"Ludi Srbin" dobio je tajni zadatak od predsednika Amerike da napravi providnu "koka-kolu". Tu počinje NESTVARNA ŠPIJUNSKA PRIČA
Nakon što je napravio piće za generala Žukova, Srbin je pokušao da spreči raspad Jugoslavije.
Teško da postoji osoba na planeti koja nije čula za "Koka-kolu". Globalno poznat penušavi napitak crne boje je istovremeno i simbol Amerike i kapitalizma. Svi već znamo kako izgledaju pakovanje, boja i ukus ovog pića. Međutim, da li ste znali da je postojala potpuno "koka-kola", u potpuno drugačijem pakovanju, koja je u najvećoj tajnosti pravljena za visokog ruskog generala? I još luđe, da je prozirna čitavu operaciju lično naredio ni manje ni više nego američki predsednik Hari Truman, a da je operacijom rukovodio jedan Crnogorac?
HAOS NA POZNATOM SKIJALIŠTU! Pala gondola sa sedam metara, među povređenima i DECA - Usledilo spasavanje HELIKOPTEROM
U NEMAČKOJ KAO DA JE RAT Četiri štrajka koče sve! Uz poljoprivrednike stale još tri grupe, totalni KOLAPS širom zemlje (VIDEO)
TEŠKA GODINA ZA MAKRONA: Le Penova preti da UGROZI francuskog predsednika
Sve je počelo sa sastankom čuvenog ruskog generala Georgija Žukova i američkog generala i budućeg predsednika Dvajta Ajzenhauera, kada ga je američki kolega "namazano" ponudio flašom koka-kole. Iza svega se, naravno, krio daleko dublji interes, a Rus je naseo.
Žukovu se piće toliko dopalo da je želeo da mu u Rusiju pošalju nekoliko sanduka gaziranog pića. Međutim, isprečio se ogroman problem. Konzumacija proizvoda "američkog kapitalizma" bilo bi ravno nacionalnoj izdaji. Kako jedan od najbližih Staljinovih ljudi da pije koka-kolu?
Tu na scenu stupa Miladin Zarubica, crnogorski imigrant u SAD. Zarubica, dete roditelja koji su migrirali iz Crne Gore u Ameriku, odigrao je ključnu ulogu u jednom od najneobičnijih diplomatskih manevara u hladnom ratu. Na ličnu molbu predsednika Trumana, Zarubica se nakon Drugog svetskog rata vraća u Evropu kako bi u Lambahu pokrenuo fabriku koka-kole sa ciljem podizanja morala američkim trupama.
Naime, Amerikancima je problem predstavljala sovjetska blokada transporta sirovina i samog proizvoda. Podjednako tužan bio je i general Žukov, koji zbog toga nije mogao da uživa u svom novom omiljenom piću. Zarubica se, kao jedan od Trumanovih miljenika (o čemu ćemo malo kasnije), prisetio neverovatnog rešenja - kamuflaže. Tako su Amerikanci prvi put u istoriji proizveli potpuno prozirnu koka-kola, u kompletno drugačijem pakovanju, sa sve sovjetskom zvezdom na čepu.
Rusi nisu ništa blokirali, Žukov je dobio svoju koka-kolu, a Evropa se konačno upoznala sa najpoznatijim pićem na svetu, piše Aurora Weiss za "24 sata".
Prvobitna namera - spasiti vojnike od slepila
Predsednik Truman bio je zabrinut rastućim brojem američkih vojnika u Evropi koji su pili alkoholna pića sumnjivog kvaliteta i od toga oslepeli. Činjenica da je rat bio gotov, a oni još nisu mogli da se povuku i vrate kućama, mnoge vojnike je bacila u očaj. Kao moralnu i podršku za "home sick" vojnike, a i kako bi ih spasio od sve većih zdravstvenih problema, predsednik je želeo da im pošalje nešto što bi mogli da piju umesto alkohola, a ujedno bi ih podsećalo na dom.
Bezalkoholno piće koje je 1886. lansirao lekar Džon S. Pemberton u obliku gustog tamnosmeđeg sirupa protiv umora, slabosti i glavobolje, koje se razređuje soda vodom, a kao brend je već postojalo više od 60 godina na američkom tržištu, bilo je idealno za to.
