TRAMP NAJAVIO KRAJ SVETA KAKVOG POZNAJEMO? Evo šta će se desiti ako Amerika napusti NATO
Usledile bi nesagledive promene
Brojni bivši saveznici Donalda Trampa upozorili su da će on, ako osvoji drugi mandat, tražiti službeno povlačenje SAD-a iz NATO saveza. To bi mogao biti kraj sveta kakvog poznajemo.
OKONČANA DRAMA U NEMAČKOJ! Uhapšen OPASNI terorista, bio u bekstvu 25 godina!
Baka i deka se dogovorili da ZAJEDNO UMRU, ona ga upucala pa se PREDOMISLILA! "Zabarikadirala se u bolničkoj sobi!"
"CELA ZEMLJA JE RATNI FRONT" Netanijahu poslao važnu poruku Izraelcima
Sam Tramp je aktualizovao tu priču
U "Povratku velikih sila", knjizi koja će biti objavljena 12. marta, bivši visoki američki zvaničnik, koji je služio u Trampovoj i Bajdenovoj administraciji na visokom položaju, rekao je novinaru CNN-a da će SAD, ako Tramp porazi predsednika Džoa Bajdena na izborima u novembru, "izaći iz NATO-a".
Trampov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton rekao je da bi NATO bio u stvarnoj opasnosti i izrazio uverenje da bi Tramp zaista pokušao da izađe iz saveza.
Trampovo odbacivanje američkih bezbednosnih obaveza proteže se i na uzajamne odbrambene sporazume s Južnom Korejom i Japanom, rekao je za CNN penzionisani general Džon Keli, koji je godinama služio kao Trampov šef kancelarije u Beloj kući.
Kao predsednik, Tramp je više puta pretio povlačenjem iz NATO-a, uključujući i na samitu NATO-a 2018. godine. Priča oko Trampa i NATO-a opet se aktualizovala nakon što je priznao da je rekao jednom zvaničniku NATO-a da neće da štiti naciju koja ima zaostatke u plaćanju ako je napadne Rusija.
Izazvalo je to besne reakcije nekih članica NATO-a budući da su se članice obvezale da brane svaku naciju u bloku koja bude napadnuta. I Bela kuća je Trampove komentare nazvala "užasnim i bezobzirnim".
Koliko su te reči snažno odzvonile u celom svetu, kazuje i činjenica da je nemački kancelar Olaf Šolc posle Trampovog istupa rekao da vojne kompanije mogu da računaju na to da će njegova vlada povećati vojna izdvajanja i da će ispuniti obvezu izdvajanja od 2 odsto BDP-a na odbranu NATO-a.
Bitan je Senat, ali...
Da li je zaista moguće da Tramp, ako u novembru ponovo bude izabran za predsednika, pokrene mehanizme koji bi doveli do izlaska Amerike iz NATO-a? En Eplbaum, istoričarka i autorka više knjiga o Rusiji i Istočnoj Evropi, za "Atlantic" je istakla kako bi institucionalno, a možda čak i politički, to bilo teško da se izvede.
- Čim bi objavio svoje namere, nastupila bi ustavna kriza. Za sklapanje međunarodnih ugovora u Americi potrebno je odobrenje Senata, ali Ustav ne govori ništa o kongresnom odobrenju za povlačenje iz takvih ugovora - rekla je ona.
Upravo zbog te rupe u zakonu, demokratski senator Tim Kejn i republikanski senator Marko Rubio predstavili su zakon koji je već prošao Senat, osmišljen kako bi sprečio bilo kojeg predsednika SAD-a da se povuče iz NATO-a bez dvotrećinskog odobrenja Senata ili odluke Kongresa.
Amerika ne mora da izađe iz NATO-a, opasno je i ako tamo odluči da bude tek formalno
Ako Tramp bude primoran da zadrži Ameriku u NATO-u, svejedno delovanje ove velesile može biti svedeno na puku formalnost. NATO počiva na ideji i načelu Člana 5 koji označava da je napad na jednu članicu NATO-a napad na sve njih.
NATO nema svoju vojsku ili aktivnosti kojih se Amerika može pridržavati ako bi ostala u NATO-u. SAD može biti u NATO-u a da istovremeno tamo bude tek formalno, da ne reaguje prema spomenutom Članu 5.
Od početka rata u Ukrajini mnogo se govori upravo o načinu na koji se Rusija odnosi prema obližnjim zemljama koje su članice NATO-a, poput pribaltičkih zemalja ili Poljske, koje su zasad ipak sigurne.
Važnost Člana 5 ogleda se i kroz činjenicu da su posle napada Rusije na Ukrajinu u NATO pohrlile Finska i Švedska. Finska je već ušla u Severnoatlantski savez, dok se očekuje i ulazak Švedske, čija je kandidatura bila privremeno zaustavljena zbog reakcije Turske.
Zašto bi se više iko bojao NATO-a?
Eplbaum se zapitala zašto bi se iko bojao NATO-a ako predsednik Amerike kaže da neće pomoći saveznicima, pa je navela kako NATO-ov najvažniji izvor uticaja nije pravni ili institucionalni, već psihološki, radi se o očekivanju kolektivne odbrane koja postoji u umu svakog ko bi pretio članici saveza.
- Iako Sovjetski Savez nikada nije napao Zapadnu Nemačku između 1949. i 1989., to nije bilo zato što se bojao nemačkog odgovora. Ako Rusija nije napala Poljsku, baltičke zemlje ili Rumuniju u proteklih 18 meseci, to nije zato što se Rusija boji Poljske, baltičkih država ili Rumunije. Sovjetski Savez se suzdržao, a Rusija to nastavlja da čini sada, zbog njihovog čvrstog uverenja u američku predanost odbrani tih zemalja - napisala je.
