STRAŠNA PRIČA IZ KENIJE KOJA JE DIGLA SVET NA NOGE: Trudna nosila džakove na gradilištu, pa prodala bebu za 75 evra
Otkrivena unosna ilegalna trgovina bebama u glavnom gradu Kenije Najrobiju.
Posle objavljivanja članka BBC-a, policija je uhapsila sedmoro ljudi pod optužbom za trafiking, ali šta je sa ženama sa druge strane ovih ilegalnih pogodbi? Šta natera jednu majku da proda rođeno dete za 75 evra (oko 8.820 dinara)?
Adamin život bio je lak dok je imala roditelje, kaže ona. Novca nije bilo mnogo, njene opcije već su bile sužene, ali je makar postojao red među stvarima koji je imao smisla. Išla je u školu i volela to. Imala je vrlo malo briga. A onda je njen otac umro kad je imala 12 godina, a njena majka je preminula nekoliko godina kasnije.
NAJBRUTALNIJA KAZNA DO SADA: Azijska država uvodi kastraciju onih koji počine silovanje
VEŠTAČKO SUNCE U SRCU EVROPE: Prave ga najveće svetske sile, s ciljem da promeni istoriju (FOTO/VIDEO)
MISTERIOZNI BROD SE VRATIO NA OBALE JAPANA: Niko ne može da poveruje šta se nalazilo u njemu (VIDEO)
- Život je tada postao težak - kaže ona, u razgovoru koji je vodila u selu u ruralnoj zapadnoj Keniji.
- Morala sam da napustim školu i počnem sama da se izdržavam - navela je ona.
Sa 22 godine, Adama je upoznala jednog muškarca i zatrudnela s njim, ali on je umro tri dana pošto im se rodila ćerka. Njena usamljenost samo se produbila.
Dojila je bebu dok je ova patila od bolesti novorođenčeta sve dok joj nije bilo bolje, negde oko 18 meseci, a potom su im bili potrebni stabilni prihodi da bi oboje preživeli. I zato je Adama ostavila bebu kod starije bake i uputila se u Najrobi da nađe posao.
- Imaj na umu da tražiš posao radi deteta - rekla joj je baka.
Adama je stigla u Najrobi i krenula sa prodavanjem lubenica na ulici, ali to se nije plaćalo dovoljno, a njena cimerka bi joj krala sav novac koji bi ostavila kod kuće. Život u gradu takođe je bio težak. Ima ožiljak na čelu, ispod linije podšišane kose, od vremena kad je morala da se brani.
- Neki muškarci su se poigravali sa mnom i došlo je do toga da sam morala da uzvratim - kaže ona.
Prebacila se na rad na gradilištu, gde nije bila plaćana uopšte, a odatle je prešla u noćni klub, gde je zatražila od šefa da njenu platu šalje direktno njenoj baki na selu. Posle nekog vremena, Adama je počela da zarađuje malo više u Najrobiju kako bi mogla da iznajmljuje mesto za život.
Pronašla je posao koji se malo bolje plaća na drugom gradilištu i tamo upoznala muškarca. Njih dvoje su se neko vreme zabavljali, a potom joj je on rekao da želi da imaju dete.
Adama mu je ponudila – ako bude smela da dovede ćerku da živi sa njima, onda mogu da imaju dete zajedno. On je pristao na to i pet meseci Adamine trudnoće plaćao stanarinu i račune i kupovao hranu za njihov dom, a Adama je čekala pravi trenutak da dovede svoju ćerku u grad.
Potom je jednog dana samo nestao i više se nije vratio.
Mnoge žene znaju tačno kako izgleda teskoba pred donošenje deteta na svet bez dovoljno novca da se prehrani jedna osoba, a kamoli dve. Većina nikad neće razmišljati o tome da proda dete neznancu. Ali za neke siromašne trudne majke u Keniji, prodaja deteta trgovcima ljudima postala je poslednja od ograničenog broja opcija za opstanak.
Trgovci decom plaćaju šokantnu niske sume za to. Sara je imala 17 godina kad je zatrudnela sa drugim detetom, bez sredstava da izdržava bebu, kaže ona.
