VAKCINA PASOŠI SU VEĆ JEDNOM SPASILI AMERIKU: Da li će Sjedinjene Države uraditi isto 120 godina kasnije?
Američki granični službenici krajem 19. veka nisu očekivali da putnici nose identifikacione dokumente koji su danas potrebni za međunarodni tranzit
Putnički voz prema jugu zaustavio se u južnom Kvebeku u blizini granice sa Vermontom, gde se u voz ukrcao stariji čovek u naočarama. Ovaj čovek, lekar po imenu Dr. Hamilton je prošetao vagonom, pitajući svakog putnika: "Jeste li vakcinisani?“.
Osim ako nisu imali dokumentaciju koja dokazuje da jesu, Hamilton ih je zamolio da pokažu ruke, gde je potražio "sveži ožiljak" koji ukazuje na nedavnu vakcinaciju. Ako nije uspeo da nađe ožiljak, lokalni list je obavestio čitaoce, ili je putnika vakcinisao na licu mesta, ili ih zamolio da napuste voz pre nego što je ušao u Sjedinjene Države.
A SAMO JE TREBALO DA GA UPARKIRA... Zakucao se motorom u izlog radnje, pa šokirao frizera i mušterije (VIDEO)
LEGLO DROGE I KRIMINALA: Evropol otkrio - Albanija glavni izvor trgovine narkoticima, ovim putevima dolazi do Evrope
HAOS I BEZAKONJE NA ULICAMA ITALIJE: Sukob demonstranata i policije, letela pirotehnika i kamenice
Godina je bila 1885. Američki granični službenici krajem 19. veka nisu očekivali da putnici nose identifikacione dokumente koji su danas potrebni za međunarodni tranzit - ali su često tražili od putnika da pruže dokaze da su vakcinisani od malih boginja. Bilo u ulaznim lukama, uključujući ostrvo Elis u Njujorku i ostrvo Endžel u San Francisku, ili duž SAD-a na granici sa Kanadom ili Meksikom, zvaničnici su očekivali da prelaznici granica dokažu svoj imunitet. Kao što su to 1910. godine objavile novine u El Pasu, putnici su morali da pokažu jednu od tri stvari: "Potvrdu o vakcinaciji, pravilno ožiljak na ruci ili lice bez rupica“, što ukazuje na to da su preživeli male boginje.
Danas, dok Amerikanci ne žele da gledaju u budućnost posle pandemije kovida-19, neki su tvrdili da bi štampana ili elektronska potvrda o stanju vakcinacije neke osobe, koja se često naziva pasošem vakcine, omogućila siguran povratak u zajednički život. Nekoliko glavnih sportskih arena već je najavilo da će navijačima dozvoliti da prisustvuju samo sa dokazima o vakcinaciji. Mnogi takođe nagađaju da će ovog leta biti neophodni dokaz o vakcinaciji za međunarodna putovanja.
Prekršitelji tvrde da zahtevanje takve dokumentacije krši pojedinačne slobode. Neki čak pretpostavljaju da bi ti pasoši mogli biti početak klizavog puta prema "nacističkoj Nemačkoj iz 1940-ih" ili državi pod nadzorom. Guverner Floride Ron De Santis najavio je opštu zabranu svih pasoša vakcina, nazvavši "neprihvatljivim ni vladu ni privatni sektor" da zahtevaju vakcinaciju kako bi građani "mogli da učestvuju u normalnom društvu".
Ali ovo ne bi bio prvi primer američke istorije pasoša za vakcinu - i zapravo, duga kampanja Amerikanaca protiv malih boginja pokazuje da se blagodati takvog sistema mogu proširiti i dalje od mesta na koja bi takav pasoš mogao da odobri pristup.
U zapadni svet uvedena u 18. veku, vakcina protiv malih boginja bila je prva te vrste. Primenjeno je ne špricem, već grebanjem pustularnog materijala po ruci osobe. Tipično, vakcinisano područje bi stvorilo plik, krasticu i iza sebe ostavilo karakterističan ožiljak. Zbog svog jedinstvenog izgleda, Amerikanci su ožiljak od malih boginja tretirali kao dokumentaciju o vakcinaciji ili neku vrstu pasoša ranih vakcina. Pred kraj građanskog rata, izbijanje malih boginja u Tenesiju dovelo je brigadni general Ralf Baklend da naredi da lekari pregledaju sve u Mempfisu i vakcinišu "sve pronađene bez dobro obeleženih ožiljaka".
Krajem 19. veka, američki zdravstveni radnici zalagali su se za još agresivniji pristup vakcinaciji. Tokom drugog izbijanja malih boginja u Tenesiju, 1882. do 1883., na primer, list Mempfis je izvestio: "U Čatatongi, kada lekar i policajac uđu u kuću zajedno, ljudi iznutra znaju da moraju da pokažu ožiljak, da se vakcinišu ili odgovor na zakon. Nema gluposti na taj način da se suzbije bolest i spasi život".
