PUTIN ISPRATIO SIJA DO LIMUZINE: Pozdrav kineskog predsednika ga je ZALEDIO, ruski lider mu nije prećutao
Završena poseta kineskog lidera Kremlju
Kineski predsednik Si Đinping napustio je Kremlj nakon svečane večere i razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Predsednik Rusije izašao je da isprati kineskog kolegu do automobila. Lideri su se rukovali i kratko razgovarali.
"ČVRSTVO STOJIMO NA PRAVOJ STRANI ISTORIJE" Nakon Putina, oglasio se i Si Đinping - jasno istakao svoj stav o Ukrajini
OTVORENE SVE KARTE: Na stolu glavni zaključci sa sastanka Vladimira Putina i Si Đinpinga
PUTIN I SI POTPISALI DOKUMENT KOJI ĆE PROMENITI SVET: Ulazimo u "novu eru", rusko - kineska saradnja ima bezgranične mogućnosti (FOTO)
- Sada se dešavaju promene koje se nisu desile 100 godina. Kada smo zajedno, mi pokrećemo te promene - rekao je Si. Putin se saglasio s tim i poželeo mu srećan put.
- Čuvaj se, dragi prijatelju - odgovorio je kineski lider pre ulaska u automobil, a Putin mu je nekoliko puta mahnuo u znak pozdrava. U Kremlju su u utorak održani rusko-kineski pregovori i svečana večera. Tokom državne posete kineskog predsednika Rusiji, dvojica lidera neformalno su u ponedeljak razgovarala više od četiri i po sata, a u utorak je zvanični deo posete Si Đinpinga Kremlju trajao šest sati.
U zajedničkoj izjavi Moskve i Pekinga o produbljivanju odnosa sveobuhvatnog partnerstva i strateške saradnje, objavljenoj na sajtu Kremlja, navodi se da Rusija i Kina apeluju na prekid svih koraka koji doprinose eskalaciji napetosti i odugovlačenju borbenih dejstava u Ukrajini.
- Strane pozivaju na prekid svih poteza koji doprinose eskalaciji napetosti i odugovlačenju borbenih dejstava, a takođe apeluju na izbegavanje dalje degradacije krize sve do njenog potpunog prelaska u nekontrolisanu fazu. Strane su protiv svih jednostranih sankcija, uvedenih zaobilaženjem Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - ističe se u izjavi.
U zajedničkoj izjavi se naglašava da Rusija i Kina nameravaju da se uzajamno podržavaju po pitanju zaštite interesa svake od njih, a pre svega, suvereniteta, teritorijalnog integriteta, bezbednosti, da su se države dogovorile da redovno sprovode zajedničke patrole na moru i u vazduhu, kao i zajedničke obuke i da izražavaju veliku zabrinutost zbog jačanja veza NATO sa zemljama azijsko-pacifičkog regiona po vojnim pitanjima.
Moskva i Peking su pozvali NATO da poštuje suverenitet drugih država i njihovih interesa. U izjavi se napominje da Rusija potvrđuje poštovanje principa "jedne Kine" i priznaje da je Tajvan sastavni deo Kine i poručuje se da će dve zemlje povećati saradnju u borbi protiv "obojenih revolucija", "sila zla", uključujući Islamski pokret Istočnog Turkestana.
Navodi se i da nuklearne države ne smeju da raspoređuju svoje nuklearno oružje van granica svoje teritorije i treba da povuku sve nuklearno oružje koje je raspoređeno u inostranstvu i ističe da u nuklearnom ratu ne može biti pobednika i on nikada ne sme da bude pokrenut.
Apeluje se na SAD i Japan da ubrzaju i okončaju likvidaciju hemijskog oružja i navodi da se Moskva i Peking zalažu za što skorije pokretanje pregovora o stvaranju međunarodnog sporazuma o sprečavanju raspoređivanja oružja u kosmosu.
- Rusija i Kina osuđuju terorizam i praksu mešanja u unutrašnja pitanja pod izgovorom borbe protiv njega, a takođe se zalažu za ideju formiranja jedinstvenog globalnog kontraterorističkog fronta uz centralnu ulogu Ujedinjenih nacija - dodaje se u izjavi.
Izražava se zabrinutost i zbog vojno-biološke aktivnosti SAD, uključujući van granica zemlje i zahtevaju objašnjenje i navodi da se Moskva i Peking zalažu za objektivnu istragu eksplozija na gasovodima "Severni tok".
Napominje se i da se Rusija i Kina protive politici sile, "hladnoratovskom" načinu razmišljanja i blokovskoj konfrontaciji.
U okviru državne posete Si Đinpinga Rusiji potpisan je niz međuvladinih, međuresornih i korporativnih dokumenata za razvoj rusko-kineske saradnje u različitim oblastima. Kineski lider stigao je u državnu posetu Rusiji 20. marta, i to je njegovo prvo putovanje u inostranstvo otkako je treći put izabran za šefa države.