Prodala ga je ženi koja joj je ponudila 3.000 kenijskih šilinga – što je otprilike tridesetak dolara.
- U tom trenutku bila sam mlada, nisam ni pomišljala da je to što radim pogrešno - kaže ona.
- Posle pet godina me je sustiglo šta sam uradila i želela sam da joj vratim novac - kaže ona.
Ona kaže da poznaje druge žene koje su prodale svoje bebe za slične sume.
- Mnoge devojke prodaju bebe zbog problema sa kojima se suočavaju, možda ih je majka oterala od kuće i nemaju ništa svoje, ili su još išle u školu kad su zatrudnele - kaže ona.
To je previše problema za devojke koje imaju 15 ili 16 godina, navodi ona.
- Naći ćete devojke koje izgube bebu i sve što imaju zato što nema nikoga ko bi ih držao za ruku - dodaje.
Kenija ima jednu od najviših stopa tinejdžerskih trudnoća u Africi, a zdravstveni eksperti kažu da se problem pogoršao tokom pandemije koronavirusa. Neke od žena primorane su na seksualni rad da bi preživele, a pojedine devojke su ispadale iz školskog sistema.
- Čula sam previše priča o ženama i devojkama u takvoj situaciji. Mlade žene dolaze u gradove u potrazi za poslom, ulaze u vezu, zatrudne, a otac deteta ih ostavi. Ako otac neće da ih finansira, onda ove žene i devojke moraju da nađu neki drugi način da nadomeste prihode. I to ih dovodi do tih prodavaca beba, da bi mogle da dođu do nekog oblika zarade i izdržavaju sebe i možda decu koju već imaju kod kuće. Ljudi ne govore o tome otvoreno, ali to se dešava - kaže Prudens Mutiso, kenijska pravnica za ljudska prava specijalizovana za zaštitu dece i reproduktivnih prava.
Adama je krila trudnoću na gradilištu sve dok više nije mogla da nosi teške džakove sa cementom.
Tada više nije imala odakle da plaća stanarinu. Stanodavac joj je tri meseca gledao kroz prste, a potom ju je izbacio na ulicu i zabarikadirao kuću.
U osmom mesecu trudnoće, Adama je počela da provaljuje nazad u kuću kasno noću samo da prespava i odlazila iz nje rano ujutro.
- Dobrih dana bih imala sreće da negde nađem hranu. Ponekad bih samo pila vodu, molila se i spavala - navodi.
Kad se žena nađe u Adaminom položaju u Keniji, nekoliko faktora može da se nagomila i doprinese tome da se one obrate trafikantima. Abortus je protivzakonit sem ako život majke ili deteta nije ugrožen, što na raspolaganju ostavlja samo opasne nedozvoljene alternative.
Takođe, u značajnoj meri ne postoji seksualna i reproduktivna edukacija za adolescente, naročito u ruralnim krajevima, a tu je i nedostatak svesti o procesu zakonskog usvajanja.
- Žene i devojke sa neželjenom trudnoćom nemaju podršku vlade - kaže Ibrahim Ali, kenijski organizator iz dobrotvorne organizacije Helt paverti ekšn.
- Ove žene su često stigmatizovane, naročito u ruralnim oblastima i moraju da beže, a to ih dovodi u ugrožen položaj u gradovima - dodaje on.
Adama nije imala predstavu kakve zakonske opcije su joj na raspolaganju da bi dete dala bezbedno na usvajanje i nije razumela proces usvajanja.
- Ništa nisam znala... Nikad nisam ni čula za to - kaže ona.
Razmišljala je o ilegalnom abortusu, rekla je, ali nije mogla da pomiri tu ideju sa vlastitom verom. A potom je počela da razmišlja o tome da oduzme sebi život.
- Bila sam pod tolikim pritiskom da sam počela da razmišljam o samoubistvu kako bi ljudi naprosto samo zaboravili na mene - navodi Adama.
Ali nekoliko nedelja pre termina za porođaj, neko je upoznao Adamu sa lepo obučenom ženom po imenu Meri Auma, koja ju je posavetovala da ne ide na abortus i da ne izvršava samoubistvo. Meri Auma je vodila ilegalnu uličnu kliniku u sirotinjskom kraju Najrobija po imenu Kajole.
