U TOKU JE UZDIZANJE NOVE VOJNE SILE! Ulažu milijarde dolara u vojsku, strahuju od komšija, a imaju i jedan OZBILJAN problem (VIDEO)
U toku je pojačana potreba za militarizacijom zemlje
Pre tačno godinu dana, Japan je napravio pomak od pacifizma ka militarizmu, kada je najavio najveće vojno jačanje od Drugog svetskog rata kao odgovor na povećane vojne kapacitete Kine u Južnom kineskom moru i povećanu pretnju od Severne Koreje.
NETANIJAHU ŽELI DA SATRE HAMAS, BEZ TRUNKE MILOSTI: "Nastavljamo do kraja, do pobede, ništa nas neće zaustaviti"
"Prešli su crvenu liniju" Izrael pozvao SAD da HITNO reaguju, na pomolu novi rat?!
"Ne samo da smo izdržali, nego još i koračamo napred" Moskva sumirala proteklu 2023. godinu
Prošlog decembra, Tokio je predstavio petogodišnji plan jačanja odbrane procenjen na oko 320 milijardi dolara, koji uključuje proizvodnju dva ratna broda sa naprednim radarom i krstarećim raketama dugog dometa. Povećanje vojne potrošnje na dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u narednih pet godina stavilo bi Japan u rang sa zemljama NATO i učinilo ga trećim najvećim odbrambenim budžetom u svetu, posle SAD i Kine.
U međuvremenu, međutim, pad jena (od 10 odsto u odnosu na američki dolar) primorao je Tokio da smanji ambiciozni plan nabavki Ministarstva odbrane, a niska stopa nataliteta i starenje stanovništva pokazali su se kao veliki problem za broj vojnika. Skoro trećina Japanaca ima više od 65 godina, a natalitet je prošle godine pao na rekordno nizak nivo.
Japanske odbrambene snage (JSDF), imaju oko 247.000 pripadnika, a od 2014. godine nisu uspele da ispune ciljeve regrutovanja. Od prošle godine, kopnenim, vazdušnim i pomorskim rodovima JSDF nedostaje ukupno 16.000 aktivnih vojnih lica.
Nedostatak vojnika se najjasnije može videti na Noširu, novom japanskom ratnom brodu opremljenom protivbrodskim projektilima i sonarima za praćenje podmornica.
Plovilo je projektovano sa smanjenim brojem posade i može da radi sa približno dve trećine posade potrebne za upravljanje prethodnim modelom plovila. Na novom Noširu poslove koje je nekada obavljalo sedam-osam članova posade sada obavljaju tri ili četiri, pa medicinska sestra radi i kao perač sudova i kuvarica, a na brodu su postavljene dodatne prskalice koje nadoknađuju nedostatak radnika za gašenje požara.
General Jošihide Jošida, načelnik Združenog generalštaba japanskih oružanih snaga, priznao je za Njujork tajms da se vojska suočava sa velikim poteškoćama u regrutovanju novog osoblja. Jošida ističe da bi JSDF trebalo da poveća udeo žena sa sadašnjih osam na 12 odsto do 2030. godine, da sarađuje sa privatnim sektorom i da više koristi veštačku inteligenciju i sisteme bez posade.
Japan takođe treba da privuče nove bataljone vojnika iskusnih u tehnologiji koji će upravljati sofisticiranom opremom ili štititi od sajber napada. Vlada je saopštila da planira da proširi svoje vojne sajber snage na 4.000 ljudi.
Od kraja Drugog svetskog rata, Japan je ugostio više američkih trupa nego bilo koja druga zemlja na svetu, a dve nacije su intenzivirale zajedničke vojne vežbe. Iako su Sjedinjene Države pozdravile planove japanskog premijera Fumija Kišide da poveća potrošnju na vojsku, ostaje da se vidi da li će vlada uspeti da ubedi japanski narod da uloži finansijski i ljudski kapital za povećanje vojske.
Glavni problem je pronaći mlade ljude da popune redove. Broj Japanaca između 18 i 26 godina (koji su dugo činili jezgro regrutnog centra JSDF-a) smanjen je sa 17 miliona u 1994. na 10,5 miliona u 2021. godini.
Izveštaji o seksualnom uznemiravanju u vojsci takođe obeshrabruju žene da se prijave. Među ključnim faktorima je to što je relativno niska stopa nezaposlenosti u Japanu omogućila srednjoškolcima i studentima da budu selektivni u traženju posla, tako da JSDF mora da se takmiči sa privatnim kompanijama koje mladima često nude mnogo bolje uslove, bilo da se radi o platama, beneficijama, stabilnosti ili prijatnijem radnom okruženju.
Vojsci je sve teže da ubedi mlade diplomce da im je bolje da se pridruže JSDF-u nego da rade za, recimo, Tojotu ili Soni. Mnogi smatraju da je služba u JSDF slična teškom i opasnom radnom mestu, rekao je za Japan tajms Endrju Oros, profesor političkih nauka i međunarodnih studija na Vašington koledžu.
U mnogim zemljama služenje vojnog roka je obično porodična tradicija. Iako je to bio slučaj u Japanu, došlo je do određene promene sa padom nataliteta i ulogom japanske vojske u Drugom svetskom ratu, primetio je Oros.
U posleratnom periodu, na JSDF se dugo gledalo sa sumnjom, ali danas se vojska generalno gleda u drugačijem svetlu i mnogi je vide kao korisnu instituciju, posebno nakon što se pokazala neophodnom u katastrofama kao što su veliki zemljotres u istočnom Japanu i nesreća u nuklearnoj elektrani Fukušima.
Stručnjaci zaključuju da su bolja plata, uslovi rada i veći stepen javnog razumijevanja uloge JSDF u nacionalnoj bezbednosti najvažniji faktori za povećanje broja regruta.
