A šta ćemo sa devet miliona ljudi koji su glasali za Madura?
Devetnaest država-članica EU priznalo je Huana Gvaida za privremenog predsednika Venecuele, poričući time rezultate izbora na kojima je pobedio Nikolas Maduro. Osmodnevni ultimatum koje su proglasile evropske države istekao je 4. februara, a do tog datuma je trebalo da budu raspisani izbori u Venecueli.
Alehandro Fijero, član Strateškog latinoameričkog centra geopolitike ističe da je ovaj osmodnevni rok, koji su objavile evropske države "bez presedana i da on ne doprinosi rešavanju situacije u Venecueli, već ga dodatno zaoštrava".
- U EU nema jedinstvene spoljne politike - delovanje njenih članica - doprinosi podrivanju autoriteta bloka u spoljnim poslovima. Prema mišljenju Fijera, unija "ne može da nastupa kao pouzdan subjekat u bilo kakvim pregovorima".
- Donald Tramp je označio pravac, evropske države ga prate. EU i mnoge članice ponaosob su samo patuljci u spoljnoj politici. Govorim ovo bez namere da bilo koga ponizim ili uvredim. U odnosu na spoljnu politiku SAD, oni realno imaju malo snage. Podsetimo se da, na primer, postoje epizode kao što je rat u Libiji, i odmah je jasno da je američka politika ta koja daje impuls - rekao je Fijero.
Po mišljenju analitičara, mi moramo da se zapitamo da li je demokratija u Venecueli stavljena na kocku. On smatra da se čak radi o koncepciji i samoj suštini demokratije.
- Ne radi se o čavizmu, ne radi se o podršci Gvaidu ili njegovom negiranju, već je to pitanje demokratskih principa. Šta ćemo sa više od 9 miliona ljudi koji su glasali na prethodnim izborima, 20. maja? Ljudi nisu tek tako izneli svoje mišljenje, izražavanje njihove volje povuklo je za sobom određene korake predviđene Ustavom - istakao je Fijero.
Zato je "priznavanje" Gvaida za predsednika pitanje iz domena poštovanja demokratije, jer on nije učestvovao na izborima. To direktno protivreči izbornim rezultatima.
U Evropi se ponavlja situacija do koje je došlo u nekoliko latinoameričkih država iz Grupe Lima, koje se izjašnjavaju protiv Madura.
- Koriste se različiti problemi, od toga se pravi bauk, kako bi se prikrili postojeći problemi u svakoj državi ponaosob - rekao je analitičar.
- Tokom poslednjih nekoliko godina, bauk kojim se pretilo je bila Venecuela - istakao je Fijero.
Prema Fijerovim rečima, u državama koje priznaju Gvaida za predsednika gotovo po pravilu vlade imaju ozbiljne unutrašnje probleme.
Čavizam i dalje ima ogromnu političku snagu, koju dobrovoljno podržavaju milioni ljudi u državi. Ne bi trebalo poricati da je to "snaga čiju moć uvek valja imati na umu".
- To kako mediji predstavljaju da se radi o borbi naroda protiv vladajuće klase ne odgovara stvarnosti. Svako ko živi u Venecueli može to da potvrdi. To pokazuju rezultati izbora, kao i ulične demonstracije - kaže Fijero.
Što se tiče pretpostavke o tome da vojska Venecuele može da podrži Gvaida, koji je za poziciju za koju se samoproglasio izabran zapravo u SAD, Fijero je podvukao da se Oružane snage "ne potčinjavaju Maduru ili vladi", već da "poštuju pravila i principe koji su ustanovljeni Ustavom". Zato će oni ostati pod rukovodstvom šefa države, koji je izabran putem narodnog glasanja.
