SI ĐINPING SE ZAKLEO KINESKOM NARODU: Ujediniće Kinu i Tajvan, vratiće ostrvo matici, milom ili silom
Danas je obeležena stogodišnjica postojanja Komunističke partije Kine
Kineski predsednik Si Đinping obavezao se da će završiti "ponovno ujedinjenje" sa Tajvanom i obećao da će "razbiti" sve pokušaje formalne nezavisnosti.
Podigni temperaturu na viši nivo: Uzmi 2.000 RSD i sastavi dobitni tiket!
IZRAEL BELEŽI NAJVEĆI BROJ OBOLELIH U POSLEDNJA TRI MESECA: Povučena odluka o otvaranju granica za turiste
UKRAJINA USVOJILA SKANDALOZNI ZAKON: Rusko stanovništvo u velikoj opasnosti, moguć genocid?!
- Rešavanje tajvanskog pitanja i ostvarenje potpunog ponovnog ujedinjenja matice nestalni su istorijski zadaci Kineske komunističke partije i zajednička težnja svih kineskih naroda - rekao je Si u govoru povodom stote godišnjice postojanja Kineske komunističke partije.
- Svi sinovi i kćeri Kine, uključujući sunarodnike sa obe strane Tajvanskog tesnaca, moraju da rade zajedno i solidarno krenu napred, odlučno razbijajući bilo kakve zavere o nezavisnosti Tajvana - rekao je Si.
Kao odgovor, Tajvanski savet za kreiranje politike Kine je saopštio da je, iako je Komunistička partija postigla "izvestan ekonomski razvoj", i dalje ostala diktatura koja je pogazila ljudske slobode i umesto toga trebalo bi da prihvati demokratiju.
- Njene istorijske greške u donošenju odluka i uporne štetne radnje uzrokovale su ozbiljne pretnje regionalnoj bezbednosti - dodaje se u saopštenju.
Tajvanski narod odbacio je "jedan kineski princip", koji navodi da je ostrvo deo Kine, a Peking bi trebalo da napusti svoje vojno zastrašivanje i ravnopravno razgovara sa Tajpejem, saopštilo je Veće.
- Odlučnost naše vlade da čvrsto brani suverenitet nacije i tajvansku demokratiju i slobodu i da održi mir i stabilnost širom Tajvanskog tesnaca ostaje nepromenjena.
Iako se Kina nikada nije odrekla upotrebe sile kako bi Tajvan stavila pod svoju kontrolu, Si je pozvao na proces "mirnog ponovnog ujedinjenja". Poslednjih godina Kina je postala tvrđa u zahtevima za Tajvanom, a kineski ratni avioni su 2021. u tajvansku zonu PVO ulazili više puta.
Tajvan je takođe postao sporno pitanje između Sjedinjenih Država i Kine. SAD su se poslednjih godina približile Tajvanu - naljutivši Peking, koji smatra da ostrvo nema prava da sprovodi sopstvenu diplomatiju. Bivši singapurski visoki diplomata Bilahari Kausikan rekao je da je Tajvan "najopasnija" tačka paljenja u odnosima između SAD i Kine.
- Tokom američko-sovjetskog hladnog rata, koji je trajao 40 godina, nuklearno odvraćanje održavalo je mir bar između dva principala. Mislim da će to opet održati mir između SAD i Kine - rekao je Kausikan.
Kevin Rud, bivši australijski premijer i pronicljivi posmatrač Kine, rekao je da ujedinjenje Tajvana sa kopnom ostaje "nedovršeni posao" KPK.
Rekao je da je kineska vojska godinama planirala da obezbedi tajvanski "povratak", a Kina bi mogla da povuče potez ukoliko predsednik Si Đinping bude ponovo imenovan za lidera stranke i države na kongresu KPK krajem sledeće godine.
- Mislim da je ono u šta ćemo tada krenuti period u kojem će Kina razmatrati svoje mogućnosti da Tajvan vrati u oblik političke unije sa Kinom do kasnih 2020-ih i 2030-ih - rekao je Rud.
- I tada verujem da postaje opasno za sve nas - zaključio je Rud.