Autorka "Atlantica" je navela i kako Putina ne bi ništa sprečilo da do kraja osvoji Ukrajinu, a Tajvan, Južna Koreja, Japan, pa čak i Izrael shvatili bi da više ne mogu računati na automatsku američku podršku.
Što se tiče Evrope, Džejms Goldgejer, profesor međunarodnih odnosa na Američkom univerzitetu, rekao je da bi rezultat bio haotičan, ali i da bi Evropa odmah bila izložena mogućem ruskom napadu za koji nije spremna, i za koji ne bi bila spremna dugi niz godina.
Geopolitički analitičar Vlatko Cvrtila komentarisao je kako Amerika najviše doprinosi moći NATO-a.
- Pre svega, NATO je organizovan sa svrhom odbrane zapadne Evrope u vreme hladnog rata zbog pretnje Sovjetskog Saveza. Ostao je kao organizacija koja je trebala da jamči bezbednost u Evropi, primala je nove članice i razvila platformu "Partnerstvo za mir" u koju su ušle i neke zemlje koje nisu članice nego teže zajedničkom delovanju - govori Cvrtila.
Ističe kako NATO nema sopstvene oružane snage nego zavisi o moći država članica i njihovoj odbrambenoj sposobnosti, kao i tome koliko će doprinositi aktivnostima NATO-a.
- NATO sam po sebi nema snagu, njegovu snagu nose države članice. Ali ima važnu ulogu u zajedničkom planiranju, razvoju politika, delovanju u operacijama, vojnim vežbama u kojima se uvežbava zajedničko delovanje - rekao je on.
- Sad smo pod uticajem kandidata za američkog predsednika Donalda Trampa o tome šta je NATO i kakav bi trebao da bude u budućnosti. On govori o povlačenju jer SAD previše doprinose u odnosu na druge članice. Rekao bih da je to predizborna tema. Treba reći da SAD ne plaćaju odbranu drugih država, zato je teza malo izvrnuta, ali je očito efektna.
- Nisam siguran da će to Trampu biti prioritet, ali moguće je da će smanjiti aktivnost ili delovanje. To je odluka koja zavisi i od drugih tela, a treba istaći da je Tramp i u prvom mandatu stvarao nered kod saveznika što nije dobro - rekao je on.
Bio bi to udarac i za američku vojnu industriju
Naveo je moguće reperkusije u tom slučaju izlaska ili tek formalnog prisustva Amerike u savezu.
- NATO bi oslabio ako bi SAD izašle iz njega, ali to ne znači da ne može da funkcioniše kao odbrambena struktura evropskih demokratskih država. On je i osnovan kao organizacija koja spaja dve obale Atlantika, pre svega za odbranu zapadnih demokratskih država. Potreba je velika, postoje potencijalne pretnje pre svega kroz Rusiju - rekao je.
Izlazak Amerike podrazumevao bi, govori Cvrtila, ozbiljan udarac za američki vojno-industrijski kompleks jer nije za očekivati da bi NATO kupovao oružje od države koja nije članica.
Dodaje da bi SAD verovatno izgubile i podršku koju sad imaju u okviru zajedničkih aktivnosti u drugim delovima sveta, objasnivši kako SAD na pojedinim mestima samostalno deluju i ne vode uvek računa da li će druge konsultovati.
Svet ide prema haosu, izlaskom Amerike iz NATO-a postao bi još nesigurnije mesto
Ističe i kako su druge koristi koje SAD imaju uz svoje članstvo u NATO-u, naglasivši ulogu NATO-a u operaciji u Avganistanu.
- Evropa bi verovatno imala više hrabrosti da iskaže stavove suprotne od onog što je politika SAD, više bi se brinula o evropskoj bezbednosti, a manje o drugim delovima sveta kao što sad čini - rekao je on.
Zaključio je kako bi izlaskom SAD iz NATO-a svet bio nesigurnije mesto.
- Hoće li NATO da propadne? Neće. Ali bi stvar prvenstveno naštetila interesima SAD i značajno poremetila globalni geopolitički poredak čije je narušavanje već počelo ruskim napadom na Ukrajinu. Mi smo trenutno u jednoj transformaciji i pitanje je da li ona ide prema mirovnim aspektima.
- Mislim da zapravo ide prema većem haosu. Da, mislim da bi uz izlazak SAD svet postao zaista nesigurnije mesto nego što je to sada - rekao je Vlatko Cvrtila.
Američki analitičar: To bi bila katastrofa za mir
Analitičar "Prospecta" Rajan Kuper još je prošle godine, uz najavu Trampove kandidature, napisao kako je Trampov plan za njegov drugi mandat upravo rasturanje NATO-a. Da je Tramp razbio NATO, recimo 1993., ističe Kuper, učinci bi verovatno bili zanemarivi. Sad je to druga priča.
- Ako Tramp izvuče tepih NATO-a ispod nogu Evropske unije, evropske nacije neće imati drugog izbora nego da sprovedu sveobuhvatni program ponovnog naoružavanja, s masivnom proizvodnjom tenkova, brodova, aviona, artiljerije, raketa... - naveo je.
Dodaje kako bi Poljska verovatno išla na program nuklearnog oružja, i da bi poraz ukrajinske vojske rezultirao oštrom pobunom i izbegličkom krizom što bi samo eskaliralo hitnost ponovnog naoružavanja Evrope.
- Drugi Trampov mandat bio bi potpuna katastrofa za mir i bezbednost širom sveta. On bi razbio relativno benignu strukturu globalnog diplomatskog poretka i stvorio još jedan veliki blok vojnog saveza, naoružan do zuba - konstatovao je.
Izvor: Srbija Danas/Index.hr/Vedran Salvia/Preneo: V.M.
