RODITI SE U FINSKOJ JE POPUT OSVAJANJA DŽEKPOTA! Finska prva na listi najsrećnijih zemalja - tajna nordijskog uspeha
Jer već četiri godine zaredom Finska je prva na listi najsrećnijih zemalja, prema poslednjem izveštaju Ujedinjenih nacija
Postoji izreka u Finskoj koja se vrti već dugo vremena: "Roditi se u Finskoj je poput osvajanja džekpota". Niko ne zna tačno ko je to rekao - neki kažu da je to bio Dag Hamarskjold nakon puta u Afriku, drugi da je u pitanju deo iz novogodišnjeg govora predsednika Urha Kekonena 1978. Ko god da je to rekao, piše "Helsinki tajms", sada može reći svetu da je bio u pravu.
ČESTITKE UZ FLAŠU ŠAMPANJCA! Francuzi dali ambasadi Rusije nesvakidašnji poklon povodom Dana pobede (VIDEO)
UZBUNA U NEMAČKOJ! Nećete verovati ZBOG ČEGA je žena digla policiju na noge!
RUSKE SANKCIJE BIĆE NA DNEVNOM REDU: Predmet rasprave na Savetu spoljnih poslova EU
Jer već četiri godine zaredom Finska je prva na listi najsrećnijih zemalja, prema poslednjem izveštaju Ujedinjenih nacija. Finska je prva, slede Island, Danska, Švajcarska, Holandija, Švedska, Nemačka, Norveška (Srbija je na listi od 95 zemalja u "zlatnoj sredini", na 42. mestu, Hrvatska je 23, a Slovenija 26, dok su Crna Gora i Bosna na 54. i 58.).
Ali više od ostatka sveta ovakvim rangiranjem iznenađeni su sami Finci.
- Stvarno? - upitali su nakon objavljivanja najnovijeg izveštaja Ujedinjenih nacija.
Kao da su sumorna okolina i hladna klima uslov za sreću - mnogi su se zapitali kako to da je nacija u severnom "ćošku" sveta sa ledenom klimom i šest meseci zime i mraka najsrećnija u svetu.
Zaista, po pitanju toga koja je zemlja najsrećnija u svetu niko nije skeptičniji od samih Finaca. Iako ovo teško da je jedino globalno rangiranje na čijem su se čelu našli - najbolji obrazovni sistem, najniži nivoi korupcije, najodrživija ekonomija itd. - poslednji izveštaj zbunio je stanovnike nordijske države koja je nekad bila i sinonim za dramatični broj samoubistava.
Nivo samoubistava među nordijskim muškarcima bio je toliko alarmantan sedamdesetih da je Finska stvorila prvi ikad program u svetu za prevenciju samoubistava. To je dovelo do značajnog pada crnih brojki u kasnijim decenijama - do 2015. stopa samoubistava je opala na polovinu one iz devedesetih, kad je vrhunac bio više od 1.500 smrti. Prema poslednjim brojkama, za 2021, stopa samoubistava u Finskoj je 15,9 na 100.000 stanovnika.
Program prevencije funkcioniše i danas je zemlja sa najdužom zimskom sezonom najsrećnija u svetu. Ipak, njeni stanovnici su zatečeni visokim rangiranjem. Možda je to iznenađenje najbolje sumirao jedan finski ministar koji je na prošlogodišnjoj međunarodnoj konferenciji, nakon što je predstavljen kao "predstavnik najsrećnije zemlje u svetu", rekao:
- Ako je to tačno, ne želim da vidim druge nacije.
Nordijske zemlje imaju malo sunca, a duge polarne noći (Finska je čak poznata i kao "zemlja ponoćnog sunca"), što izaziva depresiju. Mnogi stanovnici, poput Danaca (treći na listi najsrećnijih), kupaju se zimi u ledenoj vodi kako bi se izborili sa depresijom.
Ipak, izveštaj o svetskoj sreći ne fokusira se na sunce, osmehe, radost i slično. Rangiranje nije zasnovano ni na prihodima ili očekivanom životnom veku, već kako ljudi cene svoju sreću na pomenutoj skali.
Izveštaj UN koristi se podacima iz “Galupovih” intervjua sa više od 350.000 ljudi u 95 zemalja, u kojima ispitanici ocenjuju svoj život na zamišljenoj lestvici od 0-10. Najviša ocena predstavlja najbolji mogući život, dok nula predstavlja najgori. Drugim rečima, neko će biti proglašen srećnim ako stvarne životne okolnosti odgovaraju njegovim najvećim očekivanjima.
Kako se navodi na početnoj strani Izveštaja o svetskoj sreći, fokus je bio na posledicama pandemije kovida-19 i na tome kako su prošli ljudi širom sveta.
- Naš cilj je bio dvostruk, prvo da se fokusiramo na posledice kovida na strukturu i kvalitet ljudskih života, a drugo da opišemo i procenimo kako su se vlade širom sveta izborile sa pandemijom. Naročito smo pokušali da objasnimo zašto su neke zemlje uradile mnogo bolje od ostalih - ističe se.
