SLUČAJ "JOVAN/JOVANA" KOJI JE ZGROZIO JAVNOST: Stravična greška lekara dovela je do nasilne promene pola dečaka
Čitavo svoje detinjstvo, nesrećni mladić proveo je ni ne sluteći istinu
Dečak Dejvid Rejmer, čiji je penis osakaćen prilikom obrezivanja još kad je bio beba, postao je zamorče doktora Džona Manija, koji je verovao da je pol "društvena izmišljotina".
STRUČNJACI ZBUNJENI, NIKO NE ZNA ŠTA SE DOGAĐA: Broj novozaraženih prepolovljen, Engleska se ponovo otvorila
AVGANISTANSKE SNAGE MASOVNO PRELAZE NA STRANU TALIBANA: Militantna grupa se poput kancera širi zemljom i izjeda je celu (VIDEO)
UMALO VAZDUŠNA BITKA IZNAD SEVERNOG MORA: Lovci britanske eskadrile presreli ruske protivpodmorničke avione!
Dejvid je rođen u Kanadi i dete je iz blizanačke trudnoće. Na rođenju je dobio ime Brus, ali je tragičnim sledom događaja postao Brenda.
Blizancima je naime dijagnostifikovana fimoza, odnosno nemogućnost povlačenja kožice na polnom organu. Dejvid je sa nepunih godinu dana odveden na obrezivanje. Prilikom intervencije teško je povređen, a njegov polni organ osakaćen jer lekar prilikom intervencije nije koristio skalpel, već je odlučio da spali višak kože, što je dovelo do povreda.
Nikad nije ustanovljeno da li je organ upotpunosti spržen ili povređen toliko da više ne može da vrši funkciju.
Roditelji su nakon godinu dana odlučili da potraže pomoć Džona Manija, psihologa i seksologa, koji je radio u čuvenoj bolnici Džons Hopkins. On je roditelje savetovao da je pametnije da dečaka počnu da odgajaju kao devojčicu, ističući da je pol "ionako zansovan na društvenim uslovljavanjima". Tako je mali Brus sa dve godine preimenovan u Brendu.
Dejvidu nikad za vreme odrastanja nisu rekli da je rođen kao dečak, a muške genitalije su mu u potpunosti uklonjene i urađena je konstrukcija vagine.
Nakon uspešno izvršene operacije njegovu "transformaciju" doktor Manej je pomno pratio, i tako je nastao slučaj "Jovan/Jovana", a u radovima je Manej prezentovao uspešan slučaj promene pola.
Iako je proces možda i bio uspešan, eksperiment Maneja je psihički uništio Dejvida.
Čitavo svoje detinjstvo proveo je ni ne sluteći istinu. Jednom godišnje je morao na preglede kod dr Maneja, a na preglede je išao i njegov brat blizanac, jer je Manej smatrao da su idealni za ispitivanje. Rajmer je prvi dokumentovan slučaj promene pola u ranom uzrastu kod deteta koje je razvojno rođeno normalno. Njegov brat je takođe bio zamorče, jer je "delio" genetski materijal sa Dejvidom i živeli su u istoj kući.
Tokom pregleda, kao deo ispitivanja, Rajmeru i njegovom bratu je naređivano da jedan drugom pipaju genitalije i da simuliraju seksualni odnos. Neretko bi ih doktor slikao u različitim pozama, dok bi ih terao da "istražuju svoju tinejdžersku seksualnost".
Nekad bi pregledima prisustvovao samo Manej, a nekad i tim od pet i više lekara. Ukoliko bi se dogodilo da "Brenda" i njen brat odbiju naređenja, Manej bi urlao na njih. S druge strane, prema njihovim roditeljima je uvek bio fin i pun razumevanja.
Deca su odvođena kod njega u predškolskom i školskom uzrastu. Rajmer i njegov brat su više od decenije, ni ne znajući, bili zamorčići kako bi se prikupili podaci za studiju "Jovan/Jovana". Upravo ti podaci su, prema biografima korišćeni da potkrepe Manejeve teorije o fluidnosti polova i poslužile kao opravdanje za hiljade operacija promene pola za decu sa abnormalnim genitalijama.
Do svoje 15. godine Dejvid nije znao pravu istinu. Iako su ga oblačili kao žensko, i forsirali mu ženska interesovanja, lutkice i haljine, on je tvrdio da se nikad nije osećao kao devojčica, već uvek kao dečak. Čak su ga i u školi maltretirali zbog "dečačke građe". Ubrizgavani su mu hormoni da bi mu izrasle grudi, ali ništa od toga nije moglo da promeni kako se zaista osećao.
Jednog dana 1980, kada je imao 15 godina, otac mu je rekao istinu. Tada je prestao da bude Brenda i uzeo je ime Dejvid. Do 21. godine krenuo je da prima testosteron, i imao je hirurške intervencije kako bi odstranio grudi i rekonstruisao penis.
Oženio se u septembru 1990, sa Džejn Fontejn, samohranom majkom troje dece.
Nažalost, nikad nije mogao da prevaziđe traume koje je doživljavao prilikom poseta dr Maneju. Godine 1997. počeo je javno da govori o svemu što je prošao i postao je blizak sa dr Miltonom Dajmondom, čovekom koji se žestoko protiviio Manejevoj teoriji.
Prvi intervju da je za Rolling Stone magazin. Kasnije je napisao i knjigu u kojima je odnos sa Manejem definisao kao zlostavljanje i torturu, zbog koje je razvio doživotno nepoverenje u bolnice i lekare.
Nažalost, ni njenog brat Brajan nije mogao da se izbori sa traumama. Bolovao je od depresije i šizofrenije, a preminuo je usled predoziranja lekovima u julu 2002. godine. Dve godine kasnije Dejvid je pucao sebi u glavu. Tragedija se dogodila 4. maja 2004, dva dana nakon što mu je suprug rekla da želi razvod.