Tokom niza epidemija malih boginja širom Sjedinjenih Država od 1898. do 1903. godine, mnoge države su odobrile obavezno vakcinisanje, dok su drugi lideri pokušali da iskoriste moć javnih i privatnih institucija da izvrše pritisak na nevoljne Amerikance da prihvate vakcinu. Čikaški lekar napisao je 1901. godine da "Vakcinacija treba da bude pečat na pasošu ulaza u javne škole, na glasačku kabinu, na sanduku porotnika i na svakoj dužnosti, privilegiji, dobiti ili časti u poklon države ili nacije".
Poslodavci širom zemlje delovali su tako da imunitet protiv malih boginja postavi uslov za zaposlenje. Fabrike, rudnici, železnice i druga industrijska radna mesta sa uskim kvartovima bili su posebno snažni u zahtevanju dokaza o vakcinaciji. 1903. godine, vlada države Maine odlučila je da "nijedna osoba nije smela da se zaposli ili radi u drvnom kampu koji ne može da pokaže dobar ožiljak od vakcinacije. Iako su se radnici ponekad opirali, korporacije i vlade obično su osiguravale da na kraju uzmu vakcinu.
Društvena okupljanja i klubovi takođe su ponekad zahtevali dokaz o vakcinaciji da bi prisustvovali. Kada su se boginje pronele Kanzas Sitijem 1921. godine, jedan list je objavio da je "Pokaži ožiljak" zvanično usvojen kao lozinka za lože i druge sastanke. Čelnici javnih škola širom zemlje takođe su tražili od učenika da prikažu "običan ožiljak, evidenciju škole ili potvrdu uglednog lekara“ kako bi ušli u svoje institucije. Između ostalih, nadređeni školskog sistema u Savani, 1897. godine uredio je da učenici dobiju "ulazne kartice" u svoju školu kada pruže dokaz o vakcinaciji.
Neki Amerikanci su se opirali ovim merama javnog zdravlja. Prethodnici današnjih anti-vaksera-a dovodili su u pitanje efikasnost vakcine ili su lažno tvrdili da je izazvala male boginje ili druge neželjene efekte. Jedan pisac iz Ilinoisa dramatično je tvrdio 1923. godine da je "ožiljak od prisilne vakcinacije marka, znak medicinske tiranije i despotizma". Novine su bile prepune glasina o mladim ženama koje su pokušale da izbegnu vakcinaciju da ne bi ružile ruke ružnim ožiljkom.
Veliki deo američke javnosti gledao je na ovo kolebanje kao na relikt prošlog vremena, neprosvećenog doba. 1893. godine u novinama Raleigh objavljen je izveštaj o starijem čoveku koji se sa neskrivenim prezirom podsjećao na anti-vakssere iz ranijih decenija koji su verovali da će vakcine iz detinjstva dovesti do toga da mladi razvijaju "goveđe sklonosti". Neki su se, sećao se, ožiljak od vakcinacije smatrali "žigom zveri" navedenim u Biblijskoj knjizi Otkrivenja.
I uprkos bilo kakvim reakcijama, strogo sprovođenje zahteva za vakcinaciju protiv malih boginja uspešno je pritiskalo populacije koje oklevaju protiv vakcine da ih prihvate. Iako su se neke grupe nastavile odupirati ovim javnozdravstvenim kampanjama, mnogo više Amerikanaca je privolilo vakcinaciji, umesto da ugrozi njihovo zaposlenje, mobilnost ili obrazovanje njihove dece.
Posle decenija široko rasprostranjene vakcinacije, Sjedinjene Države su efikasno iskorenile boginje u svojim granicama do sredine 20. veka.
To što su Sjedinjene Države sprovodile agresivne, pa čak i obavezne kampanje vakcinacije na prelazu u 20. vek, moglo bi danas iznenaditi Amerikance. Ove akcije su delimično bile moguće jer su se dogodile u doba progresivnog eksperimentisanja u vladinoj politici - vreme, kako primećuje istoričar Majkl Vilirič u svojoj knjizi Poks, kada su Amerikanci počinjali da slobodu poimaju ne samo kao slobodu od vladinih propisa, već takođe kao sloboda smislenog i aktivnog učešća u javnom životu.
Zahtevi za vakcinacijom podrazumevali su određena ograničenja u ponašanju pojedinca, ali su takođe olakšali zajednicama da se odreknu kompletnih karantina i da napreduju. Takođe su stvorili presedan od kojeg školarci i dalje imaju koristi, jer svaka američka država sada zahteva da se većina učenika vakciniše protiv bolesti poput ospica, poliomijelitisa i pertusisa. Amerikanci su danas nasledili rašireni konsenzus iz doba malih boginja da su neophodni neki "pasoši vakcina" pod drugim imenom.
Za razliku od prošlih vakcina protiv malih boginja, kovid-19 vakcine ne ostavljaju vidljive tragove. U jednom smislu, ovo je korisno jer sprečava povratak jednog soja ranijih kolebljivosti vakcine. Ali odsustvo ožiljaka takođe čini vakcinaciju nevidljivom i neizvesnom, čineći gotovo nemogućim da znamo ko je imun, a ko ostaje ranjiv. Osiguranje da vakcinalni status osobe može biti proverljiv i vidljiv putem dokumentacije bilo bi važno sredstvo za ukidanje karantina i pobedu protiv kovid-19. Kao i ožiljci iz prošlosti, pasoši vakcina mogli bi pomoći Amerikancima da konačno privedu kraj ovoj pandemiji.
