Priča koju istorija skriva: Otkriveno kako je Hitler hteo da otme vlast i odupre se JEDNOM NEPOKORNOM ČOVEKU
Propali "Pivnički puč" je ujedno i jedna od najvažnijih istorijskih lekcija 20. veka
Kako i znamo, Adolf Hitler došao je na vlast 1933. nakon višegodišnjeg kontinuiranog uspona nacističke stranke (NSDAP) na parlamentarnim izborima. Nedugo nakon što je imenovan za kancelara sam je sebi dao novu titulu "Führer und Reichskanzler" (Vođa i kancelar Rajha - no ovaj drugi deo je tiho kasnije izbačen). Bio je to rezultat postepenog uzdizanja NSDAP-a i, uprkos njihovom paramilitarnom delovanju i kampanji nasilja, činjenica jeste da je nacistička stranka s Hitlerom na čelu "legitimno" i demokratski osvojila vlast.
No, ovu dugačku rutu Hitler je odabrao tek kada je shvatio da mu neće proći ona brža, ona koja do vlasti ide putem državnog udara, jer to je već pokušao i to čitavu deceniju ranije, 8. novembra 1923.
NOVO ISPITIVANJE SVETSKIH NAUČNIKA: Da li lek koji svi imamo u kući može da bude terapija protiv korone?
KARABAH JE KONAČNO UTIHNUO: Jermeni osim mira nisu dobili ništa drugo
"MISLIM DA JE TO SRAMOTA" Ljutiti Bajden opleo po Donaldu Trampu!
Naravno, govorimo o Minhenskom puču, odnosno pokušaju puča. Isti se često naziva i "Pivničkim pučem". Naime, u to vreme mnogi gradovi u Nemačkoj, naročito na jugu zemlje, imali su gigantske pivnice, zapravo velike pivske hale, gde su se u večernjim satima okupljale stotine ljudi, ponekad čak i hiljade, ispijajući pivo te komentarišući politička i društvena pitanja. U takvim pivnicama ponekad bi bili održavani i politički skupovi - logično, jer se znalo gde se politički najangažovaniji Nemci mogu naći u večernjim satima, na pivu.
Jedna od najvećih takvih pivskih hala u Minhenu bila je pivnica "Bürgerbräukeller" i upravo je ovo mesto gde je Hitler već 1923. pokušao da izvede svoj puč i dođe na vlast silom, tehnički revolucijom. Nije uspeo, to znamo, no šta da jeste? Bi li Drugi svetski rat počeo deset godina ranije? Trajao 10 godina duže? Bi li kao pučista i diktator pravovremeno bio izolovan od ostatka sveta što neće biti slučaj po njegovom dolasku na vlast 1933. godine? Posledice potencijalno uspelog "pivskog puča" mogle bi nas odvesti u beskonačne istorijske debate, no jedna posledica neuspelog puča jeste istorijska činjenica - isti je za Hitlera bio odskočna daska koja mu je do tada nedostajala...
Nacistička stranka osnovana je svega 3 godine ranije - pun naziv stranke bio je Nacional-socijalistička nemačka radnička partija (NSDAP). Mnogi često greše (a mnogi ne greše, nego se pretvaraju da ne znaju) u tvrdnjama da je naziv stranke neka vrsta "dokaza" kako je nacizam zapravo blisko povezan s marksizmom, jer se spominje "socijalizam". Ništa ne može biti dalje od istine. Naime, NSDAP svoje korene vuče iz nemačke tzv. "Frajkorps" nacionalističke paramilitarne "scene" koja je bila aktivna za vreme Prvog svetskog rata, a cilj iste primarno je bio odvući radnike od ideja komunizma prema idejama nacionalizma. Znajući da su radnici "zagrejani" za socijalizam, NSDAP svoj politički angažman takođe počinje s anti-kapitalističkom i anti-buržujskom retorikom, no ne pada im na pamet da nude nekakvo besklasno društvo. Retorika je samo to, retorika, a ciljevi nacizma i komunizma, govoreći o samoj teoriji, dijametralno se nakon toga razilaze. Naravno, po dolasku na vlast NSDAP brzo odustaje od svojih anti-kapitalističkih proglasa jer im treba podrška poslovnih lidera - umesto toga retorika se od 1930-ih okreće prema anti-semitizmu i anti-marksizmu.
No, vratimo se u minhensku pivnicu.
