Završeni IZBORI u Turskoj: OVO su REZULTATI (FOTO)
Glasanje se održava u vanrednom stanju
U Turskoj su jutros počeli vanredni predsednički i parlamentarni izbori, na kojima može da glasa 56 miliona registrovanih birača i svoje listiće ubaci u 180.000 glasačkih kutija širom zemlje.
Biće to i prvi izbori održani u vanrednom stanju, uvedenom u toj zemlji nakon pokušaja državnog udara, u julu 2016. kao i nakon što se 16. jula prošle godine narod na referendumu izjasnio o uvođenju predsedničkog sistema vođenja države.
Pročitajte i:
19.05 - Stranka pravde i razvoja aktuelnog predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana osvojila je 49,93 odsto glasova na danas održanim parlamentarnim izborima, pokazuju preliminarni rezultati na osnovu 18,72 odsto prebrojanih glasova.
Prethodno je objavljeno i da su preliminarni rezultati na osnovu 10,25 odsto prebrojanih glasova pokazali da je prokurdska Narodna demokratska partija osvojila je 7,07 odsto glasova i ušla u parlament, preneo je Rojters pozivajući se na Si-En-En Turk i druge lokalne medije.
18.47 - Odziv birača na danas održanim predsedničkim izborima u Turskoj je 86,82 odsto, javlja državna televizija TRT.
18.02 - Prema prvim rezultatima predsedničkih izbora održanih danas u Turskoj, u vođstvu je aktuelni predsednik Redžep Tajip Erdogan sa 59,9 odsto glasova.
Nakon 19,35 odsto prebrojanih glasačkih listića, njegov glavni protivkandidat, iz redova opozicije, Muharem Indže osvojio je 25,8 glasova.
16.31 - U Turskoj su u 17 sati po lokalnom vremenu (16 po srednjeevropskom) zatvorena biračka mesta na vanrednim parlamentarnim i predsedničkim izborima.
Prvi preliminarlni rezultati se očekuju u ranjim večernjim satima.
14.25 - Temel Karamolaoglu, predsednički kandidat proislamske partije i njegova supruga Aisa Karamolaoglu, britanskog porekla, obavili su svoju glasačku dužnost u jednoj srednjoj školi u Ankari.
13.50 - Kelam Kiličdaroglu, najžeći Erdoganov kritičar i lider najjače opozicione Narodne republikanske partije čiji je kandidat za predsednika Muharem Indže, glasao je u osnovnoj školi u Ankari u Turskoj.
13.05 - Opozija iznela optužbe na račun neregularnosti izbora, pokrenute administrativne i krivične procedure.
Snimak incidenta pogledajte klikom OVDE.
12.50 - Glasačko pravo iskoristio i Erdogan
Akutelni predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, sa tradicijom pobeđivanja na izborima tokom nepunih 16 godina, takođe je iskoristio svoje biračko pravo. On je glasao u Istanbulu, najvećem turskom gradu.
O tome šta je rekao posle glasanja, čitajte na OVOM linku.
11.20 - Biračko pravo iskoristila supruga pritvorenog kandidata Selahatina Demirtasa
Naredni su na glasanje izašli supruga pritvorenog kandidata Selahatina Demirtasa Basak Demitras i kopredsedavajući opozicione Narodne demokratske partije Sezai Temeli.
10.50 - Glasao glavni oponent
Nešto kasnije, svoje biračko pravo iskoristio je i glavni Erdoganov protivkandidat Muharem Indže. Više o tome čitajte OVDE.
10.40 - Glasala Erdoganova protivkandidatkinja
Jedina žena predsednički kandidat u Turskoj Meral Akšener ubacila je svoj glas u glasačku kutiju.
10.35 - Turske vlasti uhapsile su šest osoba na osnovu optužbi da su vređale predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Više o tome čitajte klikom OVDE.
Favorit za predsednika je aktuelni šef turske države Redžep Tajip Erdogan koji je nepunih 16 godina pobeđivao na svim izborima na kojima je učestvovao.
Poznavaoci prilika tvrde da je politički jaz u Turskoj danas veći nego ikada pre, a ako Erdogan pobedi na predsedničkim izborima, veruje se da će to biti vrhunac njegove političke karijere.
Ukoliko, međutim, u nedelju Erdogan ne pobedi na izborima za predsednika u prvom krugu i bude primoran da ide u drugi krug, to bi moglo da ostavi veliku mrlju u njegovoj uspešnoj karijeri, smatraju analitičari.