Kad su vlade širom sveta počele da uvode restriktivne mere distance među ljudima u dužini od dva metra, u Finskoj su počele da cirkulišu šale tipa "zašto ne možemo da se držimo uobičajenih četiri metra?".
Finci su, piše "Njujork tajms", prigrlili sliku sebe kao melanholičnog i rezervisanog naroda, ljudi koji su usavršili društvenu distancu daleko pre pandemije. Kao što kaže popularna lokalna izreka, "sreća se uvek završava suzama". Ipak, Finska je najsrećnija zemlja u svetu zbog čega su se mnogi Finci zapitali zašto.
- Četiri puta zaredom (prvi na listi najsrećnijih) je stvarno previše - kaže Juka Lindstrom, pisac i komičar.
- Ovde je vreme kao najgori dan u Londonu, svakog dana. Definitivno postoji nešto u našoj istoriji zbog čega imamo ovu vrstu niskog samopozdanja kao nacija, uvek se osećamo kao gubitnici.
Profesor Šun Vang, jedan od autora izveštaja, ističe da oni veruju da su samostalne procene ljudi o sopstvenoj sreći najpouzdaniji način da kažu koliko je zaista dobar život u nekoj zemlji.
Među pitanjima su bila i: "Da li ste se juče nasmešili ili smejali?", "Da li ste juče naučili ili uradili nešto zanimljivo?", "Da li su vas juče čitav dan tretirali sa poštovanjem?". Druga pitanja se odnose na poverenje. Oni koji su smatrali da je “veoma verovatno” da policija ili stranci vrate njihov izgubljeni novčanik imali su bolje procene od onih koji su mislili suprotno.
Autori izveštaja osmislili su šest kategorija da objasne većinu razlika u sreći između zemalja - bruto domaći proizvod, društvena podrška, očekivani životni vek, sloboda izbora, velikodušnosti i opaženi nivoi korupcije. Vang kaže da su neki rezultati bili iznenađujući - delovi Istočne Erope rangirali su se nisko na listi uprkos relativno dobrih prihodima, dok su u Južnoj Americi nivoi sreće bili visoki u odnosu na niske prihode.
U slučaju Finske, stručnjaci kažu da njeni stanovnici teže tome da imaju realistična očekivanja u životu.
- Ali ako nešto premaši njihova očekivanja, ljudi će se često postaviti sa poniznošću, pre će se šaliti na svoj račun nego hvalisati - ističe Sari Pojhonen, profesorka Univerziteta Jivaskila.
- Finci su profesionalci u čuvanju svoje sreće u tajnosti - dodaje ona.
"Njujork tajms" piše da je izveštaj o Finskoj kao najsrećnijoj zemlji sveta prošao nezapaženo u tamošnjim medijima.
"Finska je i dalje najsrećnija zemlja u svetu", naslov je kratkog članka dnevnog lista "Ilta-Sanomat".
Daleko da su stvari u Finskoj savršene. Kao i u drugim delovima kontinenta, desničarski nacionalizmi su u porastu, nezaposlenost je 8,1 odsto, što je više od prosečnih 7,5% u Evropskoj uniji. Ali, ima mnogo toga što je dobro u vezi Finske.
Javni obrazovni sistem koji retko testira decu je među najboljima u svetu. Imaju dobar zdravstveni sistem i briga o deci je dostupna svakom novčaniku. Finska je takođe jedna od kovidom najmanje pogođenih zemalja Evrope, što stručnjaci pripisuju visokim poverenjem u vladu i većinskim poštovanjem mera.
Novinar Heiki Aitokoski, koji je putovao u Britaniju, Butan, Kostariku, Bocvanu, Dansku i Sjedinjene Države kako bi istraživao sreću za svoju knjigu, kaže da je bio iznenađen kad je ustanovio koliko je uzimao zdravo za gotovo svakodnevne aspekte života u Finskoj.
- Na primer, ovde ljudi veruju jedan drugom - kaže on.
Svakog jutra u Helsinkiju se mogu videti mala deca kako sama sa svojim rančevima idu u škole, osećajući se potpuno bezbedno.
- To je oličenje finske sreće. Postoji nešto što radimo kako treba - zaključio je Aitokoski.
I više od toga. “Helsinki tajms” ukazuje da je Finska jedno od najboljih mesta na planeti što se tiče prirodnih lepota. Velike, netaknute šume, kristalno čista jezera, niski nivoi zagađenja i čist vazduh.
Tu je i slobodan, opušteni način života. U poređenju sa Zapadom, Finska je daleko opuštenija i mirnija. Finska kultura je fokusirana na saradnju umesto na takmičenje, ljudi se osećaju bezbedno i ne brinu o spoljnom svetu kao što brinu stanovnici drugih nacija. Pridodajte svemu tome nizak nivo kriminala, a visok nivo životnog standarad i dobili ste - najsrećniju naciju u svetu.
