MISLIO DA MOŽE DA IZVEDE SAVRŠEN ZLOČIN: Bio fasciniran serijskim ubicama, imao diplomu kriminologije, nadao se da ga neće nikada uhvatiti, međutim...
Zločin u Studentskom domu u gradu Moskvi u Ajdahu i dalje intrigira Ameriku, ali i ceo svet.
Studenti Kejli Gonsalves, Medison Mogen, obe stare 21 godinu, i Zana Kernodl (20) — zajedno sa Zaninim dečkom Itanom Čepinom, 20, divljački su izbodeni na smrt u svojim krevetima. Betani Fank (21) je preživela.
DAVIO ŽENU PRED DECOM - scene užasa se odvile u spavaćoj sobi, ZABARIKADIRALI SE da ne gledaju! Policija reagovala, a onda mu je stigla PRESUDA
MUŠKARAC NESTAO 1. JANUARA NEDALEKO OD KOHASETA: Jedan detalj povezuje ga sa Anom Volš, u toku istraga
Čak i LEKARI ZANEMELI KAD SU VIDELI PRIZOR: Penzionerka primljena u Urgentni sa JEZIVOM STVARI U NOSU!
Dilan Mortensen je čula zvuke koji su je probudili rano ujutro 13. novembra, videla muškarca u crnom, a zatim naišla na stravičan prizor svojih izbodenih cimera.
Što se tiče identiteta napadača, zvaničnici ne sumnjaju da je Brajan Koberger, 28-godišnji kriminolog uznemirujuće ličnosti i, ispostavilo se, čudne fascinacije policijskom forenzičkom naukom i serijskim ubicama, glavni osumnjičeni.
Njegovo hapšenje 30. decembra u kući njegovih roditelja, oko 4.000 kilometara dalje u Pensilvaniji, donelo je olakšanje gradu koji je sedam nedelja živeo na ivici dok se policija očigledno mučila da pronađe ili osumnjičenog ili motiv za užasno četvorostruko ubistvo.
Koberger, koji je uhapšen nakon što je tim specijalaca provalio kroz ulazna vrata i prozore porodične kuće, suočava se sa četiri tačke optužnice za ubistvo prvog stepena i provalu.
On tek treba da se izjasni o krivici, iako je njegov advokat rekao da očekuje da će biti "oslobođen".
Policija kaže da su ih tragovi odveli do Kobergera, studenta doktorskih studija, nakon što su identifikovali njegov automobil u blizini kuće žrtava u noći ubistva.
Slučaj nastavlja da intrigira SAD, jer se suočava sa mogućnošću da se, ne prvi put, neko ko se školovao za ispitivanje kriminalnog uma i vođenje krivičnih istraga sam odlučio na ubistvo. Ako je Koberger ubica, izgleda malo verovatno da su njegove studije kriminologije puka slučajnost s obzirom na njegovu odluku da zakolje četvoro mladih ljudi koje verovatno nije poznavao.
On je, po opštem mišljenju, bio "briljantan" učenik koji je voleo da se pohvali kolegama i nastavnicima da zna bolje od njih kada je u pitanju zločin. Osim što očigledno nije bio dovoljno briljantan. Uprkos tome što se navodno trudio da prikrije svoje tragove, ostavio ih je u velikoj meri.
Baš kao i na stranicama krimi priča i holivudskih scenarija, u analima američkog kriminala ne nedostaje primera ubica koji su proučavali predmete kao što su kriminalno ponašanje i forenzička nauka.
Dvojica najozloglašenijih američkih serijskih ubica, Denis Rader, poznat kao "BTK ubica", i Džozef DeAnđelo, "Ubica iz Zlatne države", imali su diplome iz krivičnog pravosuđa.
Između 1974. i 1991. Rader je ubio deset ljudi u Vičiti i Park Sitiju u Kanzasu i poslao podrugljiva pisma policiji i medijima u kojima je opisivao detalje svojih zločina. "BTK" je bila skraćenica koju je kao nadimak sam sebi dao — značila je "vezati, mučiti, ubiti" (bind, torture, kill). DeAnđelo je imao najmanje 13 ubistava, 51 silovanje i 120 provala širom Kalifornije između 1974. i 1986. godine.