Međutim, napitak je u Evropi prvobitno postao dostupan samo američkoj vojsci i njihovoj rodbini.
"Ludi Srbin" stupa na scenu
Mladin Zarubica bio je igrač američkog fudbala na univerzitetu UCLA. Bio je miljenik navijača, koji su ga zbog beskompromisne igre prozvali "Mad Serb" (Ludi Srbin). Nakon univerzitetske karijere postao je ratni zapovednik američkih brodova u Južnom Pacifiku. Slovio je kao uporan, dosetljiv, kreativan i neustrašiv.
Impresioniran njegovim karakteristikama i vojnim uspesima, 1946. godine predsednik Hari Truman lično mu je uručio "kartu za Beč" i jedan specijalan zadatak. U to vreme je austrijski glavni grad bio podeljen između saveznika na četiri okupacione zone koje kontrolišu trupe SAD, Sovjetskog Saveza, Velike Britanije i Francuske.
Zadatak Mladina Zarubice bio je da uspostavi i pokrene prvu fabriku koka-kole u Evropi, i to u Lambahu u Austriji. Zbog velikog uspeha, to je dodatno rezultiralo sa još 38 novih fabrika koka-kole u Evropi u roku od samo dve godine.
Zarubica je takođe rukovodio kupovinom 40 ogromnih magacina širom Evrope, delom kako bi se konkurent "Pepsi" držao izvan područja, a delom kako bi stvorio što veće zalihe sirovina i iskoristio pogodnost prevoza čije troškove je snosila vojska.
Kompanijom su upravljali američka vojska i "Coca-Cola Export company", a tako će i ostati sve do 1953. godine.
Zarubica je sa sobom poveo i suprugu Anitu, ćerku poznate norveške pijanistkinje i omiljenog holivudskog učitelja pevanja koji je radio s najvećim zvezdama.
- Otac i majka imali su zanimljive priče iz Austrije. Rat se tek završio i bilo je opasno biti tamo. No, instinkt moga oca često ih je spasio od nevolja. Jedne noći, kad su se vozili mračnim putem, samo je bez razloga zaustavio automobil. Izašao je da nešto pogleda i otkrio da je most ispred njih raznesen i da bi poginuli da su nastavili da voze - priča Fion Zarubica, ćerka Mladina Zarubice za 24 sata.hr.
Šećer kao zlato i igranka sa Rusima
Prva i najveća fabrika koju je njen otac osnovao bila je u Lambahu, gde se neprestano punilo 24.000 boca "Koka-kole" u 24 sata. Međutim, namirnice poput šećera u posleratnoj Austriji imale su cenu zlata.
To je bila ogromna prepreka za proizvodnju. Kako bi se pošiljke zaštitile od razbojnika s crnog tržišta, "šećerni voz" na putu za Austriju čuvalo je 500 vojnika.
Astronomska cena šećera nije bila jedini problem koji je Zarubica morao da reši na kreativan način. Kada bi sirovine i tehnička oprema i stigli do odredišta, ruski vojnici bi ih često tokom noći ukrali.
- Moj otac, s velikim smislom za humor kakav imaju slovenski narodi, otišao bi s ekipom i sledeće noći i sve ukrao natrag. na neki način to je postala bizarna igra Sovjeta i Amerikanaca - priseća se Fion očevih priča.
Međutim, sovjetske snage su počele da blokiraju kamione koji su dostavljali sirovinu za proizvodnju koka-kole.
Zarubica je trebalo da smisli diplomatsko rešenje koje će zaobići tu prepreku. Zapovednik savezničkih snaga u Evropi, Dvajt Ajzenhauer, predstavio je američko piće svom novom prijatelju, generalu Georgiju Konstantinoviču Žukovu.
Koka-kola se, kao i većini ljudi na svetu, toliko dopala poglavaru sovetske vojske da je pitao generala Marka Klarka, zaduženog za američku zonu, može li da dobije nekoliko sanduka, ali pod jednim uslovom: ta "koka-kola" ne sme nimalo da podseća na pravu koka-kolu.
