ERDOGANOVA ERA JE PRI KRAJU?! Pobeda opozicije se slavi širom Turske, a evo šta bi poraz turskog predsednika značio za Srbiju i region (VIDEO)
Partija turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana ponovo je poražena na lokalnim izborima u Ankari i Istanbulu - šta bi to moglo da znači za političke prilike na Balkanu?
"Jutro je" srpske pevačice Nade Topčagić, zastave Jugoslavije i kolo na ulici - iste slike i taktovi kao i pre pet godina stižu iz Istanbula posle lokalnih izbora.
Na taj način je deo pristalica opozicije poreklom sa Balkana, kao i te 2019. godine, slavio poraz Partije pravde i razvoja (AKP) turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
-Više hiljada ljudi je bilo na ulicama, uglavnom mladih, jako dobra atmosfera - kaže Jusuf Emin, istanbulski novinar čija je porodica poreklom iz Crne Gore i Severne Makedonije.
-Znamo da naš narod voli naše pesme, pogotovu one iz doba Jugoslavije, a igrali su i sve vrste kola... Bilo je kao na malom folklor festivalu - dodaje Emin.
U Istanbulu živi oko 200.000 ljudi poreklom sa Balkana i mahom su naklonjeni opozicionoj Republikanskoj narodnoj partiji (RNP), kaže on.
Ekrem Imamoglu, visoki zvaničnik ove partije, već pet godina je prvi čovek Istanbula, grada koji je dugo vodio i Erdogan, neprikosnoveno lice turske politike u poslednje dve decenije.
Međutim, Erdoganova moć sada je okrnjena drugim porazom u nizu na lokalnim izborima.
Tome su donekle doprineli i birači poreklom sa Balkana, ali teško da će to bilo šta promeniti u politici Turske prema ovom regionu smatra Vehid Šehić iz Foruma građana Tuzle i Igmanske inicijative.
-Ipak su to lokalni izbori, sve će biti apsolutno isto - smatra Šehić, koji se bavi regionalnim odnosima.
-A politika Turske prema zemljama Balkana se svakako neće menjati, bez obzira da li na vlasti bio Erdogan ili ne.
Iako se slaže, Fahrudin Kladničanin iz novopazarske Akademske inicijative "Forum 10", u porazu AKP-a vidi i jednu potencijalnu promenu.
-Ako uzmemo u obzir koliko su (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić i drugi političari regiona bliski sa Erdoganom i koliko se poistovećuju sa njegovim sistemom vladanja, tamošnja pobeda opozicije bi mogla da ih uzdrma na jednom nivou. Pre svega Vučića, koji u Erdoganu vidi uzornog političara i ne krije to - ocenjuje Kladničanin.
Prijateljstvo
Erdogan je jedan od državnika koji je čestitao predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću posle pobede njegove Srpske napredne stranke (SNS) na izborima krajem 2023.
Turski predsednik je u pismu naveo da su izborni rezultati još jednom potvrdili da "narod ceni" sve što Vučić "u kontinuitetu čini za blagostanje i razvoj zemlje".
-Uveren sam da će u ovom teškom i osetljivom periodu kroz koji prolazi ceo svet, naša bliska saradnja nastaviti da doprinosi regionalnom miru i stabilnosti - naveo je Erdogan, a prenelo Predsedništvo Srbije.
Te izbore, održane 17. decembra, obeležile su brojne optužbe opozicije i međunarodnih posmatrača o neregularnosti, zbog čega su upadljivo izostale čestitke SNS-u i Vučiću iz zapadnih zemalja.
Vučić je u februaru 2024. Erdoganu čestitao rođendan, na šta mu je turski kolega uzvratio u martu uzvratio istom merom..
Dvojica predsednika sastala su se dva puta samo u 2023. godini - u avgustu u Budimpešti, potom i u septembru u Njujorku, kada je najavljena i Erdoganova nova poseta Srbiji, u kojoj je bio već bio tri puta, 2022, 2019. i 2017. godine.
Vedran Džihić, viši istraživač na Austrijskom institutu za međunarodnu politiku, ovakve odnose dva predsednika naziva "bliskošću između srodnih duša po načinu, sistemu i mašineriji vladavine".
-Slično i slično se simpatišu - kaže Džihić.
On ne veruje da će u odnosu dva predsednika doći do suštinske promene, osim što će Erdogan biti "više zauzet na unutrašnjem političkom frontu".
Zato će imati "manje sluha i prostora da neguje strateške geopolitičke odnose - smatra on.
-Jednostavno to više nije Erdogan na vrhuncu moći, koji je onda i za Vučića bio mnogo interesantniji nego sada, kada je neko ko gubi izbore.
Erdogan je na funkciji premijera bio od 2003. do 2014. godine, kada seda u predsedničku fotelju, ali ostaje neprikosnoveni činilac turske politike.
Međutim, opozicija na lokalnim izborima 2019. osvaja Ankaru i Istanbul, kojima je sada pridodala još nekoliko gradova, poput Antalije, Burse i Izmira.
