IMA NEKA TAJNA VEZA: Zašto Amerika uporno štiti Saudijce i bin Salmana? Ponovo se bude duhovi 11. septembra
Ubistvo novinara Džamala Kašogija ponovo je stavilo pod lupu odnos Sjedinjenih Država i Saudijske Arabije
Nakon novih otkrića o ubistvu novinara Džamala Кašogija, porodice žrtava napada 11. septembra 2001. godine u Njujorku apeluju na američkog predsednika Džoa Bajdena da objavi još poverljivih dokumenata ulozi Saudijske Arabije u terorističkim napadima na Svetski trgovinski centar.
KAKO JE ITALIJA DOŠLA DO TRI MILIONA ZARAŽENIH? Stravični podaci ne prestaju da zaprepašćuju nauku
SIROMAŠNI PLAĆAJU "DANAK U KRVI": Vakcine za bogate triput jeftinije, cena za zemlje Trećeg sveta šokantna!
SVET U TRCI S VREMENOM TESTIRA VAKCINE: Saznajte koja su cepiva u završnoj fazi i kad možemo da ih očekujemo
Administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa zabranila je objavljivanje rezultata FBI istrage o umešanosti Rijada u najveći teroristički napad na američkom tlu.
U pismu Bajdenu i imenovanom državnom tužiocu Meriku Garlandu, u koje je "Jahu njuz" imao uvid, članovi porodice kažu da je njihova tužba protiv saudijske vlade zbog navodnog saučesništva u napadima više puta osujećena odbijanjem FBI-ja i Ministarstva pravde da predaju ključne dokumente. Pismo će biti poslato ove nedelje nakon očekivane Garlandove potvrde.
- Preklinjemo vas da zaustavite ovu parodiju od pravde i osigurate da Ministarstvo pravde odmah pruži dokumente i saradnju koja nam je potrebna kako bismo konačno mogli da pozovemo Saudijsku Arabiju na odgovornost. Molimo se da se nakon skoro dve decenije traženja odgovornosti naša borba konačno završi predstojećom 20. godišnjicom najmračnijeg dana u američkoj istoriji. Čekali smo dovoljno dugo - navodi se u pismu koje je potpisalo skoro 2.000 članova porodica žrtava 11. septembra.
Pismo je upućeno samo nekoliko dana nakon što je Bajdenov direktor nacionalne obaveštajne službe Avril Hajnes objavio izveštaj koji svodi odgovornost za brutalno ubistvo Kašogija, koje se desilo 2018. godine, na saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, faktičkog vladara zemlje. Izveštaj zaključuje da su kolumnistu "Vašington posta" ubili unutar saudijskog konzulata u Istanbulu pripadnici Snaga za brzu intervenciju, koje služe za ličnu zaštitu saudijskog princa i "odgovaraju samo njemu“.
Džejms Кrejndler, advokat koji zastupa porodice u tužbi, rekao je u intervjuu da veruje da izveštaj daje njegovim klijentima novi podsticaj da zahtevaju potpuno obelodanjivanje još uvek skrivenih dokumenata o 11. septembru, uključujući i pune kopije izveštaja FBI-a iz 2012. godine o sumnjivim vezama između nekih saudijskih vladinih zvaničnika i terorista. Prošle godine, tadašnji državni tužilac Vilijam Bar i tadašnji vršilac dužnosti direktora Nacionalne obaveštajne službe Ričard Grenel blokirali su otkrivanje dokumenata, proglašavajući ih "državnom tajnom“.
- Ne razumem kako naša vlada može da objavi dokumente o ubistvu jednog čoveka pre dve godine, ali ne i dokumente o ubistvu 3.000 ljudi pre 20 godina - rekao je Bret Igleson, portparol porodica žrtava, čiji je otac bio ubijen u napadu 11. septembra.
Proteklih dana mogu se čuti kritike zbog toga što Bajden i dalje nije sankcionisao saudijskog prestolonaslednika, iako je u izveštaju on direktno označen kao nalogodavac ubistva. Međutim, Bajden može imati nekoliko dobrih razloga za uzdržanost.
Zašto Amerika nije sankcionisala bin Salmana?
Tačno je da Bela kuća nije sankcionisala bin Salmana kao što je učinila ostalim Saudijcima umešanim u Kašogijevu smrt, ali je ipak preduzela neke blaže akcije. Javni ukor američke vlade i samog Bajdena bio je nedvosmislen i moguće je da će saudijskog princa oterati u dublju izolaciju, taman kada je počeo da obnavlja svoj legitimitet.
Кontakti prestolonaslednika sa američkom vladom takođe su smanjeni. Umesto da ima direktan pristup Beloj kući kao što je imao pod predsednikom Trampom, bin Salman biće tretiran potpuno drugačije.
Jaz između američkih vrednosti i američke politike prema Saudijskoj Arabiji za vreme Trampa bio je veliki problem, a Bajdenova administracija pokazuje da želi da ga reši. Međutim, glavno pitanje nije toliko da li će prestolonaslednik platiti cenu za svoju ulogu u strašnoj smrti Кašogija, već da li Amerika može da nastavi sa unapređivanjem složenog niza interesa na Bliskom istoku ako pokvari odnose sa bin Salmanom koji je ipak najvažniji donosilac odluka u kraljevini i, nesumljivo, arapskom svetu.
Amerika ne može u potpunosti da se suprotstavi Iranu, bori protiv terorizma, nastavi da radi na normalizaciji odnosa Izraela i arapskih država, ako ne sarađuje sa Saudijacima. Amerika je na teži način naučila nakon invazije Iraka 2003. godine da je oblikovanje dinamike na Bliskom istoku uz saudijsku ravnodušnost ili, još gore, protivljenje, neverovatno teško.
Energetika je još jedna oblast koja preklapa interese Vašingtona i Rijada. Iako je američki uvoz saudijske sirove nafte manje-više u opadajućoj putanji od 2003. godine, sukob sa Rijadom mogao bi da dovede do reprize prošlogodišnjeg scenarija kada su Saudijci, iz osvete Rusiji, spustili cenu nafte. To je rezultiralo prekomerenim zalihama na svetskom tržištu, zbog čega su cene američke nafte praktično otišle u minus.
