SPALILA CEO GRAD: Ruska kneginja osvetila muža na dostojan način, bila je oličenje morala i časti
Prva vladarka koja je primila hrišćanstvo u Rusiji
Ruska kneginja Olga bila je žena kneza Igora, a njih dvoje važili su za najlepši par Rusije. Nakon što je njen suprug surovo ubijen, Olga je sa svojom nemilosrdnom osvetom zauvek ostala upamćena kao jedna od najsurovijih žena u istoriji.
NOSTRADAMUSOVO JEZIVO PROROČANSTVO: Predvideo velike nedaće za britansku krunu, kraljevstvo je uzdrmano
QUO VADIS, ANGELA: Počeli pokrajinski izbori u Nemačkoj, početak kraja Merkelove?
KORONA PONOVO GAZI "ČIZMU": Od sutra novi lokdaun i strah da se ne ponovi Bergamo
Knez Igor je bio moćan i slavan vladar poznat kao sposoban vojskovođa i mudar monarh. Ona je u narodu bila poznata jednostavno kao – prekrasna. Živeli su sredinom 10. veka, a njihova ljubav već tada je bila poznata širom zemlje.
A onda je kneževski par pogodila nezamisliva tragedija. Godine 914. Igor je ratovao sa slovenskim plemenom Drevljani, koje je pobedio i naložio im da mu u budućnosti plaćaju danak. Oni su inicijalno pristali, ali su verovatno još tada krenuli da kuju zaveru kako bi se osvetili osvajaču.
Prilika za to ukazala se nakon neuspešnog ratovanja Igora protiv Vizantije. U jesen 945. Igor je otišao kod Drevljana da uzme danak. Vizantijski hroničar Lav Đakon zabeležio je da su ga oni isprva lepo primili, a onda na prevaru zarobili. Hroničar je zabeležio i kneževu pogibiju - za noge su mu vezali teška drva i onda ga raskomadali.
Olgina tuga i krvava odmazda
Olga je bila neutešna. Ne samo da je ostala bez ljubavi i velikog zaštitnika već je po smrti muža postala i regent Igorovom nasledniku i svom trogodišnjem sinu Svjatoslavu.
Njena tuga zbog gubitka supruga i bes zbog načina na koji je umro vremenom nisu jenjavali. Naprotiv! U narodu je počelo da se priča da kneginji niko ne sme ni da pomene brak ili da bi mogla ponovo da se uda. Ko god bi doneo takav predlog završavao bi pogubljen.
Olga je vladala čeličnom rukom i nije dozvoljavala nikakva mešanja u državne poslove, a ni u njen lični život. A onda je od Drevljana stigla neverovatna ponuda…
Osveta se servira hladna
U pismu stiglom na dvor Drevljani su navodili kako je njen suprug Igor bio tiranin i kako su morali da ga se oslobode. Sa druge strane, ona je za njih mudra i poštena vladarka protiv koje se neće buniti već žele da je imaju na svojoj strani.
Zato predlažu da se Olga uda za njihovog kneza Mala i tako učvrste savez.
Izaslanike Drevljana koji su se usudili izigravati Kupidone Olga je žive zakopala! Ipak, za Mala koji se usudio da joj predloži brak imala je još strašniji plan.
Poslala mu je poruku da pristaje da se uda za njega, ali da on prvo mora da pošalje svoje najviše saradnike u Kijev da se upoznaju sa budućim podanicima i nju povedu na svadbu.
Mal je pristao, a Olga je ispočetka goste lepo primila. Bila je vesela i divno ih je ugostila i nakon gozbe ponudila im da uživaju u termama (što je bio običaj nakon obedovanja u ono vreme). Ništa ne sluteći Drevljani su prihvatili ponudu i potpuno se opustili.
Olga je tada naložila da se saune zatvore i sve ih žive spalila.
Potom je krenula ka "vereniku", ali ne kao mlada već osvajačica! Pokrenula je veliki pohod na obezglavljene Drevljane i osvojila celu njihovu zemlju.
Legenda kaže da je onda naredila da su obavezni da joj danak plaćaju u pticama. Oni su je poslušali i predali joj sve ptice koje su mogli da nađu, a Olga je svakoj privezala komad tkanine umočen u sumpor. Kada se spustila noć i Drevljani upalili baklje zbog svetla Olga je pustila ptice ka njima.
Spalila je čitav grad. Milost nije pokazala ni prema kome.
Prva ruska vladarka koja je primila hrišćanstvo
Kneginja Olga vladala je sve do punoletstva sina pokazavši se kao izuzetno sposobna. Godine 957. došla je u Carigrad gde se krstila uzevši ime Jelena, po prvoj hrišćanskoj carici, majci Konstantina Velikog. Tako je postala prva ruska vladarka koja je primila hrišćanstvo.
Nakon što je Svjatoslav postao knez, obavljala je upravne poslove i brinula o zemlji dok je on ratovao.
Umrla je 11. jula 969. godine u vreme opsade Kijeva od strane Pečenega, dok je njen sin Svjatoslav ratovao sa Bugarima.
Taj dan Ruska pravoslavna crkva danas obeležava kao dan Svete Olge Kijevske.