Očekivano, pokušaj nacističkog puča u Minhenu bio je inspirisan Benitom Musolinijem i njegovim uspešnim "maršom na Rim" godinu dana ranije. Hitler i njegovi saradnici odlučili su da će upravo Minhen postati njihova baza, baza iz koje će po preuzimanju kontrole pokrenuti svoj "marš na Rim", odnosno na Berlin, i na samu Vajmarsku Republiku (naziv za Nemačku nakon sloma Nemačkog carstva, odnosno od kraja Prvog svetskog rata 1918. pa do Hitlerovog konačnog uspona 1933. kada postaje tzv. "Treći Rajh").
Ipak, situacija u Italiji i situacija u Nemačkoj nije bila ista i u to će se Hitler uskoro uveriti. Te noći, s 8. na 9. novembar 1923., u velikoj minhenskoj pivnici govor je držao Gustav fon Kar - on je pak bio tzv. "staatskomissar", odnosno državni poverenik za Bavarsku postavljen u septembru te 1923. s ciljem da obuzda političke nemire koji su ovde već neko vreme trajali (u praksi "staatskomissar" je imao diktatorska ovlašćenja).
Hitler je imao u planu da Kara pretvori u svog saveznika te je verovao kako će ga ovaj podržati u slučaju puča, no tu se grdno prevario.
Sve u svemu, Kar je unutra, sa bine u pivnici drži govor, stotine ljudi su unutra (mnogi su Hitlerovi simpatizeri). U isto vreme pred samom zgradom okupljaju se Hitlerovi tzv. "jurišni odredi" ("Sturmabteilung" ili "SA") mnogima poznatiji po nazivu "Smeđe košulje" (po boji uniformi) - iz ove paravojne organizacije kasnije će nastati i zloglasni "SS".
SA-ovci pred pivnicom drže stražu, a unutra odjednom upadaju Hitler i njegovi najbliži saradnici (tu su Herman Gering, Alfred Rosenberg, Rudolf Hes i drugi, njih 20-ak). Probijaju se kroz gomilu i kreću prema pozornici. Gotovo svi znaju ko su iako se ne može reći za Hitlera da je bio baš opšte poznat u Nemačkoj u to vreme, ali ova noć će to promeniti...
Nastaje buka, komešanje, a Hitler, koji želi da dođe do reči, na pozornici ispaljuje jedan hitac iz pištolja prema plafonu, ustaje na stolicu i glasno poručuje: "Izbila je nacionalna revolucija! Ova hala okružena je sa 600 naoružanih ljudi. Niko ne sme izaći". Nadalje, poručuje kako je bavarska regionalna Vlada "pala" te kako on proglašava novu vlast i to s Erihom Ludendorfom. Ko je bio on? Poznati nemački general iz Prvog svetskog rata, neko ko je Hitleru itekako bio potreban da mu podigne prepoznatljivost i uticaj.
Uz Paula fon Hindenburga, koji će biti nemački predsednik od 1925. do 1934., Erih Ludendorf bio je jedan od glavnih zapovednika nemačkih snaga za vreme Prvog svetskog rata. Takođe je bio i neko ko se odlično uklapao u Hitlerove ideje, barem na početku. Naime, upravo je Ludendorf prvi propagirao teoriju o velikom "nožu u leđa", tvrdeći kako je Nemačka izgubila Prvi svetski rat zbog zavere "marksista, boljševika, masona i Jevreja" (verovatno je Hitler tu teoriju pokupio od njega). Nadalje, Ludendorf je razvio ideju "totalnog rata" (opet nešto što će od njega pokupiti Hitler) te je istu detaljno opisao u svojoj knjizi "Der totale Krieg" (Totalni rat) iz 1935. U istoj Ludendorf argumentovano tvrdi kako se kompletna fizička i moralna snaga nacije mora mobilizovati pošto je "mir samo interval između ratova".
No, kasnije će se Hitler distancirati od njega. Naime, Ludendorf je sa svojom drugom suprugom, Matilde fon Kemnitz, nastavio objavljivati knjige i eseje u kojima je tvrdio kako je hrišćanstvo najveći krivac za sve svetske probleme. Nadalje, on i supruga pokrenuli su i svoju ezoteričnu religijsku sektu pod nazivom "Bund für Deutsche Gotterkenntnis" (Nemačko društvo za spoznaju Boga). Sam Hitler je svakako bio teoretičar zavera, ali Ludendorf je bio previše čak i za njega.
Vratimo se natrag u pivnicu. Dakle, Hitler drži svoj žestoki govor pred stotinama prisutnih. Kako oni reaguju? Poprilično entuzijastično, gromoglasni aplauzi izbijaju između njegovih reči.
