ALIJEV ZAPRETIO NOVIM RATOM: Jermenija će zažaliti, osetiće ponovo gvozdenu pesnicu!
Predsednik Azerbejdžana se ne šali
Azerbejdžanski predsednik je zapretio Jermeniji "gvozdenom pesnicom". Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev izrazio je nezadovoljstvo zbog poseta jermenskih zvaničnika Nagorno-Karabahu, upozoravajući Jerevan da bi mogao da se suoči sa vojnim odgovorom ako se posete nastave.
PRIZOR KOJI LEDI KRV U ŽILAMA: Novi snimak iz Karabaha, zastrašujući postupak azerskog vojnika (VIDEO)
AZERI ĆE GRADITI U KARABAHU: Alijev spremio ogroman projekat, dodatno će PONIZITI jermenske žrtve
OTKRIVENI NOVI DETALJI RATA U KARABAHU: Azerbejdžan pored turskih dronova upotrebio još moćnije oružje (VIDEO)
- Obavešteni smo da je jermenski ministar spoljnih poslova posetio Kankendi (Stepanakert). Šta radiš tamo? Jermenija ne bi trebalo da zaboravi na rat. Zapamtite da "gvozdena pesnica" ostaje na svom mestu. Ove posete se moraju završiti. Upozoravamo vas da će, ako se ponovo preduzmu takvi provokativni koraci, Jermenija zažaliti još više - rekao je Alijev, govoreći na sastanku u četvrtak na kojem se razgovaralo o glavnim događajima 2020. godine.
Prema azerbejdžanskom predsedniku, sve buduće posete Nagorno-Karabahu od strane stranih državljana mora odobriti Baku.
- Čitav svet prepoznaje ovu teritoriju kao sastavni deo Azerbejdžana. Nijedan strani državljanin ne može ući u ovu zonu bez naše dozvole. Nijedna međunarodna organizacija, osim Crvenog krsta, ne može tamo putovati. Prvo smo ih upozorili preko ministarstva spoljnih poslova. Ukoliko tako ne može, onda će upozorenje doći na drugi način - rekao je Alijev, bez ikakvih detalja.
Razbuktavanje sukoba starog decenijama
Iako Jermenija pruža ekonomsku i vojnu podršku Nagorno-Karabahu, regionu većinski nastanjenom Jermenima, bez izlaza na more, formalno njime upravlja Republika Arcah, nepriznata otcepljena republika osnovana kao enklava u sastavu Azerbejdžana.
Oko regiona su se sporili Azeri i Jermeni nakon pada Ruskog carstva, ali sukob su sovjetske vlasti zamrzle početkom 1920-ih, kada je Moskva pretvorila Nagorno-Karabah u autonomnu regiju u sastavu Azerbejdžanske sovjetske republike.
Krajem 1980-ih nacionalistička osećanja koja je oslobodila perestrojka dovela su do buđenja uspavanih tenzija koje su dobile novi zamah, jer su karabaški Jermeni optužili Baku za diskriminaciju i pokrenuli peticiju za ukidanje kontrole od strane sovjetskog Azerbejdžana i pridruživanje Jermenskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici.
Baku je pokušao da spreči da se ovo dogodi, a krajem 1991. njegov parlament formalno je ukinuo autonomni status Karabaha.
Između 1992. i 1994. godine, Azerbejdžan i Jermenija vodili su krvavi rat za kontrolu nad regionom, u sukobu je poginulo preko 40.000 ljudi, a raseljeno je preko 1,1 milion ljudi, kako u otcepljenom regionu, tako i iz obe republike.
Rasplamsavanje 2020. godine dovelo je do smrti nekoliko hiljada vojnika, kao i preko 160 civila, na obe strane.
Vesti o dešavanjima u Nagorno-Karabahu možete pročitati OVDE.
