SVET U STRAHU OD IZBIJANJA NOVOG RATA: Samo je pitanje trenutka kada će početi udari, ali vojna hunta NIJE SAMA i ostavljena na cedilu?!
Vojni udar u Nigeru koji se dogodio pre mesec dana, 26. jula, usmerio je pažnju globalnih medija prema toj siromašnoj afričkoj zemlji
Puč je doveo do sasvim neobične situacije, u regionu poznatom po državnim udarima odjednom je obaranje predsednika Mohameda Bazuma postalo razlog za vojnu intervenciju koja deluje sve izglednije.
Moguća vojna intervencija na zemlju prebogatu URANIJUMOM, lome se koplja, Pariz i EU ne mogu da oproste veliki gubitak, Rusi bacili OKO!
HUNTA U NIGERU PROTERALA FRANCUSKOG AMBASADORA: Napetost raste nakon odbijanja susreta sa ministrom spoljnih poslova
SVE KLJUČA U NIGERU! Cela vojska podignuta u stanje maksimalne pripravnosti, Generalštab doneo hitnu odluku
Vojna vlada u Nijameju naložila je prethodnog dana francuskom poslaniku Silvenu Itu da napusti Niger, što znači prekid diplomatskih odnosa. U slučaju odnosa zvaničnog Pariza i Nijameja to je zapravo mnogo više od klasičnog prekida diplomatskih relacija. On je navodno odbijao sastanak sa aktuelnim ministrom spoljnih poslova Nigera.
Paralelno, vojna uprava Nigera ovlastila je vojske Malija i Burkine Faso da deluju na prostoru te zemlje. General Abdurahman Tijani, prvi čovek Nigera, potpisao je izvršna naređenja u tom smislu "u slučaju agresije". Čelnici dve zemlje objavili su prethodno da će napad Ekovasa (ECOWAS) na Niger tretirati kao čin rata protiv njihovih država.
Ekovas, odmah pošto se dogodio puč u Nijameju odlučno se stavila na stranu oborenog lidera Nigera Mohameda Bazuma. Ekovas je saopštio da je spreman za vojnu intervenciju u Nigeru, čim se naredi, u više navrata, a posebno nakon dvodnevnog samita u Akri, Gana, 17/18. avgusta.
Četiri dana posle puča, 30. jula, Ekovas je čelnicima vojne uprave u Nigeru dao rok od sedam dana da vrate prethodnog predsednika Bazuma. U suprotnom, osim sankcija najavljena je upotreba sile. Ta asocijacija imala je prethodno više vojnih intervencija, u Obali Slonovače 2003, Liberiji 2003, Gvineji Bisao 2012, Maliju 2013, Gambiji 2017. Nikada, međutim, nije bilo podignuto ovoliko buke.
Odnosi Francuske i Nigera
Niger je zapravo dobio na značaju pošto je francusko vojno prisustvo odstranjeno iz Malija i Burkine Faso. Pitanje je zašto se ništa slično nije događalo nakon državnih udara u Maliju, Burkini Faso i Gvineji, odnosno zašto je baš Niger određen za demonstraciju sile?
Francuski predsednik Makron, najavljujući povlačenje 2.400 vojnika iz Malija, pod pritiskom vlade u Bamaku, februara 2022, izjavio je da "srce" francuskog vojnog prisustva u Sahelu "više neće biti u Maliju, već u Nigeru".
Francuska, SAD, Turska, ruski Vagner, prisutni su na širem prostoru Sahela intenzivnije od vremena razmaha terorističkih aktivnosti pseudoislamskih militanata, raznoraznih ispostava Al Kaide i takozvane Islamske države (Boko Haram).
U samom Nigeru postoje vojne baze Francuske, tradicionalno, SAD, a sada i Turske. Ova poslednja najverovatnije zbog Libije.
Uloga Ekovasa
Već 29. jula predstavnici vojne uprave u Nijameju optužuju Ekovas da priprema agresiju "koju podržavaju pojedine zapadne zemlje". Telo koje se zove "Savet za mir i bezbednost" Afričke unije, ispostavilo je takođe ultimatum, tražeći povratak na prethodno stanje u Nigeru, u roku od "najviše petnaest dana".
Ekovas je sproveo blokadu Nigera. Zabrana letova odnosi se i na komercijalne letelice. Suspendovane su sve poslovne i finansijske transakcije, zamrznuta su sredstva nigerskih državnih firmi od strane Centralne banke Ekovasa. Neposredna posledica jeste obustava emisije obveznica Nigera u visini 30 milijardi CFA franaka, odnosno 51 milion dolara.
CFA franak je inače zajednička valuta bivših francuskih poseda. Postoje dve verzije monete, za zemlje bivše Francuske Zapadne Afrike, čija je najistočnija članica bio Niger. Ovoj grupi se pridružila i nekada portugalska Gvineja Bisao. Ukupno osam zemalja. Kao i za zemlje bivše Francuske Ekvatorijalne Afrike, kojima se pridružila i Ekvatorijalna Gvineja, nekada španski posed. Sve zajedno šest država. Svetska banka je takođe suspendovala isplate Nigeru do daljeg.
Istog dana, 30. jula, u Nijameju su održani veliki skupovi podrške Tijaniju, u organizaciji Pokreta M62, koji se sve vreme suprotstavljao Bazumovoj vladi. Žestoko antifrancuski M62 je i prethodno prizivao rusku pomoć, pri cemu se nesumnjivo računa na trupe Vagner grupe. Francuska ambasada je oštećena.
