ŠTA TO KRIJE BUDUĆI PREMIJER? Boris Džonson je konačno odgovarao na pitanja novinara, a onda je ubrzo PROMENIO TEMU
Do sada je bežao od novinarskih pitanja, a sada se favorit za budućeg premijera Velike Britanije Boris Džonson konačno suočio sa reporterima i odgovorio na nekoliko pitanja – a nekoliko izbegao.
- Ključno je da Britanija napusti Evropsku uniju do trenutnog roka 31. oktobra - rekao je Džonson juče u Londonu, na konferenciji za štampu povodom lansiranja kampanje za lidera Konzervativne partije, nakon što se Tereza Mej povukla sa te funkcije.
Džonson očekuje da će se postići sporazum oko Bregzita iako smatra da mogućnost izlaska iz bloka bez njega treba iskoristiti za pregovore.
- Mogućnost izlaska bez dogovora je ključna alatka pregovora… Britanija mora da uradi bolje od trenutnog ugovora o povlačenju- ukazao je on.
Džonson, bivši ministar spoljnih poslova Britanije koji je zagovarao Bregzit na referendumu 2016, istakao je da on ipak ne cilja na izlazak zemlje iz EU bez dogovora.
HITAN SASTANAK SAVETA BEZBEDNOSTI UN: Na zahtev SAD zaseda se IZA ZATVORENIH VRATA!
OSMORKA KOJA JE OKUPILA POLA SVETA: Može li ŠOS promeniti stanje na terenu i ujediniti Aziju i Evropu?
AMERIKANCE HVATA PANIKA OD PUTINA I SIJA! "Kina i Rusija su opasne države, a tek ako se ujedine..."
- Odlaganje znači poraz – rekao je on.
Pripremljeni govor i lična pitanja
Džonson, međutim, nije rekao da li će - ukoliko bude izabran - podneti ostavku na mesto premijera ukoliko se ne ispune svi uslovi do 31. oktobra. On takođe nije objasnio kako bi postigao bolji ugovor sa EU. Većina analitičara veruje da bi Bregzit bez ugovora bio štetan i potencijalno haotičan po britansku ekonomiju. Ipak, kako ukazuje “Njujork tajms”, juče je opozicija u parlamentu za 11 glasova izgubila pokušaj da pokrene proces prema kom Britanija ne bi mogla da napusti blok bez sporazuma.
Nakon što je Džonson izneo svoj pripremljeni govor, odgovorio je i na nekoliko pitanja - sa ograničenjem na šest - a većina ih se odnosila na njegov karakter. Džonson je jedna od najpoznatijih političkih figura u zemlji, iako kontroverzna, zahvaljujući njegovoj kampanji za Bregzit 2016. i stavovima koje je nakon toga iznosio, uglavnom u svojoj nedeljnoj kolumni za “Dejli telegraf”, koji ga za to plaća 275.000 funti godišnje.
Najviše je izvrdavao na pitanju oko upotrebe kokaina, koje je do sada već uništilo kampanju Majkla Gova, ministra za okolinu, nakon što je priznao da je uzimao ovu drogu pre dvadesetak godina.
Džonson se nedavno u jednoj emisiji ovlaš dotakao te teme, ukazujući da je “kinuo kad su mu ponudili beli prah”. Kad su ga reporteri juče upitali da li je njegov detaljniji opis tog događaja iznet u magazinu “GQ” pre više godina tačan, Džonson je izbegao da odgovori, navodeći samo da je “kanonski iskaz” tog incidenta već dat, nakon čega je promenio temu.
Kandidat iz bunkera
Džonson je jedan od favorita za naslednika Tereze Mej na mestu lidera britanske Konzervativne partije, što je pozicija koja sa sobom povlači i funkciju premijera, ako kandidat može da zadrži trenutnu, usku većinu u parlamentu. Prva faza ovog procesa počinje danas, kad će konzervativci sastaviti listu od dva kandidata, od kojih će jedan na kraju biti izabran glasanjem među 150.000 članova partije.
Čavušoglu odbrusio Amerikancima: "Turska se neće povinovati ultimatumima SAD"
POČEO KONAČAN OBRAČUN U ALBANIJI: Parlament raspravlja o opozivu predsednika Iljira Mete!
ČISTKA U RUSIJI: Putin smenio dva policijska generala zbog hapšenja novinara
Rivali kažu da Džonson učvršćuje svoju poziciju držeći se po strani i tako smanjujući rizik od bilo kakvih greški koje bi mogle da mu unazade kampanju. Oni su napali Džonsona što odbija da daje intervjue u kojima bi bio ispitan u detalje, navodeći da bi ga ta slabost učinila ranjivim kao premijera. I Gov ga je kritikovao - iako nije pomenuo njegovo ime - žaleći se samo na kandidata koji se “krije u svom bunkeru”.
Izgleda da je Džonsonova pojava na konferenciji za novinare bila uređena kako bi on odgovorio na neke od tih kritika, ali je pristup tom događaju bio strogo kontrolisan, a neki novinari su vraćeni.
Unutarpartijski izbori događaju se u vreme krize u britanskoj politici, nakon što ostrvska država nije uspela da napusti EU u prvom zakazanom roku 29. marta.
