Rudar koji je SANJAO PRAVEDAN svet: Zaharčenko prezirao Zapad, a za SRBE imao samo reči hvale (FOTO)
Prodao imetak da finansira borbu za nezavisnost
Predsednik Donjecke Narodne Republike Aleksandar Zaharčenko (42) ubijen je juče u terorističkom napadu u centru Donjecka.
Pročitajte i:
Prilikom eksplozije bombe u kafiću "Separ" u centru prestonice nastradalo je i nekoliko njegovih telohranitelja dok je teško povređeno više osoba.
- Improvizovana eksplozivna naprava je bila postavljena unutar kafića. Atentator je očigledno znao da će Zaharčenko doći u kafić koji je u njegovom vlasništvu i verovatno ga je čekao – rekao je portparol vlade DNR.
Odmah posle ubistva uhapšeno je nekoliko osoba, a prema poslednjim informacijama koje su jutros stigle od zvaničnika DNR, osumnjičeni su priznali da su pripadnici ukrajinskih jedinica za specijalne operacije!
Situacija u regionu od juče je krajnje napeta. Zvanična Moskva je momentalno optužila Ukrajinu za atentat dok zvanični Kijev odgovornost prebacuje na frakcije unutar DNR.
- Ubistvo Zaharčenka je pokazalo prave namere Kijeva. Jasno je da Ukrajina uopšte nije zainteresovana za sporazum iz Minska ili bilo kakav mirovni sporazum sa narodom iz Donbasa – rekao je analitičar Vladimir Pavic koji veruje da iza napada stoji lično ukrajinski predsednik Petar Porošenko.
Nekadašnji američki diplomata Džim Džatras je rekao da se atentat uklapa u šablon ranijih likvidacija visokih zvaničnika Donjecke Narodne Republike.
- Sve što slabi Donjec i Lugnask može se smatrati plusom za Kijev - rekao je Džatras.
Na hitnoj sednici Narodnog saveta DNR za privremenpog lidera izabran je vicepremijer Dmitrij Trapeznikov, ali ostaje pitanje koliko će uspešno moći da zameni harizmatičnog Zaharčenka.
Ko je Aleksandar Zaharčenko?
Zaharčenko je radio kao električar u rudniku uglja pre nego što se 2014. pridružio ruskim borcima za nezavisnost u Donjecku. Ostalo je zabeleženo da je prodao svoj imetak kako bi finansirao borbu.
Već u novembru 2014. godine glasovima saboraca izabran je za prvog predsednika Donjecke Narodne Republike koja je prethodno proglasila nezavisnost od Ukrajine.
Uprkos političkoj roli Zaharčenko nije skinuo uniformu, a malo pre nego što je izabran za lidera ranjen je na prvoj liniji fronta. Na ratnoj liniji sa njim je stalno bila njegova supruga Natalija koja je zbrinjavala povređene. Zaharčenko je tvrdio i da je preživeo nekoliko atentata iza kojih navodno stoji Ukrajina.
- Moj najveći strah je nepriznati status naše Republike! Sve to ograničava naše mogućnosti kod uspostavljanja efikasne privrede i samim tim poboljšanja životnog standarda naših građana. A to je naš glavni prioritet - govorio je Zaharčenko.
Tom prilikom je naglasio i šta je za njega osnovna kategorija ljudskog postojanja:
- Samo pravda! Čitav svet treba da živi po savesti i pravdi i da na osnovi ravnopravnosti međusobno komuniciraju sve zemlje i narodi. Pravo svakog naroda, bez obzira na to koliko bio mali, jeste da se osloni na tradicionalne vrednosti i bude ono što jeste. Mi nećemo nikoga da menjamo i prekrajamo po našim standardima iz prostog razloga što svaki narod ima svoj standard.
Zapad nije voleo.
- Razlog zašto nas Zapad mrzi isti je i kao prema Srbima. Zapad jednostavno mrzi naše odbijanje da mu se potčinimo, našu težnju da sačuvamo svetinje, svoj nacionalni ponos, način života i slobodni pogled na svet – pričao je Zaharčenko.
Za Srbe je imao samo reči hvale:
- Srbi kao niko drugi u Evropi shvataju šta mi osećamo dok gledamo kako uništavaju naš narod i pokušavaju da nas istisnu sa rodne zemlje. Potpuno je jasno da Kijevu Donbas treba bez nas. Razlog zašto nas Zapad mrzi isti je i kao prema Srbima.
Iza ubijenog lidera DNR su ostala četiri sina i ideali koji se danas retko sreću.
Šta se tačno događa u istočnoj Ukrajini?
Ruski narod u Donjecku i Lugansku odbija da prizna vlast u Kijevu.
Nakon prozapadnih protesta na kijevskom Majdanu 2014. godine i svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča, tamošnji narod se organizovao i zauzeo veliku teritoriju na istoku Ukrajine. Od tada je nekoliko hiljada ljudi poginulo u sukobima sa ukrajinskim snagama. Moskva je odbacila navode Zapada da njene trupe učestvuju u borbama.
Iako linija razdvajanja dve strane miruje već mesecima, manja razmena vatre je maltene svakodnevna, a svakog trenutka može da počne i veliki krvav sukob.
U februaru 2015. godine u Minsku je potpisan sporazum o prekidu vatre i povlačenju teškog naoružanja iz tampon zone oko linije razdvajanja. Iza sporazuma su stali predsednik Rusije Vladimir Putin i nemačka kancelarka Angela Merkel.