A gde je Kar, državni poverenik za Bavarsku kojeg Hitler želi da pridobije na svoju stranu? Njega su pak odveli u prostoriju sa strane kako bi se s njim, i još dvojicom predstavnika bavarskih vlasti (formalno Bavarskom je vladao trijumvirat - uz Kara tu su bili šef policije Hans Riter fon Sajser, te vojni general Oto fon Losou, sva trojica su te noći proveli nekoliko sati u Hitlerovom de-facto zatočeništvu), potanko dogovorili o svemu, odnosno o novoj vlasti u kojoj će sada učestvovati i Hitler, i Ludendorf, i nacisti... Ali tada dolazi do najvećeg problema po Hitlera. Naime, Kar je nepokolebljiv, oštro odbacuje takav "aranžman" još uvek ljut zbog činjenice da mu je Hitler sa svojim naoružanim paramilitarcima upao, doslovno, u pola govora.
Oko 21 sat stiže i Ludendorf. I on pokušava uveriti Kara da pristane na prihvatanje puča, ali ni njemu ne ide od ruke. Oko 22:30 Ludendorf odlučuje da Kara i njegove saradnike pusti.
Prolazi ponoć, Hitlerove snage operišu gradom, imaju zadatak da zauzmu vladine zgrade (zauzeli su i hotel gde su se nalazile strane diplomate), ali čitava organizacija deluje pomalo dezorijentisano. Na ulicama su trajali nemiri, konfuzija, kako to i inače biva u ovakvim slučajevima, ljudi nisu znali na čiju stranu stati.
Dolazi jutro, konfuzija biva sve veća. Je li Hitlerov puč uspeo? Njegove pristalice, neki svakako pijani od piva, nadaju se da jeste, ali samo proglašavanje i pucanje u plafon nije dovoljno da bi se ovladalo Bavarskom. Činjenica jeste da Kara nisu uspeli nagovoriti da podrži puč, iako su se nadali da za to još ima vremena.
Jutro sviće, šta da se radi? Naoružani SA-ovci i dalje su pred pivnicom. Čini se da ne znaju šta im je činiti. Onda pred njih staje večno militaristički Ludendorf te uzvikuje: "Wir marschieren!" (Marširaćemo!). Ali kuda?
Očigledno improvizujući, Ludendorf ih je zajedno s Hitlerom i drugim nacistima poveo prema zgradi bavarskog ministarstva odbrane. No, na putu, pred spomenikom Feldhernhale, na trgu Odeonsplac, ih je dočekala blokada - oko 130 pripadnika vojske i policije već je raspoređeno pod zapovedništvom policijskog komandanta Mihaela fon Godina koji očigledno nije bio nacistički simpatizer.
Dolazi do razmene vatre. Ubijeno je četvoro pripadnika policije i 16 nacista. Nekoliko sati ranije, Hitler je svoj govor u pivnici završio ovim rečima: "Za kraj reći ću vam još samo jedno - ili nemačka revolucija počinje noćas ili ćemo svi biti mrtvi pre zore!".
Zora jeste došla, mrtvih nacista je bilo, ali Hitler nije među njima, no jeste ranjen. Puč je propao. Preostali nacisti su uhapšeni, a Hitler je uspeo da pobegne. Dva dana su ga saradnici skrivali na selu pokraj Minhena, ali je ipak pronađen i uhapšen.
Puč je propao uglavnom zbog činjenice da su zapovednici policije ostali lojalni bavarskim vlastima na čelu s Karom. Jedan od njih poručio je kako neće dozvoliti da taj "Frajkorps ološ" širi haos gradom.
Dan nakon propalog puča na ulice je izašlo oko 3.000 studenata, Hitlerovih simpatizera, izbila je tuča sa policijom, a izgredi su potrajali sve do vesti da je Hitler uhapšen. Studenti su Kara i Losoua nazivali "Judama i izdajnicima" jer su odbili da podrže Hitlera.
No, rekli smo kako je upravo propali "pivski puč" pomogao u Hitleru da u konačnom ishodu dođe na vlast, kako? Tako što su odjednom svi oni koji do tada možda nikada nisu ni čuli za Hitlera, kako u Nemačkoj tako i izvan nje, odjednom znali ko je Adolf Hitler, za šta se zalaže, ko su mu sledbenici... naslovne strane novina bile su prepune priča o propalom puču.