Ona je Adami dala 100 šilinga i rekla joj da dođe na kliniku naredni dan. Priručna klinika Meri Aume zapravo nije bila nikakva klinika, već samo dve prostorije skrivene iza neugledne radnje s izlogom na glavnoj ulici u Kajoli. Unutra se uglavnom nalaze prazne police po kojima su raštrkani medicinski proizvodi, iza kojih su prostorije za porađanje žena.
Auma sedi tu sa pomoćnicom, kupujući i prodajući bebe za profit, bez neprijatne obaveze da mora da proverava ko ih kupuje i za šta. Ona je Adami rekla da su njeni kupci brižni roditelji koji ne mogu da zatrudne, koji će žarko željenom detetu pružiti sve na svetu. Ali u stvarnosti Auma će prodati bebu nekome ko će ući sa ulice sa pravom količinom gotovine u rukama.
Auma takođe govori trudnim majkama da je bivša medicinska sestra, ali ona nema medicinsku opremu, znanje, niti higijenske uslove da reši ozbiljne probleme koji mogu da nastanu tokom rađanja deteta.
- Njeno mesto je bilo prljavo, koristila bi malu posudu za krv, nije imala lavabo i krevet nije bio čist - priseća se Adama.
Kad je Adama stigla na kliniku, Meri Auma joj je dala dve tablete bez upozorenja, da bi joj pokrenula trudove. Auma je imala kupca na čekanju i bila je nestrpljiva da što pre obavi kupoprodaju.
Ali kad se Adama porodila, beba je imala problem sa prsima i bila joj je potrebna hitna nega, i Auma je rekla Adami da odvede sina u bolnicu. Posle nedelju dana provedenih u bolnici, Adama je otpuštena sa zdravim dečakom.
Stanodavac koji ju je izbacio dok je bila trudna dozvolio joj je da se vrati u kuću i ona je tu dojila bebu. Ubrzo posle toga, ponovo je srela Meri Aumu na pijaci, kaže ona, a Auma joj je dala još 100 šilinga i rekla joj da dođe na kliniku naredni dan.
- Rođen je novi paket - poslala je Auma poruku kupcu - 45.000.
Meri Auma nije nudila Adami 45.000 šilinga – 400 dolara – ona je govorila cenu kupcu. Adami je ponudila 10.000 šilinga – oko 90 dolara. Ali Meri Auma nije znala da je kupac na čekanju novinar na tajnom zadatku koji radi za BBC u sklopu jednogodišnje istrage o trgovini decom.
Kad je Adama otišla u priručnu kliniku naredni dan, čekala je u zadnjoj prostoriji, ljuljajući bebu u rukama. U razgovoru koji su vodili šapatom, navodni kupac joj je rekao da ona ima i druge opcije i Adama se tad predomislila. Izašla je sa klinike toga dana sa sinom u naručju i odnela ga u vladin dom za nezbrinutu decu, gde će se starati o njemu dok ne bude došlo do legalnog usvajanja.
BBC je od Meri Aume tražio da odgovori na optužbe iznesene u ovom članku, ali ona je to odbila da učini. Adama sada ima 29 godina i ponovo živi u selu u kom je i odrasla. I dalje ponekad odlazi na spavanje gladna.
Život je i dalje težak. Povremeno dobija posao u obližnjem omanjem hotelu, ali nedovoljno. Opire se da se ne oda alkoholu.
Sanja da otvori vlastitu prodavnicu cipela u selu i da doprema cipele iz Najrobija, ali to je daleki san. Nema kontakte sa sinom, ali ni za čim ne žali.
- Nisam srećna što sam želela da prodam svoje dete, nisam imala želju ni da taknem taj novac - kaže ona.
- Kad u davanju deteta na usvajanje više nije učestvovao novac, nisam imala problem - kađe ona.
Ona poznaje kraj oko doma za decu u kom je ostavila sina. Blizu je kuće iz koje je izbačena kad je bila skoro spremna da ga rodi.
- Znam da je taj kraj bezbedan, a ljudi koji se staraju o njemu su dobri - zaključuje Adama.
