PREDSEDNIK "MAJKROSOFTA" UPOZORAVA: Orvelova "1984" se obistinjuje, veštačka inteligencija će zavladati ljudima, evo koje godine
Predsednik "Majkrosofta" Bred Smit nedavno je upozorio da bi, ako zakonodavci ne primene stroge propise o tehnologiji veštačke inteligencije (AI), život uskoro mogao odražavati stvarnost prikazanu u Orvelovoj "1984."
On je primetio tokom intervjua za program "Panorama" Bi-bi-Sija da će se ozbiljne posledice pojaviti u naredne tri godine ako vladina regulativa ne bude pratila sve veći razvoj veštačke inteligencije.
SPECIJALNA PONUDA od 469€: Dubai i Kipar! Platiš 5, dobiješ 7 noći – platiš 7, dobiješ 9 noći
BOSFOR JE ODBLOKIRAN: Hrvatski brod izgubio kontrolu, umalo da izazove haos?!
REPUBLIKANCI BLOKIRALI ODLUKU DEMOKRATA U SENATU SAD: Velika pobeda Donalda Trampa i njegovih pristalica
- Stalno se podsećam na lekcije Džordža Orvela iz njegove knjige "1984". Znamo da je osnovna priča o vladi koja je mogla da vidi sve što su svi podanici radili i da čuje sve što su svi govorili sve vreme. To se nije dogodilo 1984. ali ako ne budemo pažljivi, moglo bi se desiti 2024. godine - rekao je Smit.
Od objavljivanja 1949. godine, čuveni roman Džordža Orvela "1984" postao je književni klasik političke i distopijske naučne fantastike. Knjiga se bavi posledicama masovnog nadzora i efekte totalitarnih režima na javnost.
Bi-bi-si je istraživao je upotrebu kineske veštačke inteligencije za nadgledanje svojih građana, sa fokusom na to kako ta nacija želi da postane svetski lider u toj oblasti do 2030. U stvari, Kina je pobedila SAD 2019. kada je uspela da obezbedi još patenata za AI inovacije u raznim akademskim institucijama.
Istaknuto je da Kina ima nešto više od polovine od 770 miliona nadzornih kamera na svetu, prema podacima prikupljenim od istraživačke kompanije "Kompertek". Međutim, to ne znači da je Kina bez konkurencije, jer se SAD, po toj anketi, nalaze na drugom mestu.
Velika Britanija, Singapur i Australija su među prvih pet država sa tehnologijom masovnog nadzora u aktivnoj upotrebi.
Praksa nadzora građana u SAD našla se na udaru 2013. godine, nakon objava bivšeg radnika Agencije za nacionalnu bezbednost Edvarda Snoudena o protivustavnom nadzoru internet i telefonskih komunikacija Amerikanaca.
Godine 2018. Americi je zadat još jedan udarac kada su hiljade zaposlenih u Guglu zauzeli stav protiv umešanosti tehnološkog giganta u "Prodžet mejvn", inicijativu Ministarstva odbrane da se veštačka inteligencija koristi za proučavanje slika kako bi se tehnologija koristila za poboljšanje udara dronova na bojnom polju.
Nedavno je istraživanje agencije Asošiejted pres otkrilo da usluga Gugl mapa nastavlja da prati lokacije korisnika i nakon što je ta funkcija deaktivirana.
Smit je naglasio da ćemo "ako ne donesemo zakone koji će štititi javnost, u budućnosti shvatiti da tehnologija napreduje i biće je vrlo teško sustići".
U nedavnom izveštaju Bi-bi-sija navodi se da Kina navodno koristi sistem kamera zasnovan na veštačkoj inteligenciji za otkrivanje emocija pojedinaca i da je tehnologija prepoznavanja lica testirana na Ujgurima u Sinđangu.