Hitler nije ostvario svoj cilj te noći, ali je dobio nacionalnu prepoznatljivost, njegovu prvu veliku propagandnu pobedu (i u današnjoj globalnoj politici svedočimo kako medijski negativni napisi o nekome mogu tu istu osobu dovesti do vrha vlasti, zar ne?).
Hitler je osuđen i zatvoren, a u zatvoru je dobio priliku da detaljno osmisli svoj novi plan, koji je izneo u knjizi "Mein Kampf" koju je napisao u zatvoru (iz kojeg će izaći za svega 9 meseci, u decembru 1924.). Hitleru je propali puč potpuno promenio perspektivu - odustaje od ideje nasilne revolucije te kreće novim putem, "striktno legalnim" putem.
Taj drugi pokušaj, demokratski pokušaj, uspeće mu. NSDAP na parlamentarnim izborima u maju 1924. osvaja 6,5 odsto glasova. Do izbora 1928. popularnost im je pala te su tada na izborima osvojili svega 2,6 odsto glasova. Marginalna stranka? Svakako, ali ne zadugo. Šta bi moglo jednoj takvoj radikalnoj stranci naglo podići rejting? Kada i u kojem slučaju bi narod na izborima bio spreman radikalima dati svoj glas? Nije teško pogoditi - velika finansijska kriza.
Ogromna i nagla finansijska kriza u Nemačkoj katapultirala je naciste snažno ka političkom vrhu jer su oni, za razliku od drugih stranaka, narodu nudili "rešenje", a ovo je istorijska lekcija da je u takvim kriznim situacijama narod spreman da prihvati rešenje čak i od strane najgorih aktera.
U septembru 1930. NSDAP, koji je svega dve godine ranije dobio mizernih 2,6 odsto glasova, sada osvaja 18,3 odsto. Nastavlja se silovit rast - na izborima 1932. već su na 37,3 odsto (!), da bi konačno, na izborima u martu 1933. dobili ogromnih 43,9 odsto glasova.
I to je bilo to, više ništa neće zaustaviti Hitlera, sve do Bitke za Berlin 1945. godine. Predsednik Hindenburg nevoljno ga je proglasio kancelarom, zgrada Rajhstaga (Narodne skupštine) je zapaljena, nacisti su tvrdili kako su istu zapalili komunisti dok sve upućuje na to da su je zapravo zapalili oni sami kako bi naterali predjednika Hindenburga da prihvati odredbu kojom se znatno ograničavaju osnovna prava građana te se dozvoljava zatvaranje bez suđenja.
Tog 2. avgusta 1934. u 86. godini života umire predsednik Hindenburg. Samo dan ranije potpisan je, prigodno, zakon koji nalaže da će se po smrti predsednika ukinuti kabinet predsednika te će se ovlašćenja istog spojiti sa ovlašćenjima kancelara. Drugim rečima, na dan kada je preminuo stari Hindenburg, predstavnik pruskog plemstva i pruske vojne tradicije, preminula je još jedna Nemačka, a iz njenog pepela stvoren je zloglasni Treći Rajh na čelu s Firerom koji je obećavao svom narodu da će novo carstvo živeti još barem 1.000 godina.
Šta će biti sa hrabrim Gustavom Karom, čovekom koji je te novembarske noći 1923. godine odbio da poklekne pred pritiskom nacista te je tako zapravo slomio Hitlerov puč? Osvetiće mu se u tzv. "Noći dugih noževa", odnosno nacističkoj čistki u Nemačkoj krajem juna 1934. godine. 30. juna Kara su oteli nacisti iz njegovog stana u Minhenu. Mučen je već na putu prema koncentracionom logoru Dahau. Odmah po dolasku u logor smrti naređeno je da se ubije. Zvanično je tamo streljan, no istoričar Tomas Čilders tvrdi kako je njegova smrt bila daleko strašnija od "običnog" streljanja. Tvrdi kako je raskomadan sekirama te kako je njegovo unakaženo telo bačeno u obližnju močvaru. Više izvora se slaže oko toga kako ga je najverovatnije ubio zloglasni zapovednik logora Dahau, teški sadista Johan Kantšuster koji je uživao u mučenju ljudi.
Mnogi, mnogi će skončati kao Kar, a Hitlerov dolazak na vlast bio je uvertira u strašan Drugi svetski rat, najveći rat u istoriji čovečanstva koji će odneti milione života. Koliko je istorija učiteljica, a koliko samo indiferentna pripovedačica života, tek će nam budućnost otkriti, ali priča o usponu nacizma je lekcija koja se prečesto zaboravlja, kao i okolnosti koje su do istog dovele.