Zvanični Pariz je odmah upozorio da će napadi na državljane Francuske, njeno vojno osoblje, diplomate ili uopšte interese te zemlje dovesti do trenutnog odgovora. Pošto je Niger najavio odustajanje od vojnih sporazuma sa Francuskom, onih koji dozvoljavaju stacioniranje francuskih trupa u zemlji, zvanični Pariz je odgovorio da su te sporazume potpisale legitimne vlasti, što zapravo znači da Francusku stavovi vojne hunte u Nijameju ne zanimaju.
Paralelno, u Vašington postu pojavljuje se 4. avgusta tekst u kojem Mohamed Bazum poziva SAD i međunarodnu zajednicu da obnove ustavni poredak u Nigeru.
Mohamed Bazum je odmah pošto je postao predsednik Nigera, aprila 2021. započeo sa represivnim merama, uz podršku zvaničnog Pariza. Uveo je blokade interneta, medija. Njegove snage bezbednosti gušile su proteste hapšenjem stotina političkih protivnika. Zapadni mediji opisivali su ga inače tada kao "ključnog zapadnog saveznika".
Novembra iste 2021. godine, demonstranti su nastojali da zaustave prolazak konvoja francuske vojske. Francuski vojnici i žandarmi Nigera ubili su tada dve osobe, a 18 ranili. Tenzije su posebno porasle pošto je francuski kontigent iz Malija izmešten u Niger februara 2022.
Neposredan problem, osim strateškog, nesumnjivo jeste činjenica da je Niger treći dobavljač uranijuma Francuskoj, i jedna od zemalja sa najvećim rezervama. Nigerski uranijum smatra se inače retko kvalitetnim. Niger je trenutno sedmi proizvođač te rude u svetu. Francuska pritom približno 60 procenta električne energije obezbeđuje iz nuklearnih elektrana. A uranijum je neophodan i na drugim poljima, poput industrije naoružanja. Procenjuje se da 24 odsto potreba EU pokriva uranijum iz Nigera.
Pokret M62, najveći protivnik prisustva Francuske u Nigeru nastao je 4. jula 2022, kao koalicija dvadesetak udruženja, sindikata i građanskih inicijativa, okupljenih u borbi protiv stranog vojnog prisustva.
Većinu demonstranata na ulicama Nijameja pokrenuo je M62. Njihovi predstavnici insistiraju da se "Pariz samo pretvarao da se bori protiv džihadizma, koristeći ga kao izgovor da ovde ima vojne baze i eksploatiše naše bogatstvo". Iz tog kruga, potiču ruske zastave kojima se maše u Nijameju i pozivi na hitnu intervenciju ruske paravojne grupe Vagner.
Vagner u Nigeru
Nema zapravo nikakvih dokaza da su trupe Vagnera uopšte do sada bile prisutne u Nigeru. Uprkos brojnim medijskim istupima i tumačenjima. Ruski izvori inače govore o prisustvu Vagnera u osam afričkih zemalja.
Snimci na kojima se Prigožin vidi u nekakvom pustinjskom okruženju, dan uoči navodne pogibije, za koje je navedeno da su iz Afrike, upitni su. Na njima se ne vidi ništa što potvrđuje tvrdnje. Snimak je mogao nastati ma gde i ko zna kada.
Istina je da je uoči državnog udara u Nigeru predsednik Mohamed Bazum optužio Vagner grupu za "kampanju dezinformacija" protiv njega odnosno njegove vlade.
Državni sekretar SAD Entoni Blinken izjavio je 8. avgusta da veruje da Rusija ili Vagner grupa nemaju veze sa državnim udarom, ali da su potom pokušali da ga iskoriste. Blinken je pritom podržao "napore Zapadne Afrike da se uspostavi ustavni poredak u Nigeru".
Zapadni mediji su takođe tvrdili da se u Nigeru privode Evropljani. Kao inicijator je naveden pokret M62, poznat po antifrancuskim stavovima. Navodno je ideja bila da taoci posluže kao neka vrsta štita od intervencije. Bila je to laž. Čelnik vojne uprave Tijani naglasio je pritom da nema razloga za strah, odnosno da francuski građani "nikada nisu bili predmet ni najmanje pretnje".
Pojavila se takođe tvrdnja da je vojna uprava "zabranila izvoz uranijuma u Francusku". Vlasti Nigera međutim tvrde da je to dezinformacija.
Reakcije suseda
Nesumnjivo je da se vojnoj akciji Ekovasa, kojom se preti, protive vlasti Malija i Burkine Faso. Šta više, zapretili su upotrebom vojske na strani Nigera i uputili trupe.
Gvineja koja ima najdužu tradiciju suprotstavljanja francuskom prisustvu, takođe je odlučno naglasila protivljenje. Zelenortska ostrva su prvobitno objavila da neće učestvovati, da bi potom izjavili da se protive intervenciji. Alžir, Čad i Libija su takođe naglasile da su protiv intervencije.
Predsednik Alžira Abdelmadžid Tebune zvanično je osudio državni udar u Nijameju, ali je takođe osudio najavljenu vojnu akciju, upozorivši da bi se moglo ponoviti ono što se dogodilo Libiji. Dakle, raspad svega i razoran građanski rat. Zanimljivo, 21. avgusta, turski predsednik Erdogan izjavio je da se protivi vojnoj intervenciji u Nigeru.
Zapadni mediji takođe, kako inače biva, naglašavaju humanitarnu krizu u Nigeru. Po njima preko četiri miliona osoba u toj zemlji nalazi se na ivici gladi. Iako su uvedene sankcije, sada se vlasti Nigera optužuju za humanitarnu krizu.
Ekovas je 21. avgusta odbacio najavu generala Abdurahmana Tijanija da se u Nigeru u roku od tri godine održe demokratski izbori. Predstavnici Ekovasa, naprotiv, insistiraju na spremnosti zemalja članica da se izvrši vojna intervencija ukoliko diplomatski napori da se obnovi demokratska, izabrana vlast Mohameda Bazuma, propadnu.
