PRIČA O ČEČENSKOM RATU LEDI KRV U ŽILAMA: "Odmazda" nije uspela, Grozni je prošao kroz pakao (FOTO/VIDEO)
Jedna od najtežih epizoda u ruskoj istoriji
Pre tačno dvadeset pet godina dogodio se teroristički napad poznat pod nazivom "Odmazda", jedna od najtragičnijih epizoda Prvog čečenskog rata, kada su teroristi pokušali da ponovo osvoje Grozni, glavni grad ruske republike Čečenije.
LAKO DO SJAJNE ZARADE: Evo kako možete da osvojite do 40.000 EVRA!
"VIDELO IH JE NA HILJADE LJUDI" Američka vlada će morati uskoro da otkrije svetu sve informacije o "njima"
HAOS U ALBANIJI: Napadnut predsednik Iljir Meta! (VIDEO)
Napad je počeo je 6. marta i trajao je tri dana. Iako separatisti nisu uspeli da zauzmu grad, tokom ovih borbi ruske bezbednosne snage pretrpele su značajne gubitke. Prema zvaničnim podacima, tokom ovih događaja ubijeno je 70 ruskih vojnika i oficira, a čak 259 je ranjeno.
Separatizam na Severnom Kavkazu počeo je da tinja i pre raspada Sovjetskog Saveza. Na teritorijama tamošnjih republika aktivirale su se političke snage zagovarajući otcepljenje od SSSR-a i proglašenje nezavisnosti.
Separatističke težnje u Čečeniji su posebno jačale u senci avgustovskih događaja u Moskvi 1991. godine i neuspelog pokušaja državnog udara koji su izveli pojedini članovi ruske Vlade s ciljem preuzimanja kontrole nad zemljom od predsednika Mihaila Gorbačova.
Lider separatista, bivši general-major avijacije Džohar Dudajev je objavio otcepljenje Čečenije, koja je kasnije, proglasivši nezavisnost, dobila naziv Čečenska Republika Ičkerija, a na njenom čelu bio je upravo Dudajev.
Prvi predsednik Rusije Boris Jeljcin uveo je vanredno stanje u republici, ali pokušaji mirnog rešavanja sukoba nisu uspeli. Pristalice Dudajeva su se dobro naoružale, novac i borci su se slivali sa Bliskog istoka, a pomoć je stizala i sa Zapada. Separatisti su blokirali drumski, železnički i vazdušni saobraćaj. Cvetali su radikalizam, islamizam i nacionalizam.
Samo nekoliko dana kasnije, Vrhovni savet Rusije doneo je odluku o ukidanju vanrednog stanja i povlačenju ruskih vojnih i policijskih snaga iz Čečenije.
Taj proces je završen u leto 1992. godine, a rezultat je bio potpuni gubitak kontrole nad Čečenijom, gde je u narednim godinama zavladalo potpuno bezvlašće – ubistva, otmice, eksplozije, pljačke, kriminal…
To je, između ostalog, ugrožavalo i nacionalnu bezbednost Rusije – s jedne strane, ruske vlasti su se pribojavale da bi primer Čečenije mogle da slede i druge republike, a s druge strane, taj region je i važno čvorište naftovoda izgrađenih u sovjetska vremena, čiji bi gubitak značajno uzdrmao ionako u to vreme posrnulu rusku ekonomiju.
Jeljcin je u decembru 1994. godine rešio da uvede vojsku u Čečeniju, misleći da će čečensko pitanje rešiti brzim ratom. To je označilo početak Prvog čečenskog rata, koji se rastegao na skoro dve godine, do 31. avgusta 1996. godine.
Zvanični broj poginulih u ruskoj vojsci i policiji iznosio je gotovo šest hiljada, ali nezvanične procene su davale dvostruko veću cifru. Broj stradalih civila se procenjuje na 20 do 40 hiljada. Likvidirano je više od 17 hiljada separatista. Mnogi čečenski gradovi, uključujući Grozni, pretvoreni su gotovo u ruševine.
Karakteristika ovog rata bili su i teroristički napadi i uzimanje talaca, čak i na ruskoj teritoriji, čiji je cilj bio izazivanje straha u ruskom društvu i destabilizacija zemlje. Aprila 1996. godine lider čečenskih separatista Džohar Dudajev je ubijen u napadu ruske avijacije na njegovu kolonu.
Prvi čečenski rat je završen pat pozicijom – Rusija se povukla nakon što je potpisala mirovni sporazum kojim je konačan status Čečenije ostao nerešen, a u republici je nastavljena kriza koja je dovela do izbijanja Drugog čečenskog rata, 1999. godine.
Dolaskom Vladimira Putina na vlast, separatizam i terorizam na Severnom Kavkazu su obuzdani.