Možda je Koberger mislio da može da se ugleda na njih ili možda na Ričarda Speka, američkog masovnog ubicu koji je jedne noći 1966. izbo i zadavio osam studenata u njihovom domu u Čikagu i čiji slučaj navode neki stručnjaci koji traže paralele sa Kobergerom. On ima diplomu iz kriminologije na Univerzitetu DeSejls i preselio se u državu Vašington da bi doktorirao na odeljenju za krivično pravosuđe i kriminologiju na Vašingtonskom državnom univerzitetu. Stručnjaci su za "Dejli mejl" rekli da je Koberger možda znao dovoljno o forenzici da bi verovao da može da se izvuče sa ubistvom, da počini takozvani savršeni zločin, ali se ispostavilo da nije bio u pravu.
Brajan Koberger je imao problema u prošlosti. U srednjoj školi su ga maltretirali zbog prekomerne težine, a kasnije se borio sa zavisnošću od heroina. Intrigantno, dok je on bio na rehabilitaciji, jedna od njegove dve starije sestre pojavila se u niskobudžetnom slešer filmu zvanom "Dva dana unazad", o grupi studenata koje je serijski ubica ubio. Ali izgledalo je da je preokrenuo svoj život na koledžu. Studirao je u Desejlsu kod Ketrin Remslend, proslavljenog forenzičkog psihologa čije knjige uključuju "Um ubice" i "Kako uhvatiti ubicu".
Mišel Boldžer, nastavnica u Desejlsu koja mu je pomogla u izradi magistarske teze, proučavanju misli i osećanja ljudi dok čine zločine, opisala ga je kao "jednog od najboljih učenika ikada".
Njegove kolege studenti su bili manje pohvalni, napominjući da je njegova očigledna inteligencija došla sa intenzivnom arogancijom i ponekad teškom ličnošću.
Kažu da je pokazao posebno veliko interesovanje za mesta zločina i serijske ubice.
- U to vreme izgledalo je kao da je on samo radoznao učenik, pa ako su njegova pitanja bila čudna, nismo mnogo razmišljali o tome, jer se uklapalo u naš nastavni plan i program - rekla je Britani Slaven, koja je pohađala časove sa Kobergerom u Desejlsu.
Na Državnom univerzitetu u Vašingtonu, proučavao je DNK dokaze i forenziku samo nekoliko nedelja pre ubistava, i opisan je kao "kontraš", koji je često ulazio u rasprave sa drugim studentima, posebno sa ženama.
Zaista, činilo se da ima problema u vezi sa ženama uopšte. Vlasnik bara u blizini kuće njegovih roditelja u Olbrajtsvilu u Pensilvaniji rekao je da je Koberger bio redovan gost, sve dok nije počeo da maltretira žene koje su tamo radile. Prema rečima vlasnika bara Džordana Serulneka, dok je Koberger obično sedeo sam u baru i posmatrao druge goste, nakon nekoliko pića počeo bi da daje "jezive komentare".
U mesecima pre ubistava u Moskvi, Koberger se prijavio za stažiranje u lokalnoj policiji u Pulmanu u Vašingtonu, gde je živeo, nekih dvadesetak kilometara od Moskve, i napisao je esej u kome je istakao svoje interesovanje da pomogne seoskim policijskim snagama u prikupljanju i analizi dokaza.
Kako je otkriveno u izjavi tužilaštva objavljenoj prošlog četvrtka, on se prvi put pojavio na radaru policije i FBI istražitelja u Moskvi, jer je imao beli "Hjundai elantru", isti automobil koji je uhvaćen na snimcima nadzora kako tri puta prolazi pored kuće žrtava neposredno pre zločina i konačno se zaustavio na oko 15 minuta pre nego što je odjurio u 4.20 ujutro.
Do tada je većina stanara otišla na spavanje, vrativši se kući nešto pre 2 sata ujutro sa uobičajenog subotnjeg druženja studenata.
Međutim, najmanje jedna od njih, Zana Kernodl, još je bila budna čak i dva sata kasnije, primila je isporuku hrane oko 4 sata ujutro, prema njenim telefonskim zapisima i bila na TikToku 15 minuta kasnije. Iako nadzorne kamere nisu snimile "Elantrine" registarske tablice, upravo je takvo vozilo primetila policija na parkingu u kampusu na Univerzitetu Vašingtonskog državnog univerziteta i ustanovilo se da je registrovano na Kohbergera.
Dilan Mortensen nije mogla da kaže previše o čoveku u crnom za koga kaže da je videla kako prolazi pored vrata njene spavaće sobe, ali je rekla policiji da je bio prilično visok i da ima "čupave obrve", detalj koji su istražitelji primetili da se poklapa se sa fotografijom Kobergera na njegovoj vozačkoj dozvoli.
