ŠOKANTNI REZULTATI STUDIJE NAUČNIKA: Pogledajte šta se dešava sa mozgovima tinejdžera nakon pandemije koronavirusa
Studija je pokazala lošije mentalno zdravlje, ali nije jasno da li je to povezano sa razlikom u godinama mozga.
Mozgovi tinejdžera koji su preživeli pandemiju kovida pokazuju znake preranog starenja, pokazuju istraživanja, prenosi Guardian.
MASK DOBIJA DOZVOLU DA TESTIRA ČIPOVE NA LJUDIMA?! Oglasio se najbogatiji čovek sveta - ove bolesti možda postanu prošlost
"DECA SU ME GAĐALA KAMENJEM, MISLILI SU DA ĆU IH UGRISTI" Dečak rođen sa "sindromom vukodlaka" govorio o svom životu (VIDEO)
ISEKLA JE JEZIK, naoštrila očnjake i istetovirala beonjače: Ljudi ne mogu da poveruju da je OVO ISTA ŽENA!
Istraživači su uporedili magnetnu rezonancu 81 tinejdžera u SAD koji je napravljen pre pandemije, između novembra 2016. i novembra 2019, sa 82 podacima tinejdžera koji su prikupljeni između oktobra 2020. i marta 2022. godine, tokom pandemije, ali nakon ukidanja karantina.
Nakon što su kod 64 učesnika u svakoj grupi uporedili faktore uključujući starost i pol, tim je otkrio da su fizičke promene u mozgu koje su se desile tokom adolescencije kao što su stanjivanje korteksa i rast hipokampusa i amigdale bile veće u grupi ljudi u periodu nakon lokdauna nego u grupi pre pandemije, što sugeriše da su se takvi procesi ubrzali. Drugim rečima, njihov mozak je brže stario.
- Razlika u godinama u mozgu bila je oko tri godine, nismo očekivali tako veliko povećanje s obzirom na to da je blokada bila manje od godinu dana - rekao je Ijan Gotlib, profesor psihologije na Univerzitetu Stanford i prvi autor studije.
U svojoj studiji u časopisu Biological Psychiatry: Global Open Science, tim izveštava da su učesnici – reprezentativni uzorak adolescenata u oblasti zaliva u Kaliforniji prvobitno pristali da učestvuju u studiji koja se bavi uticajem stresa u ranom životu na mentalno zdravlje tokom puberteta. Kao rezultat toga, učesnici su takođe procenjeni na simptome depresije i anksioznosti.
Grupa ljudi nakon lokdauna je sama prijavila veće poteškoće u mentalnom zdravlju, uključujući teže simptome anksioznosti, depresije i problema sa internalizacijom.
Ali još nije jasno da li je lošije mentalno zdravlje obuhvaćeno studijom izazvano bržim starenjem mozga, ili čak da li je ovo drugo loša vest za tinejdžere.
- To još ne znamo, počinjemo ponovo da skeniramo sve učesnike sa 20 godina, tako da ćemo imati bolji osećaj da li ove promene traju ili počinju da se smanjuju s vremenom - rekao je Gotlib.
- Poznato je da londonski taksisti takođe imaju veće hipokampuse. Ukratko, ovo su zanimljivi podaci koji pokazuju da je pandemija možda imala duboke efekte na tinejdžere, dovoljno da se odraze na mere strukture mozga; ali ovi podaci nam ne mogu reći da li su negativni dugoročni ishodi neizbežni ili da li će plastičnost mozga omogućiti ovoj generaciji da se vrati. rekao je Majkl Tomas, profesor kognitivne neuronauke na Univerzitetu Birkbek u Londonu, koji nije bio uključen u studiju.
