"Šta tzv. Kosovo može da ponudi Srbiji u zamenu za priznanje?" Francuska svesna da smo im partneri na Zapadnom Balkanu
To što je Makron postavio Akljbinu Kurtiju pitanje tokom njihovog razgovora u Parizu šta tzv. Kosovo može da ponudi Srbiji u zamenu za priznanje, za Zečevića je pokazatelj da je Francuska sve više svesna da je Srbija njen partner na Zapadnom Balkanu.
Ishod regionalnih izbora u Francuskoj neće oslabiti poziciju te zemlje u Evropskoj uniji, kaže Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije i izražava uverenje da loš rezultat stranke Emanuela Makrona neće ni na koji način uticati na politiku francuskog predsednika, posebno prema Srbiji i problemu Kosova i Metohije.
KAKO DŽONSON SLAVI "GOL U GOSTIMA" Premijerov video na internetu postao viralan (VIDEO)
JOŠ JEDAN STRAVIČAN NAPAD AJKULE: Zver iskočila iz vode i otkinula mu stopalo u čuvenom letovalištu (VIDEO)
Lopov uleteo u restoran, a ono što je uradio OVAJ MLADIĆ prepričava ceo svet: Nemoguće da je ostao OVAKO MIRAN (VIDEO)
- I da mora da vodi računa o interesima Srbije koja dobija na značaju i to je odnos koji treba da imamo sa Francuskom - navodi Zečević i izjavi.
On ističe da ne veruje m da će na bilo koji način rezultat na regionalnim izborima u Francuskoj uticati na Makronovu politiku, naročito prema Srbiji i problemu KiM.
- Makron će reći da su to bili samo regionalni izbori, na koje nije izašao veliki broj Francuza, i da nastavlja sa svojom politikom - kaže Zečević.
U tom kontekstu vidi i poslednji susret Makrona sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem koji je francuskom predsedniku izneo ideju da konačni sporazum sa Beogradom predviđa uzajamno priznanje i članstvo Kosova u UN.
Govoreći o regionalnim izborima u Francuskoj kaže da su iznenađujući, pre svega, zbog visokog stepena apstitencije i činjenice da 66 odsto Francuza nije izašlo na izbore.
Kako kaže, iznenađuje i ishod izbora jer se očekivao bolji rezultat Nacionalnog zbora Marin Le Pen i da će osvojiti neki od regiona, pre svega, region Provansa-Alpi-Azurna obala gde je, kako ukazuje, njihov kandidat Tjeri Marjani bio favorit.
Zečević navodi i da je Makronova ''Republika u pokretu'' postigla razočaravajući rezultat i da je osvojila 10 odsto glasova, što je iznenađujuće jer je Makron poslao u bitku neke istaknute ministre da pokuša da mobiliše biračko telo i ostvari pristojan rezultat.
Kako kaže, stranke Makrona i Le Pen, koji bi trebalo da budu glavni kandidati na predsedničkim izborima, su ostvarile vrlo loš rezultat na regionalnim izborima, ali smatra da to, ipak, nije realna slika s obzirom na veliki broj apstinenata.
- Teško je izvoditi konačne zaključke, ali ono što može da se kaže je da su Republikanci, stranka klasične desnice, ostvarili odličan rezultat i osvojili veliki broj regiona i da sada ozbiljno razmišljaju o svom kandidatu koji bi mogao da se suprotstavi Makronu i Le Pen, da napravi iznenađenje i uđe u drugi krug - kaže Zečević.
To bi, ocenjuje, bilo katastrofalno za Makrona koji, kako kaže, računa na duel sa Marin Le Pen, koja je relativno ekstremna za francusko biračko telo, i pobedu na izborima.
Na pitanje kako rezultati regionalnih izbora mogu uticati na poziciju Francuske u EU, Zečević navodi da se ta zemlja mnogo zadužuje i da to izaziva ''podozrenje'' kod drugih članica EU zbog eventualne destabilizacije evrozone, ali da većina evropskih država blagonaklono gleda na Makrona iako njegova politika nije dala spektakularne rezultate.
- Sigurno da ne bi voleli da vide Marin Le Pen na čelu Francuske jer bi to izazvalo dodatne potrese. Le Pen je postala mnogo umerenija, ne pomišlja na napuštanje evrozone i spremna je na kompromise, ali evropske zemlje, pre svega Nemci, bi više voleli da Makron ostane predsednika.
Zečević smatra da bi, imajući u vidu rezultate regionalnih izbora, drugačiju ulogu Francuske u evropskim poslovima mogao da donese ''treći čovek'', odnosno kandidat umerene desnice, poput političara srednje generacije kao što su Gzavijer Bertran, Loran Vokije...