Žukov pio koka-kolu, a svi mislili da pije kiselu vodu
Žukov je znao da nije primereno da glavni ruski ratni heroj pije američki imperijalistički simbol. Priča je ubrzo stigla do Zarubice.
- Tada je moj otac odlučio da odigra diplomatsku kartu na jako kreativan način. Napravio je koka-kolu, ali nije dodao boju na kraju. Boja ni na koji način nije uticala na ukus pića, dakle mogla je da bude ružičasta, plava, žuta...ili potpuno prozirna. Prozirnu kolu je zatim napunio u prozirne flaše s belim čepovima koje su u sredini imale crvene zvezde, simbol SSSR i u tom pakovanju ih slao Žukovu. Crveni general bi sedeo na sastancima i bioskopskim projekcijama s čašom koka-kole za koju su svi mislili da je mineralna voda - rekla je Mladinova kći.
No, to nije bilo sve. Zarubica je zbog tog gesta dobio ono što je i želeo. Tranzit koka-kole iz Lambaha kroz rusku zonu do bečkog skladišta tekao je neometano. Dok su drugi često čekali nedeljama da im ruska birokratija dopusti da prođu, koka-kola nikada više nije zaustavljena.
- Moja prva pošiljka za Žukova bila je pedeset sanduka. Providna koka-kola za crvene Ruse. To je bila duboka, mračna tajna - rekao je Zarubica u knjizi "For God, Country and Coca-Cola".
Koka-kola u zamenu za intimu
Sve što je sadržalo šećer bilo je valuta na crnom tržištu, pa tako i koka-kola. Američki vojnici su je često menjali za seks ili novac. Tek nakon 1953. godine koka-kola je počela službeno da se prodaje civilima. Prve godine u Ensu prodato je 2.681 kutija. Reakcija je bila kontroverzna.
"Piće koje je gubitak civilizacije za Austriju", uzvikivali su konzervativci.
"Smeđa pretnja više nije od nacističke Nemačke, nego od Amerike", vikali su komunisti.
Boca bezalkoholnog pića je 1957. godine u restoranima koštala nestvarnih 195 šilinga. Za poređenje: kilogram hleba je u to vreme koštao pet šilinga! Mnogi se prisećaju kako su koka-kolu prvi put pili kao šampanjac.
Nakon petogodišnje austrijske avanture, Zarubica se sa suprugom Anitom preselio u Urugvaj, gdje je savetovao kompaniju oko uspostavljanja proizvodnje. Nakon povratka u Ameriku osnovao je veliku građevinsku firmu, a Anita se posvetila osnivanju prve "Waldorf" škole prema učenju Rudolfa Štajnera u Kaliforniji.
Imali su petoro dece i živeli tačno prekoputa ikoničnog "Šato Marmont" hotela, što je bilo jako uzbudljivo.
- Odrasla sam u kući koja je izvorno bila plesni studio renomirane koreografkinje Agnes De Mile i bila sam odmah do kuće njenog brata Sesila De Milea. Osim što je bio preduzetnik, moj otac je slikao i napisao dva bestselera u 60-im godinama prošlog veka. Jedan je "The Year of the Rat" (Godina pacova). Radi se o agentu savezničke obaveštajne službe koji se zamaskirao u nemačkog generala kako bi podmetnuo lažne planove za invaziju Normandije nemačkom Vrhovnom zapovedništvu u Parizu. Drugi bestseler mu je bio "Scutari" - kaže Fiona.
Manje poznato je kako se Zarubica na prelomu ‘80-ih i ‘90-ih ponovo vratio u Beč. Ovaj put ne kako bi američkim vojnicima ugasio žeđ za domom, već kako bi pokušao da spreči rat u tadašnjoj Jugoslaviji.
- Pre smrti je bio umešan u mirovne pregovore kojima je pokušano sprečavanje rata u Jugoslaviji. U nekoliko navrata se sastao s Karadžićem i Miloševićem u Beču. Nažalost, rat je izbio neposredno nakon njegove smrti. Mislim da bi mu bilo neizmerno žao kad bi znao da je do toga došlo - zaključila je Fiona Zarubica, koja je i sama provela nekoliko godina u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Srbiji i Bosni i Hercegovini edukujući stručnjake o održavanju i zaštiti umetnosti i kulturne baštine.