U dugoj političkoj karijeri Erdogan je pretrpeo ogromnu transformaciju - od 2004. kada ga je belgijski Juropijen vojs proglasio "Evropljaninom godine", on se pretvorio u svoju suštu suprotnost, a njegovi kritičari i pre svega opozicija upozoravaju na njegovu autoritarnost.
Autoritarnost i okretanje od Evropske unije, kritikuje i sve više evropskih zvaničnika, koji Erdogana optužuju da namerno koči pristupne pregovore, dok sam Erdogan tvrdi da Turska već pet decenija čeka pred vratima EU i da je turski narod umoran od beskrajnih pregovora o članstvu.
Oni koji su pažljivo pratili njegovu predizbornu kampanju tvrde da nikada nije bila agresivnija, kao i da nikada kao sada Erdogan na svojim istupima nije napravio više grešaka, dok pojedini eksperti čak sumnjaju u njegovu pobedu.
Predizborna istraživanja pokazala su da će Erdogan dobiti između 45 i 55 odsto podrške turskih građana, ali realnost je posve drugačija, jer, prema mnogim tumačenjima, u Turskoj je na delu strahovlada, pa bi prilikom tajnog izjašnjavanja Erdogan mogao da dobije i deset odsto manju podršku.
Ta manja podrška bi mogla da dođe i otuda što su problemi u Turskoj počeli da se gomilaju. Naime, u poslednjih 15 godina, prosečni godišnji prihod u Turskoj se povećao sa 3.500 na 10.000 dolara, a zemlja je doživela građevinski bum. Današnja turska ekonomija se, međutim, suočava sa rastućim teškoćama, posebno posle neuspelog pokušaja državnog udara i vanrednog stanja, zbog čega je turska lira pala za više od 30 odsto. Takođe, stranih investicija gotovo da uopšte nema, a poverenje drugih zemalja u Tursku privredu je opalo. Usto, Turska je trenutno na četvrtom mestu zemalja sa najvišim kamatnim stopama - posle Argentine, Venecuele i Irana.
Talibani imaju NOVOG LIDERA: Posle pogibije Fazlule, na njegovom mestu Nur Vali Mehsud
Analitičari tvrde da prvi put Erdogan nije postigao nove uspehe, odnosno da više nije u stanju ni da upravlja ekonomijom zemlje. Problemi se javljaju i u zdravstvu i u obrazovanju.
Prema konačnoj listi kandidata za prevremene predsedničke izbore, u trci će se naći šest kandidata: Dogu Perincek, Meral Akšener, Muharem Indže, Redžep Tajip Erdogan, Selahatin Demirtas i Temel Karamolaoglu.
Ko god pobedio, novi predsednik Turske će imati široka ovlašćenja, koja će mu pripasti po predsedničkom sistemu upravljanja države u kojem više neće biti premijerske pozicije.
Kandidat najjače opozicione Narodne republikanske partije je Indže, a ne lider te partije Kemal Kiličdaroglu, koji je najglasniji politički oponent Erdoganu.
Kandidatkinja opozicione partije IYI je liderka te relativno nove političke opcije Akšener. Ona je za kandidaturu prikupila 100.000 potpisa građana, za razliku od Erdogana i Indžea, koji su kandidovani iz stranačkih zastupničkih klubova u parlamentu Turske.
I lider opozicione Saadet partije Karamolaoglu je prikupio potrebnih 100.000 potpisa građana za kandidaturu.
Glavobolja za Terezu Mej: 100.000 ljudi protestuje u Londonu! Soroš likuje! (FOTO/VIDEO)
Opoziciona Narodna demokratska partija kandidovala je lidera Demirtasa, koji se s još 12 parlamentarnih zastupnika te partije od kraja 2016. godine nalazi u pritvoru zbog optužnica za povezanost s Radničkom partijom Kurdistana.
I opoziciona Vatan partija je prikupila potrebne potpise građana i za predsedničke izbore kandidirala njenog lidera Parinčeka.
U skladu sa zakonskim promenama, turski parlament će ubuduće imati 600 umesto 550 poslanika. Predsednik države i parlament se biraju na mandat od po pet godina. Za pobedu na predsedničkim izborima kandidat mora da osvoji natprosečnu većinu glasova, a u slučaju da nijedan kandidat to ne ostvari, za 15 dana će biti održan drugi izborni krug, u koji bi išla dva kandidata sa najvišim brojem osvojenih glasova iz prvog kruga.
