi kult. Njeno telo je ekshumirano posle 300 godina - kad je i otkriveno da se nije raspalo. Još je izloženo u bazilici San Frediano u Italiji. Lice joj nije u najboljem stanju jer se osušilo, ali izgleda prilično dobro za nekog ko je mrtav već 700 godina.

2. Daši-Dorzo Itigilov

On je bio budistički lama koji je došao iz Rusije. Godine 1927. zamolio je druge lame da ga pripreme za pogreb. Seo je u lotosov položaj i preminuto za vreme meditacije. Zakopan je u tom položaju, a kad mu je telo iskopano posle nekoliko godina, kako je tražio, napisano je da je u stanju "kao da je umro pre 36 sati".

3. Dončela (devica)

Pre otprilike 500 godina, 15-godišnju devojčicu iz naroda Inka u planinama ubio je udarac odvaljenog kamena u glavu. Njeno telo je okrušeno ritualnim predmetima i ostavljeno na planini. Ponovo je otkriveno 1999. Zovu je Dončela (la doncella), to jest devica.

4. Sin Džuej

Dama Sin Džuej bila je supruga kineskog plemića u vreme dinastije Han. Živela je ekstravagantno za to doba, jela je mnogo mesa, a premalo se kretala jer nije morala da radi. Bila je morbidno gojazna i umrla je od infarkta 163. godine pre nove ere. Kad je ekshumirana 1971, koža joj je još bila meka, a zglobovi savitjivi. Naučnici ne znaju kako se očuvala 2.000 godina jer nije balsamovana.

5. Sveta Katarina Labur

Francuska katolička kaluđerica koja je 1830. objavila da joj se ukazala Bogorodica, razgovarala s njom i dozvolila da joj stavi ruke u krilo. Priča se brzo raširila, pa su hiljade katolika počele da nose medaljone u čast njene vizije. Sahranjena je 1876, a ekshumirana 1933. u okviru beatifikacije, pa se ispostavilo da je savršeno očuvano, a zglobovi su joj bili pokretni. Telo je još izloženo u Parizu, jedino su lažne njene ruke sklopljene u molitvi. Prave ruke su odsečene i pokopane odvojeno u znak sećanja na to da su dodirnule Bogorodičino krilo.