-Poraz u većim gradovima bi mogao da bude putokaz za ishod nekih predstojećih opštih izbora - navodi Šehić.
Naredni parlamentarni izbori u Turskoj, ukoliko ne bude prevremenih, biće održani 2028. godine - Erdoganova AKP je na poslednjim, u maju 2023, osvojila 35 odsto glasova, a opoziciona CHP 25 odsto.
U isto vreme održani su i predsednički izbori, na kojima je Erdogan osvojio 52 odsto glasova, pobedivši kandidata opozicije Kemala Kiličdaroglua.
Politika Turske na Balkanu
Čak i da do poraza Erdogana i AKP-a dođe, politika Turske prema zemljama bivše Jugoslavije se verovatno neće promeniti.
Veze Turske sa Balkanom su jake, pre svega zbog istorije i kulture, pa i geografske blizine.
-Vrlo se često govori o težnji velikih sila i imperija da proširuju uticaj na zemlje koje su nekada deo njihovog carstva - kaže Šehić.
-Tako i Turska sa Balkanom, koji je bio deo Otomanskog carstva, kroz ekonomska ulaganja i investicije želi da ima uticaj sa te strane.
Veći je uticaj Turske na Srbiju, nego na Bosnu i Hercegovinu, smatra Šehić.
-Ekonomski se u Srbiji nešto i ulaže, ovde (u Bosni) slabo - kaže kratko.
Turska je u maju 2022. bila na sedmom mestu po broju realizovanih investicionih projekata u Srbiji, kao i na 21. mestu najvećih stranih investitora u zemlji, navodi se na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Turski investitori u Srbiji trenutno zapošljavaju nešto više od 6.000 radnika u tekstilnoj, automobilskoj, građevinskoj i mašinskoj industriji, bankarstvu i turizmu, navode iz Ministarstva.
Jedan od najvažnijih projekata kojim se Turska bavi je izgradnja auto-puta između Sarajeva i Beograda, a značajne investicije ulaže i na Kosovu i u Severnoj Makedoniji.
Erdogan je svemu tome tome udario poseban pečat, smatra Džihić.
-Te istorijske veze su prilično aktivirane, uz dozu re-tradicionalizacije odnosa i jasnog proigravanja panturske i panosmanske linije, da se Turska pozicionira kao majka svih muslimana na Zapadnom Balkanu - od Bosne, preko Sandžaka i Kosova, do Albanije. Upravo zbog toga je i Zapadni Balkan plodno tlo za turske interese, to će se nastaviti - ocenjuje on.
Turska se često nameće Bošnjacima kao neko ko štiti prava ove zajednice, kako je mnogi i gledaju, kaže Kladinčanin.
No on smatra da u praksi nije tako.
-Uloga Turske je bila, biće, i ostaće da Bošnjake u Srbiji svede na manjinu koja treba da poštuje državu Srbiju i ništa ne traži od Bosne i Hercegovine kao matične države. Govori 'Srbija je vaša država, poštujte je' i tu se završava cela priča. Zapadni Balkan generalno "nije ni u prvih 30 ili 40 tačaka turske spoljne politike - ocenjuje on.
-Nemamo nikakve ekonomske koristi od Turaka. U Sandžaku danas žive Bošnjaci prioritetno vezani sa Tursku, ali u toj oblasti nema investicija, fabrika i ničega konkretnog, osim aktivnosti kroz kulturne programe.
Zbog pada Erdoganove moći i ekonomske krize u Turskoj, Džihić u predstojećem periodu ne očekuje "veliki ofanzivni bum Turske na Zapadnom Balkanu."
Politika Balkanaca u Turskoj
Kladinčanin kaže da u Turskoj živi "značajan broj Bošnjaka", posebno u Ankari i Istanbulu.
-Komplikovano je objašnjavati genezu" izam sklonosti prema opoziciji, kaže.
-Od raznih migracija i odlazaka Bošnjaka u Tursku, uvek su bili nastrojeni kemalističkoj partiji - ukazuje on.
Kemal Ataturk bio je osnivač moderne Turske i njen prvi predsednik od 1923. do smrti 1938. godine.
-Smatraju Erdogana za religioznog fanatika, čoveka koji na različitim nivoima zloupotrebljava religiju i uskraćuje prava ljudima.
Oko 'balkanskih' glasova bilo je i dosta borbe.
-Imamoglu je u izbornoj kampanji imao i posebno ramazansko veče za Balkance, sa kojima je generalno vrlo blizak, čak i na listi za lokalni parlament je imao i šest ili sedam ljudi poreklom iz Crne Gore, Srbije i Makedonije - podseća Jusuf Emin.
-AKP je za to vreme kao kandidatkinju za predsednicu opštine Bajrampaša, gde živi dosta Balkanaca, predložio Ilknur Kovač, rođenu u Makedoniji, čiji je muž iz Sjenice.
Balkanci, međutim, nisu glasali za nju, već za "Ataturkovu ideologiju", kaže.
Bajrampašom je na kraju odjekivalo "Jutro je, jutro je."
Izvor: Srbija Danas/BBC News na srpskom
