KUDA? PUTEM SLOBODE ILI STAZOM HAOSA: Ovu državu su ratovi ZAOBILAZILI sve do sada, da li će se to promeniti?

Situacija u Senegalu je napeta. Juče su napokon održani ranije odgađani parlamentarni izbori, a o ishodu istih zavisiće i ishod velike krize u koju je ova zemlja upala još kasnog proleća prošle godine. 

Naime, 1. juna izrečena je presuda protiv glavnog opozicionog aktera, Ousmanea Sonkoa - osuđen je na dve godine zatvora na temelju kontroverzne presude koja ga tereti da je "korumpirao omladinu". Pokušali su da ga osude i za silovanje, ali te optužbe nisu prošle.

Reč je o veoma popularnom političaru koji je najavio žestoku borbu protiv korupcije i dubinske promene u ovoj afričkoj zemlji. Njegove pristalice tvrde da je etablirani politički režim na sve načine pokušao da ga onemogući u kandidaturi za predsednika nakon što se ispostavilo da ima najveće šanse za pobedom.

Od onda traju demonstracije i nemiri u Senegalu, a u sukobima policije i pristalica Sonkoa ubijeno je preko 50 osoba. Za širu Afriku ovo možda ne bi bila tako značajna vest, ali za Senegal svakako jeste. Jer Senegal je bez dvoumljenja najstabilnija afrička demokratija.

Otkako se zemlja osamostalila od Francuske 1960. godine nisu imali ni državne udare ni građanske ratove, nešto što je poharalo sve njihove komšije, bliže i dalje.

Od osamostaljenja vlast se u Senegalu menjala samo na jedan način - putem glasačkih listića, što je, za afričke političke pojmove, popriličan uspeh. Naravno, funkcionalna demokratija ne znači da je situacija u Senegalu dobra. Štaviše, velika popularnost Sonkoa potvrda je da su stanovnici besni, naročito mladi koji su itekako svesni koliko korumpirana politička elita grabi za sebe i prodaje zemlju stranim kompanijama (prije svega francuskim).

Kao i drugde širom Afrike, a naročito zapadne Afrike kojom je nekada dominirala Francuska, i u Senegalu se probudio snažan otpor i želja za većom samostalnošću, suverenitetom. Mnogima je jasno da "uzorna demokratija" to nije donela, ali bi mogla. Tako su barem mislili kad je svoju kandidaturu najavio 50-godišnji Ousmane Sonko.

Njega su pokušali da diskredituju i na način da se tvrdilo da je blizak Muslimanskoj braći (MB) i da planira Senegal da pretvori u uporište za salafističke ekstremiste. Sonko nije radikal kakvim ga prikazuju, ali u želji da dođe do vlasti verovatno jeste spreman da prihvati podršku i onih birača koji jesu skloni MB-u.

Ukratko, po već viđenom procesu, vlast koja je volela da se diči svojom demokratičnošću brzo je pokušala da uguši demokratske procese kad su videli da bi mogli da ostanu bez kontrole nad zemljom.

Na toj vlasti se nalazi predsednik Maki Sal koji je odradio dva mandata (na vlasti je od 2012. godine) i iako ne može ponovo da se kandiduje, u skladu sa Ustavom, pokušao je na razne načine da spreči opoziciju da dođe na vlast, uključujući diskvalifikaciju protivkandidata i odgađanjem izbora.

Na međunarodnom planu Sal je zaista blizak zapadnim silama i njihovim saveznicima u široj regiji. Podržao je 2015. saudijsku intervenciju u Jemenu pa je poslao 2.100 senegalskih vojnika u pomoć. Dve godine kasnije poslao je trupe u Gambiju u sklopu ECOWAS vojne intervencije protiv tamošnje vlasti.

Po pitanju rata u Ukrajini, kao i većina afričkih zemalja, zauzeo je neutralan stav pa se od onda sastao i sa Putinom u Moskvi i Zelenskim u Kijevu.

Njegova vladajuća centristička stranka, APR (Alijansa za Republiku), dala je svog kandidata Amadoua Baa, ali nisu mogli da zaustave opoziciju u potpunosti iako jesu Sonkoa u kandidaturi.

Sonkova stranka PASTEF (Afrički rodoljubi Senegala za rad, etiku i bratstvo) - koja je osnovana 2014. od strane njega i ugašena prošle godine od strane Ministarstva unutrašnjih poslova - ipak se izborila da na izborima bude prisutan njihov kandidat (mada formalno nezavisan), on je Basirou Diomaje Faje (44).

Kao i njegov mentor Sonko, Faje je u prvi plan stavio borbu protiv korupcije, ali i potrebu za promenom sistema pa je pritom naglasio kako podržava levičarski pan-afrikanizam s ciljem "povratka senegalskog suvereniteta". 

Mnogi smatraju kako to zapravo predstavlja distanciranje od zapadnih sila, pre svega Francuske (najavio je "borbu protiv francuskog ekonomskog gušenja") koja naglo gubi svoje saveznike širom zapadne Afrike i to tako što narodi ustaju protiv njima lojalnih korumpiranih elita.

Senegal bi, ako stare elite ne odluče silom da zadrže kontrolu, mogao da krene putem šireg afričkog otpora i to još jednom preko demokratskih izbora. Naime, zadnje informacije govore kako je Faje u vođstvu iako još nema službenih rezultata. Moguć je i drugi krug, zavisno od toga kakav bude rezultat.

U ovom trenutku mnogo toga je moguće. Cela priča može da se završi mirno, a može doći i do velike krize ako stara vladajuća garnitura odbije da preda vlast, u slučaju da izgube izbore. Ishod će biti bitan ne samo za Senegal već i za celu Afriku koja prolazi kroz duboke promene, naročito nakon pobuna u Maliju, Burkini Faso i Nigeru.

Izvor: Srbija Danas/Advance.hr/Preneo: V.M.