SVE VIŠE DECE IZLOŽENO EKSTREMNIM VRUĆINAMA Evo šta to može sve izazvati kod mladih ljudi i kakve mogu biti posledice

Dok se svet nastavlja zagrevati, gotovo pola milijarde dece globalno živi u regionima koji doživljavaju bar dvostruko više ekstremno vrućih dana nego što su njihovi dede i bake imali.

To je prema novom istraživanju koje je sprovela Fondacija Ujedinjenih nacija za decu (UNICEF).

Rezultati istraživanja naglašavaju brz porast ekstremnih toplotnih događaja, pokazujući da je svako peto dete – oko 466 miliona – izloženo ovim često opasnim uslovima svake godine.

UNICEF je uporedio podatke iz 1960-ih sa prosečnim temperaturama iz perioda 2020-2024. U procesu su otkrili dramatičan porast broja ekstremno vrućih dana - definisanih kao dani sa temperaturama koje prelaze 35 stepeni Celzijusa.

Ovaj trend predstavlja ozbiljnu pretnju za mnoge, posebno decu i druge ranjive grupe koje žive u područjima bez potrebne infrastrukture ili usluga za suočavanje sa tako ekstremnim temperaturama.

"Što su nekada bili najtopliji letnje dani sada je norma", izjavila je Ketrin Rasel, izvršna direktorka UNICEF-a, za AfricaNews. "Ovaj porast ekstremne toplote ometa zdravlje, blagostanje i svakodnevni život dece".

Gde su ljudi najviše ugroženi ekstremnom toplotom?

Analiza UNICEF-a pokazuje da u 16 zemalja deca sada izdržavaju više od mesec dana dodatnih ekstremno vrućih dana svake godine u poređenju sa pre 60 godina.

U Južnom Sudanu, prosečan broj ekstremno vrućih dana porastao je sa 110 u 1960-im na 165 danas. U Paragvaju, taj broj je gotovo udvostručen, sa 36 na 71.

Deca koja žive u Zapadnoj i Centralnoj Africi suočavaju se sa najvećom izloženošću ovim opasno vrućim danima - i oni se stalno povećavaju.

U toj regiji sama analiza pokazuje da oko 123 miliona dece - 39 procenata - pati zbog ekstremnih temperatura više od trećine svake godine.

Zemlje kao što su Senegal, Niger, Mali i Sudan su posebno pogođene - deca tamo su prinuđena da izdrže u proseku najmanje 195 ekstremno vrućih dana godišnje.

Dodatnih 48 miliona dece u Latinskoj Americi i Karibima trenutno živi u oblastima gde je broj ekstremno vrućih dana udvostručen. 

Kakvu štetu ekstremna toplota može izazvati kod mladih ljudi?

Izloženost ekstremnim temperaturama nosi jedinstvene zdravstvene rizike - posebno za decu i trudnice.

Bez adekvatnih intervencija za hlađenje, koje su retke u nerazvijenim područjima, toplinski stres može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući malnutriciju i povećanu ranjivost na bolesti poput malarije i dengue groznice.

Dugotrajna izloženost ekstremno visokim temperaturama takođe može imati dugoročne posledice na neurorazvoj dece, mentalno zdravlje i ukupno blagostanje.

Uticaj klimatskih opasnosti na decu dodatno je otežan faktorima kao što su oštećenje infrastrukture, nesigurnost hrane i vode i raseljavanje.

Šta se može učiniti da se ublaži situacija?

UNICEF poziva svetske lidere, vlade i privatni sektor da se pozabave klimatskim promenama, često uzrokom ekstremne toplote - i to brzo.

Sve države članice Pariškog sporazuma obavezane su da u narednih nekoliko meseci dostave nove nacionalne klimatske planove - nazvane Nacionalno određeni doprinosi (NDC 3.0).

Ti planovi bi trebalo da definišu budućnost klimatske akcije u skladu sa uslovima Sporazuma.

UNICEF je ponovio svoje ciljeve za svako dete, ističući da imaju pravo na čist, zdrav i održiv životni prostor.

Organizacija je izložila svoje planove za postizanje ovih ciljeva, počevši od hitne potrebe da se smanje emisije i postignu međunarodni ciljevi održivosti i klimatskih promena kako bi se stabilizovale rastuće temperature.

Takođe, želi da prilagodi osnovne društvene usluge da izdrže promene u klimi i učestalije prirodne nepogode zajedno sa degradacijom životne sredine. Da bi pomogao ovu tranziciju, zdravstveni radnici će biti obučeni za prepoznavanje i lečenje toplinskog stresa i za jačanje otpornosti zdravstvenih i obrazovnih ustanova na ekstremnu toplotu.

UNICEF će se takođe truditi da obrazuje decu dok su još mala, kako bi postali celoživotni zagovornici zaštite životne sredine.

"Deca nisu samo mali odrasli; njihova tela su mnogo ranjivija na ekstremnu toplotu", dodala je Ketrin Rasel. "Rastuće temperature predstavljaju poseban rizik za decu, posebno za bebe, čija tela se brže zagrevaju i sporije hlade".

"Vlade imaju ključnu priliku da deluju sada, dok pripremaju svoje nacionalne klimatske akcione planove, kako bi obezbedile da današnja deca i buduće generacije mogu napredovati u svetu koji ostavljamo za sobom".

Srbija Danas