Do poslednje nedelje decembra, istražitelji su došli do Kobergerove evidencije mobilnog telefona koja pokazuje da je od juna posetio mesto zločina najmanje 12 puta pre noći ubistava. Žrtva Kejli Gonsalves se žalila na "progonitelja" neposredno pre svoje smrti. Da li ga je primetila?
U noći ubistava, Kobergerov telefon je detektovan u Pulmanu, gde je živeo, oko 2.47 ujutro, ali je potom isključen na dva sata pre nego što je ponovo (u 4.48) povezan na mrežu nekoliko kilometara južno od Univerziteta u Ajdahu i zatim nazad u Pulmanu.
Isključivanje telefona je uobičajena taktika za kriminalce koji znaju da se njihovo kretanje može pratiti preko obližnjih predajnika mobilnih telefona. To bi svakako bilo poznato studentu policijskih istraga.
Oko 9.12 ujutro, nekoliko sati nakon ubistava, Kobergerov telefon je detektovan u Moskvi, u blizini mesta ubistava, devet minuta pre nego što se vratio u Pulman. Mogao je da vidi da policija još uvek nije bila pozvana na lice mesta.
Poslednji, ali ključni dokaz do kojeg su došli istražitelji je da se DNK podudara. Pronašli su ga, kažu, na futroli "borbenog noža" američkih marinaca KA-BAR koji je ubica, izgleda greškom, ostavio na krevetu blizu tela dve svoje žrtve.
Koberger bi trebalo da zna za važnost DNK dokaza i za "Lokardov princip razmene", cenjeno pravilo forenzike da "svaki kontakt ostavlja trag" i da se DNK može dobiti iz dlaka, ćelija kože i pljuvačke.
Diskretna nadzorna operacija FBI-ja je nastavljena dok se sredinom decembra Koberger vozio kući sa koledža sa svojim ocem u "Elantri" za praznike.
U Pensilvaniji Kobergera je posmatrao tim FBI-a koji je navodno video dodatne dokaze o njegovom opreznom ponašanju kada je više puta nosio hirurške rukavice ispred svog doma.
On je promenio registarske tablice svog automobila u roku od nekoliko dana od ubistava, ali je takođe primećen u nekoliko navrata kako pažljivo pere unutrašnjost automobila. Takođe je viđen kako baca smeće svoje porodice u kante za smeće svojih komšija, rekli su izvori.
Prevara nije uspela, tvrde istražitelji, koji kažu da su uspeli da iz porodičnog smeća izvuku uzorak DNK od Kobergerovog oca, Majkla, bivšeg radnika na održavanju. Uzorak je analizom pokazao da je on biološki otac onoga ko je ostavio DNK na futroli noža.
Pa ipak, čak i dok je navodno davao sve od sebe da izbegne otkrivanje, tvrdi se da Koberger nije mogao da odoli da pokaže svoju kriminalnu inteligenciju.
Naime, Koberger je koristio pseudonim "Papa Rodžer", da bi razgovarao o četvorostrukom ubistvu u grupama za diskusiju o zločinima na društvenim mrežama.
Još u novembru je tvitovao da veruje da je policija pronašla futrolu noža kojim je počinjeno ubistvo i, prema rečima administratora grupe za diskusiju na Fejsbuku o ubistvima, "neprestano se svađao sa ljudima i rekao neke zaista jezive stvari".
Na osnovu njegove sličnosti sa čovekom u gomili u video snimku objavljenom na internetu, neki takođe veruju da je Koberger bio prisutan na bdenju za žrtve na njihovom univerzitetu.
Istražitelji priznaju da pitanja ostaju. Oni su navodno zbunjeni zašto je preživelim cimerima žrtava bilo potrebno skoro osam sati da pozovu policiju, nakon što su prvo pozvali prijatelje, nakon što je Mortensen naletela na uljeza odevenog u crno.
Rekli su da je ta reakcija možda bila posledica intoksikacije ili straha, ali su, čini se, isključili mogućnost da je Mortensen povezana sa ubicom.
Najhitnija misterija je motiv. Šta je podstaklo Kobergera da ubije četiri osobe sa kojima, prema dokazima, nije imao nikakve veze?
On je nekoliko godina stariji od njih i ne izgleda kao osoba koja bi došla na bilo koju od njihovih mnogobrojnih zabava. Njihovi prijatelji nikada nisu čuli za njega.
