DA LI VATIKANU PRETI NOVA REFORMACIJA? Na pomolu veliki crkveni raskol u Evropi, vernici imaju tri zahteva za papa Franju
Novi problemi za Svetu stolicu
Nemačko sveštenstvo je uvereno da je našlo način da reformiše crkvu. Međutim, Vatikan ne misli tako: smatraju da će inicijativa otići predaleko i dovesti do pogubnih posledica. Da li je Evropa pred novom reformacijom?
SUNAK SE RUGA BRITANCIMA: Dok narod grca i štedi struju, njemu potrebno još energije za privatni bazen
SZO HITNO TRAŽI VAKCINU ZA OPASNI VIRUS: Beograd još uvek pamti epidemiju iz 1967. godine, nije naivno
JAK ZEMLJOTRES U KOMŠILUKU: Osetio se u krugu od 100 km od epicentra!
Slom vertikale
Papa je 7. marta izvršio kadrovsku rekonstrukciju u Veću kardinala. "Veliku devetoricu", kako se još zove, Franja je formirao odmah po stupanju na presto 2013. godine. Njen zadatak je da pomaže papi u upravljanju Crkvom. Poglavar Vatikana ima pravo da sam promeni sastav "devetorice". S tim u vezi, Franja je iz nje isključio kardinala Rajnharda Marksa. Time je Sveta Stolica poslala upozorenje celom nemačkom sveštenstvu.
Činjenica je da više od godinu dana papa ne može da nađe zajednički jezik sa kardinalom – imaju velike nesuglasice povodom predstojećeg sabora. Na jesen će episkopi iz celog sveta doći u Rim, gde će razgovarati o aktuelnim pitanjima duhovnog života. Pripreme za veliki sabor počele su još pre dve godine. Franja je uključio i svetovna lica u organizaciju.
Uostalom, prema njegovim rečima, glavni zadatak je "da se promoviše sveopšte učešće u crkvenim procesima" i "oživi odnos među zajednicama".
Ovu ideju su sa oduševljenjem prihvatili nemački katolici, gde su još 2019. godine počeli da govore o potrebi reformi. A prošle jeseni su nemački biskupi poslali pismo državnom sekretaru Vatikana, kardinalu Pjetru Parolinu. Predložili su da se formira lokalno upravno telo – Sinodalni savet, analog Pomesnog Sabora u Pravoslavlju. U februaru je stigao odgovor: Sveta stolica je stavila veto.
- To će de fakto stvoriti novu strukturu Crkve u Nemačkoj, koja se stavlja iznad autoriteta konferencije nemačkih biskupa i zapravo ih zamenjuje - obrazloženo je u pismu Vatikana. Ukratko, postoji pretnja vertikali vlasti. Vatikan to ne može dozvoliti.
Politika otvorenih vrata
- Ogromna većina episkopa podržava reforme i želi održive promene. Pre svega, potreban nam je Sinodalni komitet koji bi ocenio dosadašnje rezultate našeg rada - kaže biskup Georg Becing, predsednik Nemačke konferencije biskupa, i dodaje: nadaju se dijalogu sa Rimom. Razlike između Vatikana i nemačkog sveštenstva postoje, ne samo na administrativnom, već i na doktrinarnom nivou.
Tako su u februaru prošle godine na Frankfurtskoj konferenciji sveštenici i svetovna lica apelovali na papu da "dozvoli žensko sveštenstvo" i da se pridržava politike "otvorenih vrata". Tvrdili su da se broj vernika smanjuje. Ali stav Vatikana je jasan. Pre trideset godina, papa Jovan Pavle II je napisao: "Crkva nema pravo da dodeli sveštenički čin ženama, ovu odluku moraju podržati svi vernici. Naslednici su se držali istog mišljenja."
Nemački katolici su insistirali i na ukidanju još jedne kanonske norme – celibata, jer je sa njom povezan problem pedofilije među sveštenicima. Prema rečima kardinala Rajnharda Marksa, jedan od razloga je veštačko potiskivanje seksualnosti.
- Nekim sveštenicima bi bilo lakše da su u braku. Ne samo iz seksualnih razloga, već i zato što bi bolje živeli, ne bi bili tako sami - objasnio je kardinal.
S tim u vezi, katolici Nemačke preporučili su Vatikanu da preispita svoj odnos prema LGBT zajednici.
- Pošto je homoseksualna orijentacija deo ljudskog identiteta kakvog ga je Bog stvorio, ne sme se imati drugačiji stav prema njoj - navodi se u saopštenju Frankfurtske konferencije.
Da li će Vatikan moći da se izbori sa ovim nagomilanim problemima u Crkvi, pokazaće vreme.
